Фредерик Бегбеде
| Фредерик Бегбеде | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 21. септембар 1965. |
| Место рођења | Неји на Сени, |
Фредерик Бегбеде (франц. Frédéric Beigbeder) је француски писац.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 21. септембра 1965. у месту Неји сир Сен. Његова мајка Мари-Кристин де Шастење била је преводилац са енглеског, а његов отац Жан-Мишел Бегбеде бавио се послом ловца на таленте. Након студија у Паризу, већ у 24. години, Бегбеде је почео да ради у адвертајзингу. Радио је и за бројне магазине, и као издавач, био је водитељ ТВ програма, а врло често и ди-џеј. Тренутно ради са компанијом Фолксваген на дизајнирању модела урбаног аутомобила. Разведен је и има ћерку Клое.
Бегбеде је 1994. године основао књижевну награду „Prix de Flore“, названу по чувеном Café de Flore на Сен Жермену, кафеу у коме се након Другог светског рата окупљала интелектуална елита, као што су били Жан-Пол Сартр, Симон де Бовоар и други. Награда се у овом кафеу додељује сваког новембра талентованим младим франсуким писцима. Међу добитницима су били и Мишел Уелбек и Амели Нотомб.
Према Бегбедеовим романима, 399 динара и Windows on the World, снима се филм.
Током 2002, Бегбеде је водио ТВ шоу „Hypershow“ на француском каналу Canal+. Те године био је и саветник кандидата Француске комунистичке партије Роберта Хуеа на председничким изборима.
Неколико година радио је као уредник у познатој издавачкој кући Flammarion.
За Француски роман добио је 2009. године изузетно престижну „Renaudot“ награду.
О романима[уреди | уреди извор]
Бегбеде признаје да у многим његовим романима има доста аутобиографских делова и да је Октав, главни лик романа 399 динара и У помоћ, молим за опроштај, на неки начин његов аватар. Роман У помоћ, молим за опроштај је сатира о новој Русији и нека врста репортаже о томе како користимо лепе жене да бисмо продавали козметичке производе широм света. То је такође и роман о новој идеологији - идеологији лепоте, младости, као некој врсти маске коју носи индустрија. Укратко, та књига је више "зла" и суровија и следи нит романа 399 динара, а повезује их исти главни лик.[1]
Године 2008. Бегбеде је ухапшен због конзумирања кокаина са хаубе кола у париском 8. арондисману. Своје затворско искуство је преточио у роман (Француски роман), најличнији до сада, у коме се враћа у детињство и младост са дирљивом непосредношћу и разорним хумором који је карактеристичан за његов стил. [2]
Библиографија[уреди | уреди извор]
Романи[уреди | уреди извор]
- 1990. Mémoire d'un jeune homme dérangé
- 1994. Vacances dans le coma
- 1997. L'amour dure trois ans (Љубав траје три године[3])
- 2000. 99 francs
- 2003. Windows on the World,
- 2005. L'égoïste romantique
- 2007. Au secours pardon (У помоћ, молим за опроштај[4])
- 2009. Un roman français (Француски роман[5])
Кратке приче[уреди | уреди извор]
- 1999: Nouvelles sous ecstasy (Приче под екстазијем, Paideia)
Есеји[уреди | уреди извор]
- 2001: Dernier inventaire avant liquidation, Grasset
Збирка дискусија[уреди | уреди извор]
- 2004: Je crois Moi non plus : Dialogue entre un évêque et un mécréant
Стрипови[уреди | уреди извор]
- 2002: Rester Normal
- 2004: Rester Normal à Saint-Tropez
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Дневни лист Данас | Књига Данас | Померам границе, кршим правила, разоткривам табуе
- ^ Бегбеде: Уместо свештенику, отишао сам издавачу : Културни додатак : ПОЛИТИКА
- ^ „Љубав траје три године”. Архивирано из оригинала 4. 7. 2011. г. Приступљено 20. 7. 2011.
- ^ „У помоћ, молим за опроштај”. Архивирано из оригинала 14. 6. 2011. г. Приступљено 18. 9. 2018.
- ^ „Француски роман”. Архивирано из оригинала 13. 2. 2011. г. Приступљено 1. 2. 2011.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
