Авганистан
Координате: 33° 56' СГ Ш, 66° 11' ИГД
| крилатица: Не постоји | |
| Химна Химна Авганистана (пашто: ملی سرود - Milli Surood; дари: سرود ملی - Surood-e Milli) |
|
 |
|
| Главни град | Кабул |
| Службени језик | паштунски (авганистански), даријски (персијски)[1] |
| Влада | Исламска Република |
| - Председник | Хамид Карзаи |
| Независност: | Од Персије 1747. |
| Површина | |
| - Укупно | 647.500[2] km² (40.) |
| - Вода (%) | 0[2] |
| Становништво | |
| - 2011. (процена). | 29.835.392[2] (38.) |
| - Густина | 43,5/km² |
| Валута | авгани (100 пула) |
| Временска зона | UTC +4 |
| Интернет домен | .af |
| Позивни број | +93 |
Авганистан (افغانستان, службени назив Исламска Република Авганистан) је држава у југозападној Азији[1]. Нема излаз на море и дужина копнене границе је 5.529[2] km. На западу се граничи са Ираном (936 km), северу Туркменистаном (744 km), Узбекистаном (137 km) и Таџикистаном (1.206 km), североистоку Кином (76 km) а на истоку и југу Пакистаном (2.430 km)[2]. Авганистан је једна од најсиромашнијих земаља у Азији[1]. Чланица је Уједињених нација од 1946. године[1].
Садржај |
[уреди] Географија
Површина Авганистана износи 647.500 km², где живи 28.395.716 становника (2010).[3] Главни град је Кабул. Остали важнији градови су: Кандахар, Џалалабад, Херат, Мазари Шариф. Авганистан је планинска земља. На северу се пружају планине Парапамиз, а на североистоку Хиндукуш, који прелази и у Пакистан. Западни Хиндукуш који се налази у Авганистану је висине од 4.000-5.000 m. Највиши врх је Кохи Баба са 5.143 m. Равнице су на северозападу и југу: Регистан и Дашти Маркох. Клима је континентална са просечном јануарском температуром 0-5C°, а у јулу 25-30C°. Источни крајеви су под утицајем монсуна. Највеће реке су Хилменд, Хери и Кабул. Река Аму-Дарја тече границом са Узбекистаном и Таџикистаном. Река Кабул је једина која тече ка Инду[1]. Остале реке немају одводњавање према мору и пресушују у пустињским крајевима[1]. Вегетација у равницама је полупустињска, у нижим планинским подручјима до 1.500 m степска, а између 1.500-3.000 m има четинарских шума. Главни пољопривредни производи су пшеница, кукуруз, јечам, пиринач, памук и воће. У планински пределима заступљено је сточарство (овце, говеда и козе). Рудно богатсво које чини нафта, природни гас, гвожђе, бакар и олово углавном је неискоришћено. Најважније гране индустрије су текстилна, прехрамбена, метална и индустрија коже. Домаћа радиност је широко заступљена, а један од најважнијих производа су вунени теписи.
Клима је континентална са великим годишњим температурним колебањима[1]. Количина падавина је мала (испод 500 mm годишње), а једино су источни крајеви влажнији јер потпадају под утицај монсунске климе[1].
Вегетација је углавном степска или полупустињска, а шуме се налазе на висинама између 1.500 и 3.000 метара[1].
[уреди] Становништво
Од укупног броја становника 42% су Паштуни, 27% Таџици, 9% Узбеци, 9% Хазари, 4% Ајмаци 3% Туркмени, 2% Балуча[2] а има и Нуристана, и Киргиза. најзаступљенија религија је ислам, од чега су већином сунити, а у мањем броју шиити (око 15%)[1]. Најгушће је насељена долина реке Кабул[1]. Службени језик је паштунски (авганистански) и дари (персијски)[1]. Неписмено је преко 75% становника. Новчана јединица је авгани (1 авгани = 100 пула).
[уреди] Историја
 |
За више информација погледајте чланак Историја Авганистана |
Кроз историју Авганистаном су владали разни освајачи - од Персијанаца и Александра Великог до Арапа који су у 7. веку у земљу донели ислам[1]. Афгани су прву самосталну државу основали тек средином 18. века, а већ у 19. веку Авганистан постаје место сукоба Русије и Велике Британије[1]. Године 1907. Авганистан је постао британски протекторат, али је већ 1919. године, после устанка, земља поново стекла независност[1]. После добијања самосталности земља се чвршће везује за СССР, а по угледу на Турску почиње да спроводи друштвене реформе[1]. То је довело до реакције муслиманског свештенства и до државног удара[1]. Од 1930-их. година Авганистан се све више везује за нацистичку Немачку[1]. Године 1973. свргнут је краљ и проглашена република, а после удара 1978. и 1979. године нови режим се ослања на СССР[1].
Године 1979. Совјетски Савез покреће инвазију Авганистана након сукоба који су започели државним ударом најприје Сардара Мохамеда Дауда а касније комунистичке Демократске народне партије Авганистана. Након међународних притисака, учесталих напада Муџахедина (тренираних од стране САД-а) и губитка око 15 хиљада војника, СССР се повлачи десет година касније, 1989. (погледај Совјетска инвазија Авганистана).
