Бадиузаман Џазари

Бадиузаман Џазари
Тхе елепхант цлоцк фром Ал-Јазари'с манусцрипт
Лични подаци
Пуно име	Бадиузаман Абул-Из ибн Исмаил ибн Разаз Џазари
Место рођења	Амид (данашњи Дијарбакир),
Датум смрти	1206.

Бадиузаман Абул-Из ибн Исмаил ибн Разаз Џазари (умро 1206) најславнији је муслимански механичар. Живео је у другој половини XII и почетком XIII века у Амиду, данашњем Дијарбакиру.

Живот

Рођен је на малом острву између Тигра и Еуфрата и по томе је добио име Џазари. Џазира је арапска реч и значи „острво”. Особа, роба или било која друга именица која се односи на острво, у арапском језику добија назив џазари. Своју чувену књигу о механици овај реномирани научник написао је на захтев владара Дијарбакира, Насирудина Махмуда ибн Мухамеда Артакија, званог Малик Салих (владао 1201–1222).

Џазаријеви изуми

Џазари је изумео многобројне инструменте, па и механичке и хидрауличне машине. Драгоцене резултате његових иновативних истраживања можемо приметити у механичком дизајну парних машина, мотора са унутрашњим сагоревањем, аутоматских контролера и осталих механичких и хидрауличних прибора. Према томе, морамо признати да је његов труд могао умногоме да означи увод у појаву савременог машинства.

Џазаријеви изуми спадају у групу основних елемената који су усмеравали токове развоја савременог машинства. Примера ради, можемо споменути посуде које се повремено нагињу и у одређеним временским размацима избацују воду која је у њима. Тај процес се у савременом машинству користи у плувиометрима и осталим апаратима за мерење количине воде. Осим тога, издвајамо и цевни апарат у који су, јасним редоследом, утиснуте рупице како би се течност – углавном вода – изливала увек истом брзином и подједнаким притиском. Статично балансирање точкова, коришћење тродимензионалних папирних модела ради теоријске и практичне консолидације планова, раслојавање балвана са циљем редукције њиховог савијања, те креирање иновативног модела механичког брега и хиперболичног зупчаника – неки су од примера резултата његовог утицајног научноистраживачког рада. Између осталог, занимљиво је и то што у једном од његових изума, који се тиче вађења воде из бунара, пренос енергије врши коленасто вратило. То је прва употреба коленастих вратила у таквим механичким машинама. Наравно, људи су столећима пре Џазарија користили коленаста вратила у мањим воденицама и примитивним дизачима. Међутим, ово је била прва њихова употреба у сложеним механичким системима. Осим тога, када Џазари говори о начину изградње два лука пред двором у Амиду/Дијарбакиру, он детаљно објашњава и методу ливења месинга у затворене калупе направљене од мокре глине. Историјски подаци нам сведоче да та метода у Европи није постојала све до XVI века.

Муслимански механичари су 1976. године направили три Џазаријеве иновативне машине и изложили их у оквиру Светског исламског конгреса који је организован у Лондону. То су били: пумпа, справа за вађење крви и велики водени сат. Ови инструменти су израђени на основу прецизних описа које је понудио сам Џазари у својим делима, тако да су били изванредно функционални. Члановима комисије највише је привукао пажњу трећи иновативни инструмент – сат који је био висок преко 3,5 метара, а широк око 1,5 метара.

Џазаријево изванредно познавање механике и техничких дисциплина показује се и у случају водене пумпе коју је креирао с циљем да обезбеди униформно смањивање количине воде у великим резервоарима.

Од осталих механичких и техничких изума Бадиузамана Џазарија морамо издвојити и његов други систем воденог часовника. Ову врсту сата проналазимо искључиво у његовим списима, што нам показује да је то био резултат његових иновативних истраживања.

