Хјалмар Еилиф Емануел Петерсен
Хјалмар Еилиф Емануел Петерсен | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 4. септембар 1852. |
| Место рођења | Цхристианиа |
| Датум смрти | 29. децембар 1928. (76 год.) |
| Место смрти | Лyсакер |
| Супружник | Ницолине Петерссен |
Хјалмар Еилиф Емануел Петерсен (4. септембар, 1852 – 29. децембар, 1928) био је норвешки сликар.[1][2][3]
Биографија[уреди | уреди извор]
Хјалмар Еилиф Емануел Петерсен је рођен у Кристијанији, данас Осло, Норвешка. Одрастао је у околини Хегдехауген у округу Фрогнер.[4]
Похађао је сликарску школу Јохан Фредрик Ецкерсберга у Ослу 1869. Две године касније је напустио Осло због студија на Академији уметности у Копенхагену. Касније те године се преселио у Карлсрухе. У јесен 1873. Петерсен одлази у Минхен, где му је предавао Вилхелм вон Диез.
Први пут се оженио 1879. са Ингер Биргит Сесил Николин Бах Равн (1850-1882). Након њене смрти се оженио по други пут 1888. године са Фредериком Магдален ("Магда") Киланд (1855-1931), ћерком поручника Јакоба Киланда (1825-1889).[5]
Неколико пута је путовао по Француској и Италији. 1896. одлази у Нормандију, где је насликао неколико пејзажа, а из Француске је заједно са породицом отишао у Рим 1897. Поново посећује Италију 1903. године и у близини Ђенове слика импресионистичу Зиму на југу. Након распада уније између Шведске и Норвешке 1905. године, Петерсену је наручено да дизајнира нови грб Норвешке.[4][6] Касније је доста путовао по Норвешкој где је сликао пејзаже. Умро је 29. децембра 1928. године у Лисакеру.[4]
Каријера[уреди | уреди извор]
Свој сликарски пробој Петерсен је направио у Минхену са историјском сликом Кристијан II потписује смртну казну Торбен Окса (1876). У Минхену је такође насликао једно од његових највећих дела, олтарски кип Распеће за Јованову цркву у Ослу.
Петерсен је познат и по својим портретима. У Минхену је су настали неки од најбољих од његових најбољих портрета, углавном његових пријатеља.[4]
На њега су прилично утицали смеђи тонови Минхенске школе сликарства. Међутим, Петерсен је ускоро усвојио све популарнији стил Ен плеин аир када је путовао у Италију 1879. године. Оштар реализам је карактеристика његовог великог платна Виа Монтанара (1883) које је насликано у Рим.[4]
Након смрти своје прве жене 1882. године, Петерсен је посетио Скаген у Данској, заједно са групом данских, шведских и норвешких пријатеља уметника, међу којима Мајкл и Ана Анкер, Кристијан Крог и други у лето 1883. године. Ту је Петерсен насликао неке од својих првих евокативних пејзажа, као што је Летње вече у Скагену (1883). У лето 1884. године Петерсен је на малом острву у фјорду Осла насликао неколико верзија Летње вече, Сандо. Ова слика са женом која седи у првом плану у контемпалтивној пози ће утицати на чувеног норвешког сликара Едварда Мунка у његовим каснијем серијалу слика "Меланхолија".[4]
Током посете Венецији 1885. године, заједно са норвешком сликаром Фрицом Тауловом, Петерсен је насликао неке од својих импресионистичких слика, као што су Цанал Гранде. Ове слике су настале под утицајем француских сликара, посебно Манеа и Монеа. По повратку у Норвешку 1886. године, Петерсен је насликао своје најпознатије пејзаже, Летње вече и Ноктурно (1887).[4]
Петерсен је наставио да слика портрете познатих Норвежана, међу којима је био и Хенрик Ибзен (1895). Он је такође направио портрет познатог композитора Едварда Грига 1893. године. Велики успех постиже 1889. године на Светској изложби у Паризу са Риболовцима лососа на Несøиа, која подсећа на натуралистички стил сликарства. слици комбиновањем подсећа и на натуралистички стил сликарства.[4]
Инспирисан симболистичком и прерафаелистичком уметношћу, Петерсен је насликао серију слика са мотивима о средњовековној француској легенди, Гујамар'с сонг (1905-1907).[7][8][9]
Дела[уреди | уреди извор]
-
Сандø (1894) -
Лаксефискерен (1889) -
Сандø (1899) -
Севилосен -
Еилиф Петерссен, портраит оф Калле Лøцхен -
Еилиф Петерссен - Суммер Нигхт -
Петерссен: Јудас Исцариот
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Еилиф Петерссен”. Сторе норске лексикон (на језику: Норwегиан). Осло: Куннскапсфорлагет. Приступљено 26. 4. 2009.
- ^ „Еилиф Петерссен”. дата.бнф.фр.
- ^ . боокс.гоогле.се https://books.google.se/books?isbn=1555950507. Приступљено 2015. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ); Недостаје или је празан параметар|title=(помоћ) - ^ а б в г д ђ е ж Kokkin, Jan. „Eilif Peterssen”. Ур.: Helle, Knut. Norsk biografisk leksikon (на језику: Norwegian). Oslo: Kunnskapsforlaget. Приступљено 26. 4. 2009.
- ^ „Eilif Peterssen Lillehammer Art Museum style="background:#F99;vertical-align:middle;text-align:center;" class="table-no"|Не”. /www.lillehammerartmuseum.com. Приступљено 2015. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „eilif_petersen”. www.fineart.no. Приступљено 2015. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „eilif_petersen”. www.fineart.n. Приступљено 2015. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „eilif-peterssen”. www.executedtoday.com.
- ^ „ukenskunstverk”. harriet.nasjonalmuseet.no. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Kokkin, Jan: Eilif Peterssen. Between Moods and Impressions Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (Паx Форлаг, Осло: 2009)
- Хофф, Свеин Олав м.фл.: Еилиф Петерссен : хисториемалер, реалист ог нyромантикер : ретроспектив утстиллинг (Лиллехаммер кунстмусеум). 2001. ISBN 978-82-91388-32-8.
Spoljasnje veze[уреди | уреди извор]
- Hjalmar Eilif Emanuel Peterssen на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Људи | |
