Ахернар
  | |
| Положај на небу Епоха Ј2000 Равнодневница Ј2000 | |
|---|---|
| Сазвежђе | Еридан |
| Ректасцензија | 01х 37м 42.84548с[1] |
| Деклинација | –57° 14′ 12.3101″[1] |
| Привидна магнитуда (V) | 0.40 - 0.46[2] |
| Карактеристике | |
| Спектрални тип | Б6 Веп[3] |
| У−Б индекс боја | −0.66[4] |
| Б−В индекс боја | −0.16[4] |
| Варијабилни тип | Бе[2] |
| Астрометрија | |
| Радијална брзина (Rv) | +16[5] km/s |
| Sopstveno kretanje (μ) | RA: 87.00 ± 0.58[1] mas/g Dek.: −38.24 ± 0.50[1] mas/g |
| Paralaksa (π) | 23.39 ± 0.57[1] mas |
| Rastojanje | 139 ± 3 ly (43 ± 1 ps) |
| Apsolutna magnituda (MV) | –1.46[6] |
| Detalji | |
| Masa | 6.7[7] M☉ |
| Poluprečnik | 7.3 × 11.4[8] R☉ |
| Луминозност | 3,150[8] L☉ |
| Површинска гравитација (log g) | 3.5[9] цгс |
| Температура | ~15,000[9] К |
| Ротациона брзина (v sin i) | 250[9] km/s |
| Старост | 37.3[10] Myr |
| Друге ознаке | |
| Референтне базе података | |
| SIMBAD | дата |
Ахернар[12] је примарна (или 'А') компонента[13] бинарног система[7] означеног са Алфа Еридани (α Еридани, скраћено Алфа Ери, α Ери), који је најсјајнија звезда у сазвежђу Еридан, и девета најсјајнија звезда ноћног неба. Две компоненте су означене као Алфа Еридани А (примарна) и Б (секундарна, такође позната под називом Ахернар Б). Као што је утврђено помоћу астромерског сателита Хипаркос,[14][15] ова звезда је удаљена око 139 лy (43 пц) од Сунца.[1]
Од десет наизглед најсјајнијих звезда на ноћном небу,[нб 1] Алфа Еридани је најтоплија и највише плаве боје, због тога што је Ахернар спектралног типа Б. Ахернар има необично велику брзину ротације, због чега поприма спљоштени у облик. Секундарна звезда је мања, спектралног типа А, и орбитира Ахернар на удаљености од око 12 астрономских јединица (АУ).
Номенклатура[уреди | уреди извор]
α Еридани (латинизирано у Алфа Еридани) је Бајерова системска ознака. Ознаке две компоненте — Алпха Еридани А и Б — произилазе из конвенције коју користи Вашингтонски каталог вишеструкости (WМЦ) за вишеструке звездане системе,[16][17][18][19] и усвојене су од стране Међународне астрономске уније (ИАУ).[20]
Систем носи традиционално име Ахернар (понекад се пише Ацхенар), што је изведено од арапског آخر النهر āкхир ан-нахр, са значењем „Крај реке”.[нб 2] Међутим, изгледа да се ово име првобитно односило на Тета Еридан, која је касније била позната под сличним традиционалним именом Акамар, са истом етимологијом.[22] ИАУ радна група за имена звезда (WГСН) одобрила је име са правописом Ацхернар за компоненту Алпха Еридани А дана 30. јуна 2016. и сада је так назив укључен на Листу имена звезда које је одобрила ИАУ.[13][23][24]
На кинеском језику прилагођавањем сазвежђа европске јужне хемисфере у кинески систем, 水委 (Схуǐ Wěи), што значи Крива текућа вода, односи се на астеризам који се састоји од Ахернара, ζ Феникса и η Феникса. Сходно томе, сам Ахернар је познат као 水委一 (Схуǐ Wěи yī, Прва звезда криве текуће воде).[25]
Аутохтони народ Буронг северозападне Викторије, Аустралија, назвао ју је Јерердеткурк.[26]
Напомене[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ ван Лееуwен, Ф. (новембар 2007). „Валидатион оф тхе неw Хиппарцос редуцтион”. Астрономy анд Астропхyсицс. 474 (2): 653—664. Бибцоде:2007А&А...474..653В. арXив:0708.1752
. дои:10.1051/0004-6361:20078357.