Дела

Моћ његовог научног ауторитета јасно уочавамо док детаљно ишчитавамо чувену књигу Фи марифа ал-хијал ал-хиндисија [О сазнању геометријских вештина]. Ово драгоцено дело део историчара назива ал-Џами’у бајн ал-илм ва ал-амал – ан-Нафи’у фи сина’а ал-хијал [Књига која сједињава знање и праксу и указује на користи од механичке вештине]. Џазаријево грандиозно дело заиста је пример сједињења знања и праксе јер је референтно како у теоријском, тако и у практичном смислу. Због свог доприноса оновременој науци и нарочито машинству, овај славни мислилац именован је за главног државног архитекту и механичара. Ту титулу је у ствари заслужио због свог великог искуства, перфектног теоријског знања и савршене моћи да примени своја интелектуална умећа.

Можемо тврдити да је Џазаријева малочас поменута књига (Фи марифа ал-хијал ал-хиндисија [О сазнању геометријских вештина]) најпоузданије дело о древној, али и средњовековној машинској и хидрауличној техници. Њен назив је, свакако оправдан јер се у њој заиста теорија сједињује са праксом. У савременом свету, на Западу, први пут су немачки математичари Видман и Хаузер почетком XX столећа уочили значај Џазаријевог списа. Они су резултате својих истраживања, као и преводе неких одељака из поменуте књиге, презентовали у својој Историји науке. Убрзо након тога, Доналд Хил је објавио енглески превод целе Џазаријеве књиге. Његов труд је подстакао савременог сиријског мислиоца Ахмеда Јусуфа ал-Хасана да заврши свој претходни покушај објављивања петог дела Џазаријеве књиге. Ал-Хасан је тако 1979. године у Сирији, на Институту за научну арапску баштину, објавио целу ову књигу у оригиналу, на арапском језику. Морамо споменути да је Џазаријева књига још у XVI веку преведена на персијски језик. Превео ју је Мухамед ибн Давуд Алави Шахабади. Рукопис тог превода са називом Џару аскал тренутно се налази у библиотеци традиционалног Универзитета Шехид Мутахари (бивши Универзитет Сепахсалар) у Техрану под идентификационим бројевима 707 и 708. Осим тога, недавно је и иранска универзитетска издавачка делатност, на основу целовитог оригиналног арапског текста који је објавио Јусуф ал-Хасан, приредила нови превод овог дела на персијски језик. Тај превод је угледао светло дана 2001. године.

Треба констатовати да је Јусуф ал-Хасан понудио најкомплетније и најпоузданије информације о разним коментарима овог Џазаријевог дела, као и о бројним истраживачким подухватима повезаним са научним доприносима проистеклим из те књиге. Осврћући се на све постојеће белешке, које су углавном писали савремени истраживачи историје машинства у исламским земљама, попут Хила, Видмана, Хаузера, Кумарасвамија, Мијелија, Нејстера и Сартона, Јусуф ал-Хасан је покушао да прикупи све доступне рукописе, да појединачно вреднује сваки од тих рукописа, те да дође до сасвим аутентичног и поузданог текста овог Џазаријевог грандиозног научног дела. Његово истраживање су, разуме се, отежавале бројне разлике у очуваним преписима Џазаријеве књиге.

„Та књига је“, пише Сартон, „најпотпуније дело ове врсте и можемо је сматрати врхунцем сазнања старих муслимана из области машинства.“ Главна одлика Џазаријеве књиге јесте њен практични приступ. Џазари је био истовремено и инжењер и механичар. Зато је његово научно дело препуно илустративних описа индустријског прибора. Оно представља резултате изванредног развоја поменутих научних и практичних дисциплина. „Досад ни у једној другој цивилизацији“, тврди Доналд Хил, „не проналазимо литературу која би у научном смислу била на нивоу Џазаријевих машинских скица, индустријских описа и стручних инжењерских објашњења о начину израде и инсталирања разних механичких прибора и система.“ Да бисмо се детаљније упознали са овом драгоценом књигом, у наставку ћемо кратко промотрити њена поглавља или, према Џазаријевој оригиналној терминологији, њене врсте. Књига се састоји од шест различитих поглавља, односно врста:

• Водени сатови и подесиве свеће;
• Прибори за свакодневну употребу;
• Средства за прање руку и лица и за обављање верских обреда везаних за чистоћу. Као прилог овом поглављу, Џазари је детаљно описао и методе вађења крви за особе којима је тај здравствени третман неопходан;
• Статичне фонтане;
• Апарати за вађење воде из бунара;
• Остала инструментална опрема.