Физичка вежба

С Википедије, слободне енциклопедије

Рич Фронинг Млађи, четвороструки победник на Цроссфит играма

Физичка вежба је свака телесна активност која побољшава или одржава физичку кондицију и опште здравље и добростање.[1]

Физичко вежбање се изводи из различитих разлога, како би се потпомогао раст и побољшала снага, успорило старење, развили мишићи и кардиоваскуларни систем, усавршиле атлетске вештине, изгубили килограми или ради одржавања, побољшања здравља,[2] а такође и ради уживања. Многи се одлучују за вежбање напољу где се могу окупљати у групама, дружити се и побољшавати благостање.[3]

Што се тиче здравствених користи, количина препоручене вежбе зависи од циља, врсте вежбања и старости особе. Вршење чак и мале количине вежби здравије је него да се ништа не ради.[4]

Класификација[уреди | уреди извор]

Инструктор вежбе аеробика у САД мотише своју групу да држи корак.

Физичке вежбе се генерално групишу у три типа, зависно од свеукупног утицаја који имају на људско тело:[5]

Физичка вежба такође може да укључује тренинг који се фокусира на тачност, окретност, снагу и брзину.[9]

Врсте вежби такође се могу класификовати као динамичке или статичке. Динамичке вежбе, попут постојаног трчања, имају тенденцију да смањење дијастоличког крвног притиска током вежбања, захваљујући побољшаном протоку крви. Супротно томе, статичко вежбање (као што је дизање тегова) може да проузрокује значајан пораст систолног притиска, мада пролазно, током извођења вежбе.[10]

Утицаји на здравље[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Физиологија вежби

Физичке вежбе су важне за одржавање физичке кондиције и могу допринети одржавању здраве тежине, регулацији дигестивног система, изградњи и одржавању здраве густине костију, снаге мишића и покретљивости зглобова, унапређењу физиолошког благостања, смањењу хируршких ризика и јачању имунитета. Неке студије показују да вежбање може да продужи очекивани животни век и укупан квалитет живота.[11] Људи који учествују у умереним до високим нивоима физичког вежбања имају нижу стопу морталитета у поређењу са појединцима који нису физички активни.[12] Умерени нивои вежбања су повезани са спречавањем старења смањењем инфламаторног потенцијала.[13] Већи део користи од вежбања постиже се са око 3500 метаболичких еквивалента (МЕТ) минута недељно, уз све мањи повратак на вишим нивоима активности.[14] На пример, пењање уз степенице 10 минута, усисавање 15 минута, баштованство 20 минута, трчање 20 минута и ходање или вожња бициклом за превоз 25 минута на дневном нивоу заједно би постигли око 3000 МЕТ минута недељно.[14] Недостатак физичке активности узрокује приближно 6% терета болести од коронарне болести срца, 7% дијабетеса типа 2, 10% рака дојке и 10% рака дебелог црева широм света.[15] Све у свему, физичка неактивност узрокује 9% преране смртности широм света.[15]

Кондиција[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Физички фитнес

Већина људи може повећати кондицију повећањем нивоа физичке активности.[16] Повећање величине мишића услед тренинга отпора је првенствено одређено исхраном и тестостероном.[17] Генетска варијација која утиче на побољшање услед тренинга је једна од кључних физиолошких разлика између елитних спортиста и шире популације.[18][19] Постоје докази да вежбање у средњим годинама може довести до бољих физичких способности касније у животу.[20]

Ране моторичке вештине и развој такође су повезани са физичком активношћу и перформансама касније у животу. Деца која су у раној фази вештија са моторичким вештинама склонија су да буду физички активна и стога имају тенденцију да се успешно баве спортом и имају бољи ниво кондиције. Рана моторичка способност има позитивну корелацију са физичком активношћу и нивоом кондиције у детињству, док мање познавање моторичких вештина доводи до више седентарног начина живота.[21]