- ^ а б Самус, Н. Н.; Дурлевицх, О. V.; et al. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007–2013)”. VizieR On-line Data Catalog: B/GCVS. Originally Published in: 2009yCat....102025S. 1: 02025. Bibcode:2009yCat....102025S.
- ^ Nazé, Y. (novembar 2009). „Hot stars observed by XMM-Newton. I. The catalog and the properties of OB stars”. Astronomy and Astrophysics. 506 (2): 1055—1064. Bibcode:2009A&A...506.1055N. arXiv:0908.1461 . doi:10.1051/0004-6361/200912659.
- ^ а б Ducati, J. R. (2002). „VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system”. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues. 2237: 0. Bibcode:2002yCat.2237....0D.
- ^ Evans, D. S. (20—24. 6. 1966). „The Revision of the General Catalogue of Radial Velocities”. Ур.: Batten, Alan Henry; Heard, John Frederick. Determination of Radial Velocities and their Applications, Proceedings from IAU Symposium no. 30. University of Toronto: International Astronomical Union. Bibcode:1967IAUS...30...57E.
- ^ Moujtahid, A.; Zorec, J. (2000). „The Visual Absolute Magnitude of the Central Objects in Be Stars”. The be Phenomenon in Early-Type Stars. 214: 55. Bibcode:2000ASPC..214...55M.
- ^ а б Kervella, P.; Domiciano de Souza, A.; Bendjoya, Ph. (jun 2008). „The close-in companion of the fast rotating Be star Achernar”. Astronomy and Astrophysics. 484 (1): L13—L16. Bibcode:2008A&A...484L..13K. arXiv:0804.3465 . doi:10.1051/0004-6361:200809765.
- ^ а б Carciofi, A. C.; et al. (март 2008). „Он тхе Детерминатион оф тхе Ротатионал Облатенесс оф Ацхернар”. Тхе Астропхyсицал Јоурнал. 676 (1): Л41—Л44. Бибцоде:2008АпЈ...676Л..41Ц. арXив:0801.4901 . дои:10.1086/586895.
- ^ а б в Кервелла, П.; et al. (јануар 2009). „Тхе енвиронмент оф тхе фаст ротатинг стар Ацхернар. II. Тхермал инфраред интерферометрy wитх ВЛТИ/МИДИ”. Астрономy анд Астропхyсицс. 493 (3): Л53—Л56. Бибцоде:2009А&А...493Л..53К. арXив:0812.2531 . дои:10.1051/0004-6361:200810980.
- ^ Тетзлафф, Н.; Неухäусер, Р.; Хохле, M. M. (2011). „А цаталогуе оф yоунг рунаwаy Хиппарцос старс wитхин 3 кпц фром тхе Сун”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy. 410 (1): 190. Бибцоде:2011МНРАС.410..190Т. арXив:1007.4883 . дои:10.1111/ј.1365-2966.2010.17434.x.
- ^ „Ацхернар -- Бе Стар”. СИМБАД. Центре де Доннéес астрономиqуес де Страсбоург. Приступљено 16. 2. 2010.
- ^ „Ацхернар”. Мерриам-Wебстер Дицтионарy.
- ^ а б „Наминг Старс”. ИАУ.орг. Приступљено 16. 12. 2017.
- ^ Перрyман, M. А. C.; Линдегрен, L.; Ковалевскy, Ј.; et al. (jul 1997). „The Hipparcos Catalogue”. Astronomy and Astrophysics. 323: L49—L52. Bibcode:1997A&A...323L..49P.
- ^ Perryman, Michael (2010). The Making of History's Greatest Star Map. The Making of History's Greatest Star Map. Astronomers’ Universe. Heidelberg: Springer-Verlag. Bibcode:2010mhgs.book.....P. ISBN 978-3-642-11601-8. doi:10.1007/978-3-642-11602-5.
- ^ A.S. Bhatia, ур. (2005). Modern Dictionary of Astronomy and Space Technology. New Delhi: Deep & Deep Publications. ISBN 81-7629-741-0.
- ^ John R. Percy (2007). Understanding Variable Stars. Cambridge University Press. стр. 16. ISBN 978-1-139-46328-7.
- ^ „Double and multiple stars”. Hipparcos. European Space Agency. Приступљено 31. 10. 2007.
