Авганистан

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 33° 56' СГ Ш, 66° 11' ИГД

Исламска Република Авганистан
جمهوری اسلامی افغانستان
(персијски: Џамхури-је Ислами-је Афганистан )
د افغانستان اسلامي جمهوریت
(пашту:  Де Афганистан Ислами Џомхоријат )
Застава Авганистана Грб Авганистана
Застава Грб
крилатица: Не постоји
Химна
Химна Авганистана (пашто: ملی سرود - Milli Surood; дари: سرود ملی - Surood-e Milli)
Положај Авганистана
Главни град Кабул
Службени језик паштунски (авганистански), даријски (персијски)[1]
Облик државе Исламска Република
 - Председник Хамид Карзај
Независност: Од Персије 1747.
Површина  
 - Укупно 647.500[2] km² (40)
 - Вода (%) 0[2]
Становништво  
 - 2012. (процена). 30.419.928[2] (38)
 - Густина 43,5/km² 
Валута авгани (100 пула)
Временска зона UTC +4
Интернет домен .af
Позивни број +93

Авганистан (арап. فغانستان, службени назив Исламска Република Авганистан) је држава у југозападној Азији[1]. Нема излаз на море и дужина копнене границе је 5.529[2] km. На западу се граничи са Ираном (936 km), северу Туркменистаном (744 km), Узбекистаном (137 km) и Таџикистаном (1.206 km), североистоку Кином (76 km) а на истоку и југу Пакистаном (2.430 km)[2]. Авганистан је једна од најсиромашнијих земаља у Азији[1]. Чланица је Уједињених нација од 1946. године[1].

Садржај

Географија [уреди]

Afghanistan collage.jpg
Топографски изглед Авганистана

Површина Авганистана износи 647.500 km², где живи 28.395.716 становника (2010).[3] Главни град је Кабул. Остали важнији градови су: Кандахар, Џалалабад, Херат, Мазари Шариф. Авганистан је планинска земља. На северу се пружају планине Парапамиз, а на североистоку Хиндукуш, који прелази и у Пакистан. Западни Хиндукуш који се налази у Авганистану је висине од 4.000-5.000 m. Највиши врх је Кохи Баба са 5.143 m. Равнице су на северозападу и југу: Регистан и Дашти Маркох. Клима је континентална са просечном јануарском температуром 0-5C°, а у јулу 25-30C°. Источни крајеви су под утицајем монсуна. Највеће реке су Хилменд, Хери и Кабул. Река Аму-Дарја тече границом са Узбекистаном и Таџикистаном. Река Кабул је једина која тече ка Инду[1]. Остале реке немају одводњавање према мору и пресушују у пустињским крајевима[1]. Вегетација у равницама је полупустињска, у нижим планинским подручјима до 1.500 m степска, а између 1.500-3.000 m има четинарских шума. Главни пољопривредни производи су пшеница, кукуруз, јечам, пиринач, памук и воће. У планински пределима заступљено је сточарство (овце, говеда и козе). Рудно богатсво које чини нафта, природни гас, гвожђе, бакар и олово углавном је неискоришћено. Најважније гране индустрије су текстилна, прехрамбена, метална и индустрија коже. Домаћа радиност је широко заступљена, а један од најважнијих производа су вунени теписи.

Клима је континентална са великим годишњим температурним колебањима[1]. Количина падавина је мала (испод 500 mm годишње), а једино су источни крајеви влажнији јер потпадају под утицај монсунске климе[1].

Вегетација је углавном степска или полупустињска, а шуме се налазе на висинама између 1.500 и 3.000 метара[1].

Становништво [уреди]

Од укупног броја становника 42% су Паштуни, 27% Таџици, 9% Узбеци, 9% Хазаре, 4% Ајмаци 3% Туркмени, 2% Балуча[2] а има и Нуристана, и Киргиза. најзаступљенија религија је ислам, од чега су већином сунити, а у мањем броју шиити (око 15%)[1]. Најгушће је насељена долина реке Кабул[1]. Службени језик је паштунски (авганистански) и дари (персијски)[1]. Неписмено је преко 75% становника. Новчана јединица је авгани (1 авгани = 100 пула).

