4. септембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
4. септембар (4.9.) је 247. дан у години по грегоријанском календару (248. у преступној години). До краја године има још 118 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 4. септембар
- 476. — Одоакар постаје први варварски краљ Италије свргавањем цара Западног римског царства Ромула Аугустула. Овај датум се традиционално узима за крај Старог и почетак Средњег века.
- 1669. — Венеција је предала Турцима грчко острво Крит, не успевши да одбрани град Хераклион, који је био под турском опсадом од 1648.
- 1870. — Француска је постала република, чиме је окончано Друго царство Шарла Луја Наполеона III. Цар је свргнут са власти након тешког пораза у бици код Седана 2. септембра у француско-пруском рату.
- 1886. — Поглавица Апача Џеронимо, вођа последње велике побуне америчких Индијанаца против белих поробљивача, предао се у Скелетон кањону у Аризони америчком генералу Нелсону Мајлсу.
- 1929. — Немачки дирижабл „Гроф Цепелин“ је окончао путовање око света. Лет је трајао девет дана 20 сати и 23 минута, а на ваздушном броду је било 40 чланова посаде и 14 путника.
- 1944. — Британске и канадске трупе ослободиле су у Другом светском рату белгијске градове Брисел и Антверпен.
- 1970. — У Чилеу је Салвадор Аљенде Госенс као први марксиста у западној хемисфери изабран за председника државе. Убијен је у септембру 1973. у пучу чилеанске армије.
- 1972. — На Олимпијским играма у Минхену амерички пливач Марк Шпиц освојио је седму медаљу и тиме поставио рекорд у освојеним медаљама на једној Олимпијади.
- 1974. — САД су као последња западна земља успоставиле дипломатске односе са Немачком Демократском Републиком.
- 1975. — Израел и Египат су у Женеви потписали споразум о повлачењу израелских трупа са Синаја и успостављању тампон зоне УН на полуострву.
- 1992. — Бивши председник Бугарске Тодор Живков, који је смењен 1989, осуђен је на седам година затвора под оптужбом за проневеру државних фондова.
- 1995. — Под геслом „Уједињени Јерусалим је наш“, Израел је започео 15-месечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као престоници јеврејског народа.
- 1997. — У експлозији три бомбе у Јерусалиму погинуло је седам и рањено око 200 људи.
- 1998. — Трибунал УН за ратне злочине у Руанди осудио је бившег премијера Жана Камбанда на доживотни затвор због његове улоге у геноциду током рата 1994.
- 1999. — На референдуму о будућем статусу Источног Тимора 78,5 одсто становништва гласало је за независност од Џакарте, док је свега 21 одсто подржало аутономију под индонежанском управом. Проиндонежанске снаге су потом изазвале сукобе у којима је страдало неколико стотина људи, а десетине хиљада напустиле су главни град Дили.
- 2001. — Махендра Чадри, први етнички Индијанац који је био премијер Фиџија, изабран је за посланика парламента, заједно са Џорџом Спејтом, који је 16 месеци раније оборио Чадријеву владу.
Рођења [уреди]
- 1768. — Франсоа Рене Шатобријан, француски писац и дипломата.
- 1823. — Михаило Обреновић, кнез Србије (†1868.)
- 1887. — Радоје Љутовац артиљерац, који је топом оборио непријатељски авион 1915. године
- 1894. — Александар Дероко, српски архитекта (†1988.)
- 1913. — Кензо Танге, јапански архитекта (†2005.)
- 1950. — Александар Берчек, српски глумац.
- 1981. — Бијонсе Ноулс, америчка глумица, текстописац и певачица.
- 1984. — Камила Бордонаба, аргентинска глумица и певачица
Смрти [уреди]
- 1907. — Едвард Хагеруп Григ, норвешки композитор, пијаниста и диригент.
- 1963. — Робер Шуман, француски државник и финансијски стручњак.
- 1965. — Алберт Швајцер, алзашки лекар, филозоф, теолог, музичар и хуманиста, добитник Нобелове награде за мир 1952.
- 1989. — Жорж Сименон, француски писац.
- 2006. — Стив Ирвин, аустралијски зоолог, природњак и телевизијски водитељ (*1962.)
Празници и дани сећања [уреди]
- 1781. — Шпански насељеници су основали „Град наше госпе краљице анђела“, данашњи Лос Анђелес.
