Александар Саша Новачић
| Александар Новачић | |
|---|---|
 Александар Новачић 2017. године | |
| Датум рођења | 14. фебруар 1939. |
| Место рођења | Загреб Краљевина Југославија |
Александар Саша Новачић (1939) српски је новинар, колумниста и писац.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Александар Новачић рођен је у Загребу 14. фебруара 1939. године. Српски и југословенски новинар — са 15-годишњим искуством сталног дописника из Пекинга и око 10 година дописничког рада из Москве.
Писац је 17 књига из области међународне политике, историје и културе.[1]
Дипломирао је политичке науке на Београдском универзитету. Низ година радио је у југословенској новинској агенцији ТАЊУГ.[2]
После одласка из Тањуга извештавао је из Кине за агенције Фонет[3] и Бета, листове Борба, Наша Борба, Нова Македонија и Вечерње новости. Једно време (1980 – 1981) радио је у НИН-у као заменик главног уредника.
Током новинарске каријере извештавао је о кључним међународним догађајима, од прве конференције Организације за европску безбедност и сарадњу, преко рата у Авганистану током 80-их, до промена у Совјетском Савезу и великог заокрета у Кини после смрти Мао Цетунга.[1]
Раних 70-их постављен је за шефа ТАЊУГ-овог дописништва у Москви и затим за дописника из Пекинга. Током 80-их и 90-их у више наврата живео је у овим градовима као стални дописник. У Кину је први пут као дописник дошао 1976, у години смрти Мао Цетунга, хапшења “Четворочлане банде” и краја Културне револуције. Од тада из прве руке извештава о процвату “Кинеског пролећа”. Био је међу првим страним дописницима који су посетили до тада затворене провинције попут Тибета и Синкјанга, као и зоне првих економских реформи у Шангају и Гуанџоу.[4][5]
Поред агенцијског новинарства, Новачић је извештавао за телевизију и радио и гостовао у емисијама као спољнополитички коментатор.
Аутор је низа романсираних биографија руских класика – Чехова, Јерофејева, Булгакова, Гогоља и Платонова, те позоришне драме “Три љубави Антоше Чехонтеа”.
Библиографија[уреди | уреди извор]
Публицистика:
- “Несврстани од Београда до Коломба”, 1975.г.
- “Велики заокрет”, 1979.г.
- “Совјетски изазов”, 1988.г.
- “Совјетски Савез” (преведена на пет језика), 1988.г.
- “Драма Горбачов”, 1990.г.
- “Тенг Сјаопинг: Црвени мандарин”, 1996.г.
- “Змајеви долазе”, 1999.г.
- “Кинески мозаик”, Београд, 2000.г.
- “Кина – Змај на Олимпу”, 2008.
- “Рађање велике Кине”, 2012.
- "Си Дјинпинг: кинески сан", 2018.
- "Синови земље" (у рукопису)
Белетристика:
- “Досије Чехов”, 2003, 2004.
- “Венедикт Јерофејев и хор пијаних анђела”, 2011, 2012.г.
- “Булгаков: Писма Стаљину”, 2014, 2015.г.
- “Ко је убио Гогоља” (у рукопису),
- “Тверски булевар 25 бис” (у рукопису).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Новачић А, Рађање Велике Кине, Службени гласник, стр. 241, 2012.г
- ^ Телеграфска агенција нове Југославије — Тањуг је основана 5. децембра 1943. године у Јајцу с намером да свету приближи информације о антифашистичкој борби народноослободилачког покрета коју су водили комунисти под вођством Јосипа Броза.
- ^ ФоНет
- ^ Нова књига Александра Новачића: Рађање велике Кине | Глас јавности
- ^ „Нова књига Александра Новачића о Кини: Си Дјинпинг - Кинески сан | Новинска агенција Бета”. Архивирано из оригинала 21. 04. 2020. г. Приступљено 07. 01. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Време 1099 - Биографије – Александар Новациц, Венедикт Јерофејев и хор пијаних андјела (Добар наслов, Београд 2011): Пијани андјели, нароцито(језик: енглески)
- ТАЊУГ - новинска агенција(језик: енглески)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
