Универзитет у Београду
| Универзитет у Београду | |
|---|---|
|
|
|
| Датум оснивања | 1808.[1] |
| Тип | државни |
| Седиште | Београд ( |
| Ректор | Бранко Ковачевић |
| Број факултета | 31 |
| Студената | 89.827 |
| Запослених | 7.384 |
| Наставног особља | 4.289 |
| Мрежно место | www.bg.ac.rs |
Универзитет у Београду је најстарија и највећа институција високог образовања у Србији. Наставно особље броји преко 7.000 чланова, а универзитет похађа 89.827 студената на око 150 програма основних студија и 1.700 постдипломаца. Од оснивања, Универзитет је образовао више од 346.000 дипломираних стручњака различитих профила, око 22.700 магистара, око 28.000 специјалиста и преко 13.200 доктора наука[2].
Универзитет у Београду је сачињен од 31 факултета и 8 научних истраживачких института и поседује систем универзитетских библиотека и рачунских центара.
Садржај |
[уреди] Историјат
Универзитет у Београду је основан 24. септембра 1863. године као Велика школа, која је 1905. званично прерасла у универзитет, што је значило реформу из корена. Сав наставни кадар Велике школе тада је распуштен и избор новог наставног кадра поверен осморици највећих стручњака који су били првих осам редовних професора Београдског универзитета. Били су то: Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.
1905. године Београдски универзитет је имао 16 редовних и 18 ванредних професора и 778 студената. У његов састав улазили су Филозофски, Правни и Технички факултет као и Богословски факултет.
Настава је била обустављена за време рата. После ослобођења Београда универзитет је поново почео са радом и тако је 5. децембра 1944. године формирана Комисија за обнову универзитета. Чланови ове комисије били су: биолог Синиша Станковић, психолог Борислав Стевановић, историчар Васа Чубриловић, физичар Сретен Шљивић, психолог Баја Бајић, физиолог Јеврем Недељковић, правник Јован Ђорђевић, физиолог Стеван Ђелинео, затим књижевни историчар Петар Колендић, који је одмах поднео оставку, па хемичар Александар Леко и фитопатолог Младен Јосифовић.
Из Београдског универзитета настали су Универзитет у Новом Саду (1960), Универзитет у Нишу (1965), Универзитет у Приштини (1970), Универзитет у Подгорици (1974) и Универзитет у Крагујевцу (1976).
[уреди] Ректор
Од 18. децембра 2006. ректор је Бранко Ковачевић. Податке о ранијим ректорима, од оснивања до данас можете видети на страни:
[уреди] Факултети
[уреди] Институти
|
|
[уреди] Извори
[уреди] Види још
- Универзитетска библиотека Светозар Марковић
- Болоњска декларација
- Студентска унија Србије
- Универзитетски Центар за развој каријере и саветовање студената Универзитета у Београду
[уреди] Спољашње везе
- Званична страница
- Чистка на универзитету 1944-45.
- Рођендан, и то 99. („Глас јавности“, 27. фебруар 2004)
- Сто година универзитета („Глас јавности“, 12. март 2005)
- 200 година универзитета („Вечерње новости“, фељтон, 27. август - 3. септембар 2008)
- БУ међу првих 300 у свету (17. јануар 2010)
| Факултети Универзитета у Београду | |||
|---|---|---|---|
|
Архитектонски • Безбедности • Биолошки • Ветеринарске медицине • Географски • Грађевински • Економски • Електротехнички • Математички • Машински • Медицински • Организационих наука • Политичких наука • Пољопривредни • Правни • Православни богословски • Рударско-геолошки • Саобраћајни • за Специјалну едукацију и рехабилитацију • Спорта и физичког васпитања • Стоматолошки • Технолошко-металуршки • Учитељски • Фармацеутски • Физички • за Физичку хемију • Филозофски • Филолошки • Хемијски • Шумарски |
|||
| Списак универзитета у Србији | |||
|---|---|---|---|
| Државни: Београдски • Крагујевачки • Нишки • Новопазарски • Новосадски • Приштински • Универзитет уметности • Универзитет одбране | |||
| Приватни: АЛУ • Алфа • Европски • Едуконс • Мегатренд • Метрополитан • Нови Пазар • Привредна академија • Сингидунум • Унион • Унион Никола Тесла | |||