Врста и интензитет физичке активности које се изводи могу утицати на ниво физичке спремности особе. Постоје неки слаби докази да интервални тренинг високог интензитета може побољшати максимални ВО2 особе нешто више од тренинга издржљивости нижег интензитета.[22] Међутим, ненаучне методе фитнеса могу довести до спортских повреда.[23]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кyласов А, Гавров С (2011). Диверситy Оф Спорт: нон-деструцтиве евалуатион. Парис: УНЕСЦО: Енцyцлопедиа оф Лифе Суппорт Сyстемс. стр. 462—91. ИСБН 978-5-89317-227-0. 
  2. ^ „7 греат реасонс wхy еxерцисе маттерс”. Маyо Цлиниц (на језику: енглески). Приступљено 2. 11. 2018. 
  3. ^ Бергстром, Кристине; Мусе, Тобy; Тсаи, Мицхелле; Странгио, Себастиан. „Фитнесс фор Фореигнерс”. Слате Магазине. Слате Магазине. Приступљено 5. 12. 2016. 
  4. ^ „Еxерцисе”. УК НХС Ливе Wелл (на језику: енглески). 26. 4. 2018. Приступљено 13. 11. 2019. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж Натионал Институтес оф Хеалтх, Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте (јун 2006). „Yоур Гуиде то Пхyсицал Ацтивитy анд Yоур Хеарт” (ПДФ). У.С. Департмент оф Хеалтх анд Хуман Сервицес. 
  6. ^ Wилморе Ј.; Кнуттген Х. (2003). „Аеробиц Еxерцисе анд Ендуранце Импровинг Фитнесс фор Хеалтх Бенефитс”. Тхе Пхyсициан анд Спортсмедицине. 31 (5): 45—51. ПМИД 20086470. дои:10.3810/псм.2003.05.367. 
  7. ^ Де Вос Н.; Сингх Н.; Росс D.; Ставринос Т. (2005). „Оптимал Лоад фор Инцреасинг Мусцле Поwер Дуринг Еxплосиве Ресистанце Траининг ин Олдер Адултс”. Тхе Јоурналс оф Геронтологy. 60А (5): 638—47. ПМИД 15972618. дои:10.1093/герона/60.5.638. 
  8. ^ О'Цоннор D.; Цроwе M.; Спинкс W. (2005). „Еффецтс оф статиц стретцхинг он лег цапацитy дуринг цyцлинг”. Турин. 46 (1): 52—56. 
  9. ^ „Wхат Ис Фитнесс?” (ПДФ). Тхе ЦроссФит Јоурнал. октобар 2002. стр. 4. Приступљено 12. 9. 2010. 
  10. ^ де Соуза Нерy С, Гомидес РС, да Силва ГВ, де Мораес Форјаз CL, Мион D Јр, Тинуцци Т (1. 3. 2010). „Интра-Артериал Блоод Прессуре Респонсе ин Хyпертенсиве Субјецтс дуринг Лоw- анд Хигх-Интенситy Ресистанце Еxерцисе”. Цлиницс. 65 (3): 271—77. ПМЦ 2845767 Слободан приступ. ПМИД 20360917. дои:10.1590/С1807-59322010000300006. 
  11. ^ Гремеауx V, Гаyда M, Леперс Р, Соснер П, Јунеау M, Нигам А (децембар 2012). „Еxерцисе анд лонгевитy”. Матуритас. 73 (4): 312—317. ПМИД 23063021. дои:10.1016/ј.матуритас.2012.09.012. 
  12. ^ Унитед Статес Департмент Оф Хеалтх Анд Хуман Сервицес (1996). „Пхyсицал Ацтивитy анд Хеалтх”. Унитед Статес Департмент оф Хеалтх. ИСБН 978-1-4289-2794-0. 
  13. ^ Wоодс ЈА, Wилунд КР, Мартин СА, Кистлер БМ (фебруар 2012). „Еxерцисе, инфламматион анд агинг”. Агинг анд Дисеасе. 3 (1): 130—140. ПМЦ 3320801 Слободан приступ. ПМИД 22500274. 
  14. ^ а б Кyу ХХ, Бацхман ВФ, Алеxандер ЛТ, Мумфорд ЈЕ, Афсхин А, Естеп К, et al. (август 2016). „Physical activity and risk of breast cancer, colon cancer, diabetes, ischemic heart disease, and ischemic stroke events: systematic review and dose-response meta-analysis for the Global Burden of Disease Study 2013”. BMJ. 354: i3857. PMC 4979358 Слободан приступ. PMID 27510511. doi:10.1136/bmj.i3857. 
  15. ^ а б Lee IM, Shiroma EJ, Lobelo F, Puska P, Blair SN, Katzmarzyk PT (јул 2012). „Effect of physical inactivity on major non-communicable diseases worldwide: an analysis of burden of disease and life expectancy”. Lancet. 380 (9838): 219—229. PMC 3645500 Слободан приступ. PMID 22818936. doi:10.1016/S0140-6736(12)61031-9. 
  16. ^ Neil-Sztramko SE, Caldwell H, Dobbins M (септембар 2021). „School-based physical activity programs for promoting physical activity and fitness in children and adolescents aged 6 to 18”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2021 (9): CD007651. doi:10.1002/14651858.CD007651.pub3. 
  17. ^ Hubal MJ, Gordish-Dressman H, Thompson PD, Price TB, Hoffman EP, Angelopoulos TJ, et al. (јун 2005). „Вариабилитy ин мусцле сизе анд стренгтх гаин афтер унилатерал ресистанце траининг”. Медицине анд Сциенце ин Спортс анд Еxерцисе. 37 (6): 964—972. ПМИД 15947721. 
  18. ^ Брутсаерт ТД, Парра ЕЈ (април 2006). „Wхат макес а цхампион? Еxплаининг вариатион ин хуман атхлетиц перформанце”. Респираторy Пхyсиологy & Неуробиологy. 151 (2–3): 109—123. ПМИД 16448865. С2ЦИД 13711090. дои:10.1016/ј.респ.2005.12.013. 
  19. ^ Геддес L (28. 7. 2007). „Суперхуман”. Неw Сциентист. стр. 35—41. 
  20. ^ „Беинг ацтиве цомбатс риск оф фунцтионал проблемс”. 
  21. ^ Wротниак БХ, Епстеин ЛХ, Дорн ЈМ, Јонес КЕ, Кондилис ВА (децембар 2006). „Тхе релатионсхип бетwеен мотор профициенцy анд пхyсицал ацтивитy ин цхилдрен”. Педиатрицс. 118 (6): е1758—е1765. ПМИД 17142498. С2ЦИД 41653923. дои:10.1542/педс.2006-0742. 
  22. ^ Милановић З, Спориш Г, Wестон M (октобар 2015). „Еффецтивенесс оф Хигх-Интенситy Интервал Траининг (ХИТ) анд Цонтинуоус Ендуранце Траининг фор ВО2маx Импровементс: А Сyстематиц Ревиеw анд Мета-Аналyсис оф Цонтроллед Триалс” (ПДФ). Спортс Медицине. 45 (10): 1469—1481. ПМИД 26243014. С2ЦИД 41092016. дои:10.1007/с40279-015-0365-0. 
  23. ^ Сун M, Wанг L (2022-06-21). Цхен Х, ур. „Еффецт оф Бодyбуилдинг анд Фитнесс Еxерцисе он Пхyсицал Фитнесс Басед он Дееп Леарнинг”. Емергенцy Медицине Интернатионал. 2022: 3891109. дои:10.1155/2022/3891109 Слободан приступ. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Физичка вежба на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Fizička_vežba&oldid=27676081”