Букавац
| Букавац | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Botaurus stellaris | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Авес |
| Ред: | Пелецаниформес |
| Породица: | Ардеидае |
| Род: | Ботаурус |
| Врста: | Б. стелларис
|
| Биномно име | |
| Ботаурус стелларис (Линнаеус, 1758)
| |
| Подврсте | |
| |
| Распрострањеност букавца: у време сезоне гнежђења у току целе године ван сезоне гнежђења
| |
| Синоними | |
|
Ardea stellaris Линнаеус, 1758 | |
Букавац[4] или букавац небоглед, водени бик (Botaurus stellaris) је врста птице из рода Botaurus, који припада породици чапљи (Ardeidae). Ретко се виђа на отвореном, јер преферира скривање у густој вегетацији надомак водених површина. Лакше их је чути него видети, јер су мужјаци ове врсте веома гласни у време парења.
Опис[уреди | уреди извор]
Букавац поседује перје браонкасто-смеђе боје са црним тачкама и пругама. Већи је од сродних врста чапљи. Мужјаци и женке су једнаки по величини, и могу нарасти од 69 до 81цм. Телесна маса им се креће од 0,88 до 2кг. При лету, врати им је савијен, а замаси крила брзи.[5]
Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]
Букавац настањује барска и мочварна подручја у Европи и Азији. Одговара им умерена и топла клима. Уколико се вода на стаништима леди, преко зиме, букавци мигрирају у Индију и централну Африку. Када отопли враћају се у северније крајеве где се размножавају. У Србији се гнезди стабилна популација процењена на 150 до 250 парова. Углавном се гнезде у Војводини. Процењује се да пополација у Европи износи до 44.000 јединки.[6]
Биологија[уреди | уреди извор]
Букавац се храни рибама, јегуљама, водоземцима и бескичмењацима. Он обично лови у плитким водама и на ивицама насипа. Мужјаци су полигамни и могу се парити са до пет женки. Крајем марта и априла женке полажу 4 до 6 јаја. Инкубацију и бригу о птићима води женка. Младунци проводе око две недеље у гнезду и потом одлазе у трску. Они усвајају начин камуфлаже од одраслих, али мало је познато о навикама и понашању младунаца. Због своје тајновите природе, број букаваца обично се прати пребројавањем звукова које мужјаци испуштају током сезоне парења.[7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ БирдЛифе Интернатионал (2016). „Botaurus stellaris”. ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. ИУЦН. 2016: е.Т22697346А86438000. дои:10.2305/ИУЦН.УК.2016-3.РЛТС.Т22697346А86438000.ен. Приступљено 21. 1. 2020.
- ^ „Ботаурус стелларис стелларис Линнаеус 1758”. Авибасе. Приступљено 11. 11. 2015.
- ^ „Ботаурус стелларис цапенсис (Сцхлегел, 1863)”. Авибасе. Приступљено 11. 11. 2015.
- ^ „Правилник о проглашењу и заштити ... - Прилог VII Строго заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. правно-информациони-систем.рс.
- ^ Киллиан Муллернеy, Ларс Свенссон, Дан Зеттерстрöм, Петер Ј. Грант: Цоллинс Бирд Гуиде Тхе Мост Цомплете Гуиде То тхе Бирдс оф Бритаин анд Еуропе. ХарперЦоллинс, Лондон, 2009
- ^ „Енцyцлопедиа оф Лифе”.
- ^ „Енцyцлопедиа оф лифе”.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