- ^ „Binary and multiple stars”. messier.seds.org. Приступљено 26. 5. 2007.
- ^ Hessman, F. V.; Dhillon, V. S.; Winget, D. E.; Schreiber, M. R.; Horne, K.; Marsh, T. R.; Guenther, E.; Schwope, A.; Heber, U. (2010). „On the naming convention used for multiple star systems and extrasolar planets”. arXiv:1012.0707 [astro-ph.SR].
- ^ „Reverso Context - آخر النهر”. Приступљено 2022-12-28.
- ^ Richard Hinckley Allen (1. 1. 1963). Star Names: Their Lore and Meaning. Courier Corporation. ISBN 978-0-486-21079-7.
- ^ „IAU Working Group on Star Names (WGSN)”. Приступљено 22. 5. 2016.
- ^ „WG Triennial Report (2015-2018) - Star Names” (PDF). стр. 5. Приступљено 2018-07-14.
- ^ „AEEA (Activities of Exhibition and Education in Astronomy) 天文教育資訊網 2006 年 7 月 27 日”. Архивирано из оригинала 22. 05. 2011. г. Приступљено 15. 06. 2023.
- ^ Hamacher, Duane W.; Frew, David J. (2010). „An Aboriginal Australian Record of the Great Eruption of Eta Carinae”. Journal of Astronomical History & Heritage. 13 (3): 220—34. Bibcode:2010JAHH...13..220H. S2CID 118454721. arXiv:1010.4610 . doi:10.3724/SP.J.1440-2807.2010.03.06.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Lovekin, C. C.; Deupree, R. G.; Short, C. I. (2006). „Surface Temperature and Synthetic Spectral Energy Distributions for Rotationally Deformed Stars”. The Astrophysical Journal. 643 (1): 460—470. Bibcode:2006ApJ...643..460L. arXiv:astro-ph/0602084 . doi:10.1086/501492.
- Carciofi, A. C.; et al. (decembar 2007). „Achernar: Rapid Polarization Variability as Evidence of Photospheric and Circumstellar Activity”. The Astrophysical Journal. 671 (1): L49—L52. Bibcode:2007ApJ...671L..49C. arXiv:0710.4163 . doi:10.1086/524772.
- Ridpath, Ian; Tirion, Wil (2001), Stars and Planets Guide, Princeton University Press, ISBN 0-691-08913-2
- Ridpath, Ian; Wil Tirion (2007). Stars and Planets Guide. London: Collins. ISBN 978-0-00-725120-9.
- Ridpath, Ian; Wil Tirion (2007). Stars and Planets Guide. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-13556-4.
- Star Names, Their Lore and Legend, Richard Hinckley Allen, New York City, Dover, various dates
- „Naming Stars”. IAU.org. Приступљено 30. 7. 2018.
- Wilkins, Jamie; Dunn, Robert (2006). 300 Astronomical Objects: A Visual Reference to the Universe. Buffalo, New York: Firefly Books. ISBN 978-1-55407-175-3.
- Jenniskens, Peter (септембар 2012). „Mapping Meteoroid Orbits: New Meteor Showers Discovered”. Sky & Telescope: 22.
- Ahl, Frederick (1982). „Amber, Avallon, and Apollo's Singing Swan”. American Journal of Philology. 103 (4): 373—411. JSTOR 294518. doi:10.2307/294518.
- Binney, James; Tremaine, Scott (1987). Galactic Dynamics. Princeton University Press. стр. 247. ISBN 0-691-08445-9.
- Tokovinin, A. (2001). „Statistics of multiple stars: Some clues to formation mechanisms”. The Formation of Binary Stars. 200: 84. Bibcode:2001IAUS..200...84T.
- Tokovinin, A.A. (1997). „MSC - a catalogue of physical multiple stars”. Astronomy and Astrophysics Supplement Series. 124: 75. Bibcode:1997A&AS..124...75T. doi:10.1051/aas:1997181 .
- „online version at VizieR”. Архивирано из оригинала 11. 3. 2007. г.
- Tokovinin, A. (2004). „Statistics of multiple stars”. Revista Mexicana de Astronomía y Astrofísica, Serie de Conferencias. 21: 7. Bibcode:2004RMxAC..21....7T.
