Астрометрија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Астрометрија Мартина Алтера.

Астрометрија (грч. Αστρομετρία) или астрономија положаја је грана астрономије која изучава положај, удаљеност и кретање звезда и других свемирских објеката. Она даје астрономима упоредни оквир за њихова посматрања и разумевање универзалног времена.

Астронометрија је фундаментална у доменима као што су свемирска механика, звездана динамика, галактичка астрономија. Она је основа за посматрање и изучавање динамике тела из Сунчевог система, омогућавајући потрвду Коперникових прципа и хелиоцентризма.

Историја[уреди]

Почеци астронометрије датирају још из античког доба.

У другом веку пре нове ере, Хипарх са Родоса створио је први звездани каталог и скалу видне магнитуде.

Временом, астронометрија је претрпела многе промене везане за проналазак Сунчаног сата, астролаба, телескопа и секстанта.

У данашње време, мерење раздаљине веома удаљених објеката се врши фотометријским методама или секундарним индикаторима као што су закон Тули-Фишер који се користи за галаксије, који одређује максималну брзину једне звезде у апсолутној магнитуди галаксије.

Координатни систем[уреди]

Хоризонтални координатни систем.

Астронометрија се може изводити уз помоћ различитих свемирских координатних система.

Најједноставнији је хоризонтални координатни систем, који подразумева употребу локалне сфере. Али, модерна астронометрија се служи поларним координатним системом за одређивање правца звезда. Свака звезда је представљена једном тачком на сфери. За одређивање положаја једне тачке треба је пренети на две вертикалне равни које пролазе кроз центар сфере уз помоћ друга два угла.

Велики број фактора доводи до грешака у одређивању положаја звезда, почевши од временских прилика, непрецизности инструмената као и због људског фактора. Велики број грешака може бити смањен уз помоћ мноштва техника мерења и побољшања рада инструмената као и кроз исправку добијених резултата.

Паралакса[уреди]

Шема годишње паралаксе.

Од 1989. до 1993. године, вештачки сателит Хипакус, лансиран од стране Европске свемирске агенције, вршио је мерење паралаксе 118 хиљада звезда са прецизношћу од лучног минута што омогућава одређивање раздаљине звезда од више од 1.000 парсека. Био је то први прорачун раздаљине између Земље и најближих звезда методом триангулације где је Земљина орбита узета као референтна мера.

Информатички програм[уреди]

За астрономе аматере постоји више програма за вршење астронометрије. Неки су сложени а неки једноставнији. Астронометрика Херберта Рада пружа пуно анализа идеалних за потребе астронома аматера. Друго веома ефикасно дело је ЛагонАстронометрија Бенџамина Баква. Али је више намењено за идентификацију објеката.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]