Бечко певачко удружење
Бечко певачко удружење (нем. Wiener Singverein) је мешовити хор од отприлике 230 чланова, који углавном наступају у познатој концертној кући (Мусиквереин Wиен) у Бечу.
Историја[уреди | уреди извор]
Још 1812. Антонио Салиери је започео иницијативу да се оснује велики ораторијски хор како би се и у Бечу могло омогућити извођење ораторијума од Георг-а Фриедрицх-а Хäндел-а. То је водило заправо до оснивања „Друштва приљатеља музике“ (Геселлсцхафт дер Мусикфреунде ин Wиен) у Бечу.
1858. је основан данашњи Wиенер Сингвереин. Од оснивања овај хор је сарађивао са светским оркестрима као што су: Wиенер Пхилхармоникер (Бечка филхармонија), Wиенер Сyмпхоникер (Бечки симфоничари) и Öстерреицх-Унгарисцхе Хаyдн Орцхестер. Осим ових врхунских оркестара, светски познати диригенти су од самог почетка сарађивали и са хором.
Од године 1947. до 1989. познати диригент Херберт фон Карајан је често сарађивао са овим хором, што је водило до безбројних гостовања у иностранству. Тадашњи хор Wиенер Мусиквереин-а је1824. учествовао на премијери IX симфоније од Лудwиг ван Бетовен-а. Након тога новоосновани хор, Wиенер Сингвереин први пут је извео неколико познатих музичких дела као што су: Немачки реквијем од Јоханеса Брамса, „Те Деум“ од Антона Брукнера и VIII симфонија од Густава Малера.
Од 1991. године, водитељ хора је Јоханес Принц.
Њихови најпознатији CD и ДВД снимци су[уреди | уреди извор]
- Лудwиг ван Беетховен Сyмпхоние Нр. 9 – Оде ан дие Фреуде (Виенна Пхилхармониц – Цхристиан Тхиелеманн)[1]
- Јоханнес Брахмс Еин деутсцхес Реqуием (Цлевеланд Орцхестра – Ф. Wелсер-Мöст)
- Антонин Двоřáк Реqуием (Роyал Цонцертгебоуw Орцхестра – Марисс Јансонс)
- Густав Махлер Сyмпхоние Нр. 2 – Ауферстехунг (Виенна Пхилхармониц – Гилберт Каплан)
- Густав Махлер Сyмпхоние Нр. 2 – Ауферстехунг (Виенна Пхилхармониц – Пиерре Боулез)
- Густав Махлер Сyмпхоние Нр. 3 (Бавариан Стате Орцхестра – Зубин Мехта)
- Густав Махлер Сyмпхоние Нр. 3 (Виенна Пхилхармониц – Пиерре Боулез)
- Отто Ницолаи Мондцхор аус Дие лустиген Wеибер вон Wиндсор (Сцхöнбрунн 2010, Виенна Пхилхармониц – Ф. Wелсер-Мöст)
- Роберт Сцхуманн Манфред – Сцхауспиелмусик (Тонкüнстлер-Орцхестер Ниедерöстерреицх – Бруно Wеил)
- Франз Сцхмидт Дас Буцх мит сиебен Сиегелн (Виенна Пхилхармониц – Николаус Харнонцоурт)
- Франз Сцхмидт Дас Буцх мит сиебен Сиегелн (Тонкüнстлер-Орцхестер Ниедерöстерреицх – Кристјан Јäрви)
- Карол Сзyманоwски Сyмпхоние Нр. 3 – Лиед дер Нацхт (Виенна Пхилхармониц – Пиерре Боулез)
- Рицхард Wагнер Тристан унд Исолде – Дуетт-Сзенен (Виенна Радио Сyмпхонy Орцхестра – Бертранд де Биллy)
Литература[уреди | уреди извор]
- Аугуст Бöхм: Гесцхицхте дес Сингвереинес дер Геселлсцхафт дер Мусикфреунде ин Wиен. Wиен 1908.
- Готтфриед Мöсер (едит., Теxт: Десирее Хорнек / Цхроник: Рудолф Тонцоурт): Фестсцхрифт 125 Јахре Сингвереин дер Геселлсцхафт дер Мусикфреунде ин Wиен (1858–1983). Виеннна 1983.
- Готтфриед Мöсер: Дер Сингвереин дер Геселлсцхафт дер Мусикфреунде ин Wиен; сеине Гесцхицхте мит бесондерер Дарстеллунг дер Јахре 1933 бис 2000. Виенна 2003.
- Готтфриед Мöсер: Дас Цхорwесен ин Wиен ин дер зwеитен Хäлфте дес 20. Јахрхундертс. Тхесис Виенна 2004.
- Јоацхим Реибер: Wиенер Сингвереин – Менсцхен Стиммен Гöттерфункен (2007) *[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ L. в. Беетховен: Неунте Синфоние, Финале: Фреуде сцхöнер Гöттерфункен, Wиенер Пхилхармоникер, Цхристиан Тхиелеманн. ДВД – Април 2010.