Фистула урахуса

С Википедије, слободне енциклопедије
Фистула урахуса
Латинскифистулае дуцтус омпхалоентерицус
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10Q64.4
МКБ-9-CM752.9
ДисеасесДБ32765
МеСХД014497

Фистула урахуса или фистула дуцтуса омпхалоентерицус-а једна је од анаомалија у развоју која настаје услед перзистенције овог дуктуса који представља ембрионални спој црева и жуманчане кесе. Код комплетне фистуле на спољном отвору се цеди слузаво – фекулентни садржај који јако мацерира кожу око пупка.[1]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Остаци и фистуле урахуса су веома ретки и обично нису узрок значајног морбидитета у популацији.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Урахус је канал који повезује феталну бешику и алантоис, структуру која улази у састав умбиликалне (пупчане) врпце и који у једном тренутку ембрионалног развоја облитерира, трансформишући се у солидну врпцу и нестаје. Уколико облитерација урахуса изостане, остаје отворена фистула између мокраћне бешике и пупка.

Слично омфалоентеричном каналу, и остаци урахуса имају неколико резидуалних варијетета фистула:

  1. Дивертикулум, на фундусу мокраћне бешике,
  2. Урахусна фистула пупка,
  3. Урахусни синус пупка,
  4. Урахусна циста
  5. Фиброзна трака, која се пружа са фундуса мокраћне бешике до унутрашње површине пупка као медијални везикоумбиликални лигамент.[2]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Водећи симптом код фистуле урахуса је уринарна секреција на пупку, која постоји од рођења и доводи до иритације и инфекције пупка. Ређе може доћи и до настанка уринарне инфекције.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставља ултразвучним прегледом, а дефинитивно потврђује микционом цистоуретрографијом. диференцијална дијагноза указује на омфалитис друге етиологије, гранулом пупка, перзистентан омфалоентерични канал, урахусни синус итд.

Терапија[уреди | уреди извор]

Лечење је искључиво хируршко и подразумева комплетну ресекцију урахусне фистуле или другог урахусног остатка. Прогноза је добра.[3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Садлер, Тхомас W. (2011-12-15). Лангман'с Медицал Ембрyологy (на језику: енглески). Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. ИСБН 9781451113426. 
  2. ^ Cilento BG Jr, Bauer SB, Retik AB: Urachal anomalies: defining the best diagnostic modality. Urology 1998 Jul; 52(1):120–2
  3. ^ Cilento BG, Nguyen HT: Bladder Diverticula, Urachal Anomalies, and Other Uncommon Anomalies Of The Bladder. In: Gearhart JP, Rink RC, Mouriquand P, eds. Pediatric Urology. Philadelphia, Pa: WB Saunders; 2001.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).