Апсолутна звездана величина

Из Википедије, слободне енциклопедије

Апсолутна звездана величина (М) (или магнитуда, од латинског magnitudo) представља привидну звездану величину небеског тела у случају када би се оно налазило на растојању од 10 парсека. Оваква дефиниција се користи за објекте у нашој Галаксији и тела ван Млечног пута, док за тела у Сунчевом систему се користи друга референтна удаљеност и мери се сјај какав би тело имало на удаљености од 1 АЈ.

Веза са привидном звезданом величином[уреди]

Како се звезде налазе на различитим удаљеностима од Земље, привидна звездана величина нам није од користи при поређењу укупног интензитета сјаја неке две звезде уколико се налазе на различитим удаљеностима, што јесте најчешћи случај. Због тога се уводи апсолутна звездана величина (М). Веза између апсолутне и привидне звездане величине дата је формулом:

M=m+5-5*\log (r)

где је r удаљеност тела од Земље изражена у парсецима, а log логаритам са основом 10. Дата формула се може представити и као:

M=m+5+5*\log (\pi)

где је \pi годишња паралакса звезде изражена у угловним секундама. При томе користимо једнакост:

\pi=1/r

Веза са површинским сјајем[уреди]

Када смо одредили апсолутне звездане величине две звезде и тиме их довели на исто растојање од Земље можемо повезати осећај надражаја детектора светлости (који представља апсолутна звездана величина) и објективну физичку величину луминозност (L) користећи се формулом:

\log \frac{L_1}{L_2}=0.4 (M_2-M_1)

Апсолутна звездана величина неких тела[уреди]

Апсолутна звездана величина Сунца износи +4.m8, звезде Сиријус +1.m5, а звезде Алфа Кентаур +4.m3.

Види још[уреди]