Камата

Из Википедије, слободне енциклопедије

Камата је трошак позајмњивања новца и компензација повериоца за одрицање од сопствене потрошње и ризике које преузима када поверава свој новац другима. Без камата би било врло мало кредита, па би стога би економска активност била мања.[1]

Камата је позната од најстаријих цивилизација, као што је сумерска. Била је забрањена прописима многих религија, укључујући хришћанску, а и данас камату одбацује ислам. Разлог је увек исти: остваривање прихода „без (опипљивог) рада“. Ове забране се одувек заобилазе домишљатим решењима, као што је учешће зајмодавца у заједничком послу са зајмопримцем.

Постоји више разлога због којих зајмодавац наплаћује камату и који истовремено представљају детерминанте висине каматене стопе:

  • одложено располагање новцем: будући да сваки човек више воли да једном сумом располаже данас, а не у будућности (теорија временске преференције), то је потребно да зајмопримац надокнади зајмодавцу то одложено располагање,
  • ризик позајмљивања: увек постоји опасност да зајмодавац неће у целини или делимично примити назад онолико колико је позајмио, на пример зато што зајмопримац није у стању или да неће да врати позајмљено, или је дошло до промена курсева валута и смањења вредности потраживања итд; стога зајмиодавац тражи повећану каматну стопу (премија за ризик) у односу на потпуно сигуран зајам,
  • опортунитетни трошак: уколико зајмодавац позајми зајмопримцу новац, тада је пропустио прилику да инвестира у све друге пословне могућности, што значи и да је пропустио да од њих оствари добит; то одрицање мора бити надокнађено,
  • инфлациона очекивања; да инфлација, која обезвређује новац, не би смањила вредност позајмице коју дужник врати, то је потребно да се унапред у зајам угради механизам који ће штитити повериоца; то се обично чини повећањем каматне стопе у односу на ону која би била примењена у свету без инфлације,
  • преференција ликвидности: појединци више воле да располажу капиталом у ликвидном облику, тј. у облику који може одмах или у кратком року, а по потреби, бити коришћен (новац, државне обвезнице, акције), него у облику који тражи време и новац да постане расположив (дугови).

Камата се обично изражава као годишња каматна стопа: износ камате која ће бити исплаћена током једне године подељен је износом позајмљеног новца.

Номинална каматна стопа је она која је записана у уговору између странака.

Ефективна каматна стопа је износ који заиста добија странка после одбијања пореза на камату и других евентуалних трошкова банке.

Реална каматна стопа је представља прилагођавање номиналне каматне стопе за инфлацију. На пример, уколико је номинална каматна стопа 10%, а инфлација 6%, тада је реална каматна стопа 4%.

Камата је само један од облика добити на финансијским тржиштима, односно на тржишту инвестиција.

Други су:

Будући да су сва финансијска тржишта међусобно повезана и да конкуришу једна другима, то и висина каматне стопе зависи од приноса на другим тржиштима, као и што сама утиче на приносе на другим тржиштима.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Đorđe Nikolić. Obligaciono pravo, Priručnik za polaganje pravosudnog ispita. Beograd: Projuriš. ISBN 86-86105-13-0. 

Литература[уреди]

  • Đorđe Nikolić. Obligaciono pravo, Priručnik za polaganje pravosudnog ispita. Beograd: Projuriš. ISBN 86-86105-13-0.