Историја [уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Авганистана

Кроз историју Авганистаном су владали разни освајачи - од Персијанаца и Александра Великог до Арапа који су у 7. веку у земљу донели ислам[1]. Афгани су прву самосталну државу основали тек средином 18. века, а већ у 19. веку Авганистан постаје место сукоба Русије и Велике Британије[1]. Године 1907. Авганистан је постао британски протекторат, али је већ 1919. године, после устанка, земља поново стекла независност[1]. После добијања самосталности земља се чвршће везује за СССР, а по угледу на Турску почиње да спроводи друштвене реформе[1]. То је довело до реакције муслиманског свештенства и до државног удара[1]. Од 1930-их. година Авганистан се све више везује за нацистичку Немачку[1]. Године 1973. свргнут је краљ и проглашена република, а после удара 1978. и 1979. године нови режим се ослања на СССР[1].

Совјетске трупе се повлаче из Авганистана

Године 1979. Совјетски Савез покреће инвазију Авганистана након сукоба који су започели државним ударом најприје Сардара Мохамеда Дауда а касније комунистичке Демократске народне партије Авганистана. Након међународних притисака, учесталих напада Муџахедина (тренираних од стране САД-а) и губитка око 15 хиљада војника, СССР се повлачи десет година касније, 1989. (погледај Совјетска инвазија Авганистана).

Након совјетског повлачења Муџахедини руше са власти авганистанског комунистичког председника Наџибулаха и освајају Кабул. Уз компромис, муџахедински лидери, Узбек Абдул Рашид Достам и Таџик Ахмад Шах Масуд постављају као председника Бурханудина Рабанија 1993. године.

Године 1994. појављују се талибани, дотад непозната фракција муџахедина која себе идентификује као верске ученике. Они убрзо започињу своје ширење из суседног Пакистана у смеру Кабула и тиме авганистански грађански рат. Талибани постижу брзе успехе у борби чији је циљ успостављање крутог исламског закона у земљи. Уз помоћ сукоба између самих бивших против-совјетских муџахедина, Талибани освајају у септембру 1996. године Кабул. Рабани, Масуд и Достам повлаче се на север у тзв. Северну алијансу, противталибански савез етничких Узбека, Таџика и Хазара. Наставком талибанске офензиве, овом је савезу крајем 90-тих остао само мали, северни део Авганистана.

Хамид Карзај, председник Авганистана

Талибански режим одмах након освајања Кабула намеће исламски фундаменталистички поредак грађанима под својом влашћу. Исламски закони најтеже погађају жене, које су присиљене да облаче бурке и забрањено им је да похађају школу. Неретка је и смртна казна. Године 1998. након терористичких напада на америчке амбасаде у Африци, САД напада неколико логора за обуку терориста ал Каиде у Авганистану крстарећим пројектилима. Наиме, талибански режим је пружао уточиште тој организацији чији су чланови ветерани рата против Совјета, као и њеном челнику Осама бин Ладену.

Дана 9. септембра 2001. године проталибански бомбаши самоубице убијају вођу Северне алијансе Ахмад Шах Масуда, док се два дана касније догађају напади 11. септембра 2001.

Седињене Америчке Државе 7. октобра 2001. године као одговор на терористичке нападе од 11. септембра покрећу тзв. Рат против тероризма ваздушним ударима на циљеве талибанског режима и логоре за обуку ал-Каиде, глобалне терористичке мреже Осаме бин Ладена. Уз помоћ опозиционе Северне алијансе успеле су да сруше талибански режим и да истерају већину терориста из земље. Преживели талибани и терористи беже у планине на југу земље и покрећу тихи герилски рат.

Након талибанског повлачења у герилу држава долази под окупацију САД и међународних снага ИСАФ-а. Чланови Северне алијансе улазе у нову афганистанску војску и бира се нови председник, Хамид Карзај.

Административна подела [уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Административна подела Авганистана
Мапа са авганистанским провинцијама

Авганистан је подељен на 34 провинције:

Извори [уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п - Атлас Азије, Београд 2007. ISBN 978-86-86809-02-5; Аутор текста: професор Иван Бертић. Стране 56.
  2. ^ а б в г д ђ www.cia.gov, Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ „Population of Afghanistan“. CIA. CIA World Factbook. 2010 Приступљено 12. 10. 2010. 

Спољашње везе [уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

п • р • у
Провинције Авганистана
Flag of Afghanistan.svg


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Авганистан&oldid=7174771“