Дијамантна сутра

С Википедије, слободне енциклопедије

Насловна страна кинеске Дијамантне сутре, њастарије познате датиране штампане књиге на свету

Дијамантна сутра (санскрит: Vajracchedikā Prajñāpāramitā Sūtra) је махајанска (будистичка) сутра из прајнапарамитских сутри или жанра 'Перфекције мудрости'. Она је преведена на различите језике у широком географском распону. Дијамантна сутра је једна од најутицајнијих махајанских сутри у Источној Азији, а посебно је проминентна у Чан (или Зен) традицији,[1] заједно са Сутром срца.

Копија кинеске верзије Дијамантне сутре из времена Танг династије била је међу Дуенхуанговим рукописима 1900. године даоистичког монаха Ванга Јуанлуа, који су продати Аурелу Штајну 1907. године.[2] Они датирају од 11. маја 868. године.[3] То је, према речима Британске библиотеке, „најранија целокупна сачувана датирана штампана књига”.[4]

То је уједно и први креативни рад са експлицитном посвећеношћу јавном домену. Његов колофон на крају наводи да је створен „за универзалну бесплатну дистрибуцију”.[5]

Наслов[уреди | уреди извор]

Санскритски наслов за ову сутру је Vajracchedikā Prajñāpāramitā Sūtra, што се приближно може превести као „вајрански одсечна перфекција сутре мудрости” или „савршенство текста мудрости које сече попут грома”.[1] На енглеском су уобичајени скраћени облици као што је Дијамантна сутра и Вајра сутра. Наслов се ослања на снагу вајре (дијаманта или муње, али и на апстрактни израз за моћно оружје) при пресецању ствари као метафори за врсту мудрости која сече и разбија илузије да би се достигла коначна стварност.[1] Сутру се назива и именом „Триśатикā Прајñāпāрамитā Сūтра” (савршенство у 300 линија сутер увида).

Дијамантна сутра је високо поштована у бројним азијским земљама са традицијама махајанског будизма.[1] Преводи овог назива у језике дела тих земаља обухватају:

  • Санскрит: वज्रच्छेदिकाप्रज्ञापारमितासूत्र, Вајраццхедикā Прајñāпāрамитā Сūтра
  • Кинески: Ђинганг Божеполуомидуо Ђинг 金剛般若波羅蜜多經; скраћено за Ђинганг Ђинг 金剛經
  • јап. 金剛般若波羅蜜多経, Конго хања харамита кјо, скраћено за Конго-кјо 金剛経
  • кореј. 금강반야바라밀경, геумганг банyабарамил гyеонг, скраћено за геумганг гyеонг 금강경
  • Монголски: Yеке кöлген судур[6]
  • Вијетнамски Kim cương bát-nhã-ba-la-mật-đa kinh, скраћено за Kim cương kinh
  • Тибетански འཕགས་པ་ཤེས་རབ་ཀྱི་ཕ་རོལ་ཏུ་ཕྱིན་པ་རྡོ་རྗེ་གཅོད་པ་ཞེས་བྱ་བ་ཐེག་པ་ཆེན་པོའི་མདོ།, Вајли: ’phags pa shes rab kyi pha rol tu phyin pa rdo rje gcod pa zhes bya ba theg pa chen po’i mdo

Историја[уреди | уреди извор]

Статуа Кумарађиве испред Ђицил пећина у Кућа округу, Синкјанг провинција, Кина

Тачан датум настанка Дијамантне сутре на санскрту је неизвестан, а изнети су аргументи за 2. и 5. век.[1] Први кинески превод датира са почетка 5. века, али постоје индикације да су до тог времена монаси Асанга и Васубанда током 4. или 5. века већ написали ауторитативне коментаре о његовом садржају.[1]

Ваџрачедика сутра је била утицајно дело у будистичкој махајанској традицији. Рани преводи на бројне језике пронађени су на локацијама широм централне и источне Азије, што сугерише да је текст широко проучаван и превођен. Поред превода на кинески, преводи текста и коментара направљени су на тибетанском, а преводи, обраде и парафразе преживели су и на многим централноазијским језицима.[1]

Сматра се да је први превод Дијамантне сутре на кинески урадио 401. године поштовани и плодни преводилац Кумарађива.[7] Кумарађивин преводилачки стил је карактеристичан, има проточну глаткоћу која одражава његово приоритетно преношење значења насупрот прецизном дословном исказивању.[8] Кумарађивин превод је био посебно цењен вековима, и та верзија се појављује на Дуенхуаншком свитку из 868 године. То је најшире коришћена и најпопуларнија кинеска верзија.[9]

Поред превода Кумарађиве, постоји и низ каснијих превода. Дијамантну сутру је поново превео са санскрита на кинески језик Бодируци 509. године, Парамарта 558. године, Дармагупта (два пута, 590. и 605~616), Сјуенцанг (два пута, 648 и 660~663), и Јиђинг 703. године.[10][11][12][13]