Након совјетског повлачења Муџахедини руше са власти авганистанског комунистичког председника Наџибулаха и освајају Кабул. Уз компромис, муџахедински лидери, Узбек Абдул Рашид Достам и Таџик Ахмад Шах Масуд постављају као председника Бурханудина Рабанија 1993. године.
Године 1994. појављују се талибани, дотад непозната фракција муџахедина која себе идентификује као верске ученике. Они убрзо започињу своје ширење из суседног Пакистана у смеру Кабула и тиме авганистански грађански рат. Талибани постижу брзе успехе у борби чији је циљ успостављање крутог исламског закона у земљи. Уз помоћ сукоба између самих бивших против-совјетских муџахедина, Талибани освајају у септембру 1996. године Кабул. Рабани, Масуд и Достам повлаче се на север у тзв. Северну алијансу, противталибански савез етничких Узбека, Таџика и Хазара. Наставком талибанске офензиве, овом је савезу крајем 90-тих остао само мали, северни део Авганистана.
Талибански режим одмах након освајања Кабула намеће исламски фундаменталистички поредак грађанима под својом влашћу. Исламски закони најтеже погађају жене, које су присиљене да облаче бурке и забрањено им је да похађају школу. Неретка је и смртна казна. Године 1998. након терористичких напада на америчке амбасаде у Африци, САД напада неколико логора за обуку терориста ал Каиде у Авганистану крстарећим пројектилима. Наиме, талибански режим је пружао уточиште тој организацији чији су чланови ветерани рата против Совјета, као и њеном челнику Осама бин Ладену.
Дана 9. септембра 2001. године проталибански бомбаши самоубице убијају вођу Северне алијансе Ахмад Шах Масуда, док се два дана касније догађају напади 11. септембра 2001.
Седињене Америчке Државе 7. октобра 2001. године као одговор на терористичке нападе од 11. септембра покрећу тзв. Рат против тероризма ваздушним ударима на циљеве талибанског режима и логоре за обуку ал-Каиде, глобалне терористичке мреже Осаме бин Ладена. Уз помоћ опозиционе Северне алијансе успеле су да сруше талибански режим и да истерају већину терориста из земље. Преживели талибани и терористи беже у планине на југу земље и покрећу тихи герилски рат.
Након талибанског повлачења у герилу држава долази под окупацију САД и међународних снага ИСАФ-а. Чланови Северне алијансе улазе у нову афганистанску војску и бира се нови председник, Хамид Карзаи.
[уреди] Административна подела
Авганистан је подељен на 34 провинције:
|
[уреди] Референце
[уреди] Спољашње везе
| Провинције Авганистана |  |
|
Баглан | Бадахсан | Бадгис | Балк | Бамијан | Вардак | Газни | Гоур | Даиконди | Ђузан | Забул | Кабул | Кандахар | Каписа | Коуст | Кунар | Кундуз | Лангмар | Лугар | Нангархар | Нимруз | Нурестан | Орузган | Пактија | Пактика | Пањшир | Парван | Саманган | Сарипол | Такар | Фарах | Фарјаб | Хелманд | Херат |
Суверене државе
Авганистан • Азербејџан1 • Бангладеш • Бахреин • Брунеј • Бутан • Вијетнам • Грузија1 • Египат3 • Израел • Индија • Индонезија2 • Ирак • Иран • Источни Тимор2 • Јапан • Јемен • Јерменија • Јордан • Јужна Кореја • Казахстан1 • Камбоџа • Катар • Народна Република Кина • Кипар • Киргистан • Кувајт • Лаос • Либан • Малдиви • Малезија • Мјанмар • Монголија • Непал • Оман • Пакистан • Русија1 • Саудијска Арабија • Северна Кореја • Сингапур • Сирија • Сри Ланка • Тајланд • Таџикистан • Туркменистан • Турска1 • Узбекистан • Уједињени Арапски Емирати • Филипини
Ентитети, зависне територије и непризнате државе
Акротири и Декелија • Република Кина (Тајван) • Макау • Нагорно-Карабах • Палестина • Хонгконг • Турска Република Северни Кипар
Напомене: (1) Делом у Европи; (2) делом у Океанији; (3) већим делом у Африци.
|
|
|---|
| Суверене државе |
| Иран • Авганистан • Таџикистан
|
| Фактички независне непризнате државе |
| Јужна Осетија
|
| Аутономне републике и региони |
| Северна Осетија-Аланија (Русија) • Курдистан (Ирак) • Горно-Бадахшан (Таџикистан) • Белуџистан (Пакистан) • Племенска подручја под федералном управом (Пакистан) • Хајбер-Пахтунва (Пакистан)
|
| Бивше аутономне територије (током 20. века) |
| Црвени Курдистан (Азербејџан)
|
| Етно-географски региони |
| Осетија • Јасшаг • Курдистан • Белуџистан • Паштунистан |