Кинески будистички монах Сјуенцанг је посетио манастир Махасамгика-Локотаравада у месту Бамијан, у Авганистану, у 7. веку. Користећи Сјуенцангове путне записе, савремени археолози идентификовали су место овог манастира.[14] На локалитету су откривени фрагменти Бирчбарковог рукописа из неколико махајанских сутри, укључујући Vajracchedikā Prajñāpāramitā Sūtra (МС 2385), који су сада део Шојенове колекције.[14] Овај рукопис је написан на санскртском језику, и представљен је у украшеном облику Гупта писма.[14] Тај исти рукопис на санскрту такође садржи медицинску будистичку сутру (Bhaiṣajyaguruvaiḍūryaprabhārāja Sūtra).[14]

Дијамантна сутра је подстакла развој културе уметничких дела, поштовања сутри и писање расправа у источноазијском будизму. До краја династије Танг (907) у Кини је написало се преко 80 коментара о њој (само 32 су сачувана), попут радова угледних кинеских будиста као што су Сенгџао, Сје Лингиун, Џији, Ђицанг, Куејђи и Цунгми.[15][1] Копирање и рецитација Дијамантне сутре била је широко ражирена молитвена пракса, а приче које приписују чудесне моћи тим делима бележе се у кинеским, јапанским, тибетанским и монголским изворима.[1]

Један од најпознатијих коментара је Екегеза о Дијамантској сутри аутора Хуиненга, шестог патријарха Чанове школе.[16] Дијамантна сутра је проминентно истакнута у Платформној сутри, религиозној биографији Хуиненга, где је слушање њене рецитације требало да покрене просветљујући увид, што је подстакло Хуиненга да напусти свој живот као дрвосеча и постане будистички монах.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и Сцхопен, Грегорy (2004). „Диамонд Сутра”. МацМиллан Енцyцлопедиа оф Буддхисм. 1. Неw Yорк: МацМиллан Референце УСА. стр. 227—28. ИСБН 0-02-865719-5. 
  2. ^ Wењие Дуан (1 Јануарy 1994). Дунхуанг Арт: Тхроугх тхе Еyес оф Дуан Wењие. Абхинав Публицатионс. п. 52. ISBN 978-81-7017-313-7.
  3. ^ Соенг, Му (15. 6. 2000). Диамонд Сутра: Трансформинг тхе Wаy Wе Перцеиве тхе Wорлд. Wисдом Публицатионс. стр. 58. ИСБН 978-0-8617-1160-4. Архивирано из оригинала 3. 1. 2014. г. Приступљено 11. 5. 2012. 
  4. ^ „Онлине Галлерy – Сацред Теxтс: Диамонд Сутра”. Бл.ук Бритисх Либрарy. 30. 11. 2003. Архивирано из оригинала 10. 11. 2013. г. Приступљено 1. 4. 2010. 
  5. ^ Поллоцк, Руфус (2006). „Тхе Валуе оф тхе Публиц Домаин” (ПДФ). Институте фор Публиц Полицy Ресеарцх. 
  6. ^ „Манусцрипт оф а Монголиан Сūтра”. Wорлд Дигитал Либрарy. Приступљено 22. 6. 2014. 
  7. ^ „Тхе Кореан Буддхист Цанон: А Десцриптиве Цаталог (Т 235)”. А. Цхарлес Муллер. Приступљено 16. 4. 2015. 
  8. ^ Наттиер, Јан (1992). „Тхе Хеарт Сūтра: А Цхинесе Апоцрyпхал Теxт?”. Јоурнал оф тхе Интернатионал Ассоциатион оф Буддхист Студиес. 15 (2): 153—223. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 30. 03. 2020. 
  9. ^ Yонгyоу Схи (2010). Тхе Диамонд Сūтра ин Цхинесе Цултуре. Лос Ангелес: Буддха'с Лигхт Публисхинг. стр. 11. ИСБН 978-1-932293-37-1. 
  10. ^ „Тхе Кореан Буддхист Цанон: А Десцриптиве Цаталог (Т 236)”. А. Цхарлес Муллер. Приступљено 16. 4. 2015. 
  11. ^ „Тхе Кореан Буддхист Цанон: А Десцриптиве Цаталог (Т 237)”. А. Цхарлес Муллер. Приступљено 16. 4. 2015. 
  12. ^ „Тхе Кореан Буддхист Цанон: А Десцриптиве Цаталог (Т 220,9)”. А. Цхарлес Муллер. Приступљено 16. 4. 2015. 
  13. ^ „Тхе Кореан Буддхист Цанон: А Десцриптиве Цаталог (Т 239)”. А. Цхарлес Муллер. Приступљено 16. 4. 2015. 
  14. ^ а б в г „Сцхøyен Цоллецтион: Буддхисм”. Архивирано из оригинала 10. 06. 2012. г. Приступљено 23. 6. 2012. 
  15. ^ Yонгyоу Схи (2010). Тхе Диамонд Сūтра ин Цхинесе Цултуре. Лос Ангелес: Буддха'с Лигхт Публисхинг. стр. 14. ИСБН 978-1-932293-37-1. 
  16. ^ Хуи Ненг; Цлеарy, Тхомас (1998). Тхе Сутра оф Хуи-ненг, Гранд Мастер оф Зен: Wитх Хуи-ненг'с Цомментарy он тхе Диамонд Сутра. Схамбхала Публицатионс. ИСБН 9781570623486. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]