Осло

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 59° 56′ 58″ СГШ, 10° 45′ 23″ ИГД

Осло
нор. Oslo

Oslo city in 10 images.jpg
Знаменитости Осла

Грб
Основни подаци
Држава Застава Норвешке Норвешка
Покрајина Источна Норвешка
Округ Осло
Основан 1048.
Становништво
Становништво (2011.) 605.005
Агломерација 912.046
Густина становништва 1.333 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 59°54′59″N 10°43′48″E / 59.9164, 10.73
Надморска висина 0-300 м
Површина 454,03 км²
Осло на мапи Норвешке
{{{alt}}}
Осло
Осло на мапи Норвешке
Остали подаци
Градоначелник Фабијан Станг
(од 2007)
Веб-страна oslo.kommune.no

Осло (нор. Oslo) је главни град Норвешке. Истовремено то је и највећи град државе, у чијем метрополитенском подручју живи око 1/4 становништва Норвешке. Град је такође једини самостални град-округ у држави, а врши и улогу управног седишта округа Акерсхус, који окружује Осло и обухвата његова предграђа. Осло је културно, научно и управно средиште Норвешке. Град је такође важно средиште трговине, банкарства, индустрије и поморства Норвешке и Европе. Осло је и један од градова са највишим квалитетом живота у целом свету, али је истовремено и један од најскупљих светских градова.

По званичним проценама из 2011. године у Ослу живи око 600 хиљада становника, а са предграђима око 900 хиљада. Град се простире на површини од 454 km².

Град је основао краљ Харалд III Сигурдсон око 1048. године. Осло је настрадао у пожару 1624. године. Данско-норвешки краљ Кристијан IV је обновио град који је добио назив Кристијанија. Године 1925. град је вратио своје стари назив. Године 1952. у Ослу су одржане Зимске олимпијске игре.

Порекло назива[уреди]

Поглед на Осло

О пореклу назива Осло постоји мало података, али је готово сигурно да је старонорвешког порекла. Претпоставља се да је дати назив био првобитни назив поседа на датом месту. Порекло имена Осло је недовољно јасно: -ло значи лука, док ос има више значења: партенон, ушће или страна брда.

Постоје претпоставке да је назив изведен од старонорвешке речи ливада међу брдима или 'света, божанска ливада.

Међутим, назив града се мењао. Тако је Данско-норвешки краљ Кристијан IV при обнови града даровао граду нови назив Кристијанија, у своју част. Године 1925. град је вратио своје стари назив Осло.

Положај града[уреди]

Град Осло се налази у југоисточном делу Норвешке. Најближи главни град је шведски Стокхолм, удаљен 520 километара источно.

У односу на веће градове у држави, Осло је удаљен 520 км источно од другог по величини Бергена, 500 км јужно од Трондхејма и 550 км источно од Ставангера.

Природни услови[уреди]

Ново пословно средиште града у Бјервики

Рељеф: Осло се налази на југозападној обали Скандинавског полуострва. Град се развио на дну истоименог Ословског фјорда, у невеликој равници уз море. Она је затворена од остатка копна планинама Нордмарка северно од града. Новији делови града пружају се по нижим брдима датих планина, па је град веома брдовит. Сходно томе, надморска висина града иде од 0 до 300 м надморске висине.

Клима: Клима у Ослу је умерено континентална са утицајем Атлантика и Голфске струје. Њу одликују благе зиме (од -1 до -7 °C) и хладнија лета (од 20 до 22 °C). Годишња количина падавина је 763 мм/м².


Клима Осла
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Средњи максимум, °C −1,8 −0,9 3,5 9,1 15,8 20,4 21,5 20,1 15,1 9,3 3,2 −0,5 9,6
Средњи минимум, °C −6,8 −6,8 −3,3 0,8 6,5 10,6 12,2 11,3 7,5 3,8 −1,5 −5,6 2,4
Количина падавина, mm 49 36 47 41 53 65 81 89 90 84 73 55 763
Извор: World Weather


Воде: Осло се развио као морска лука на у дну истоименог Ословског фјорда, великог залива Скагерака, дела Северног мора. Залив није отворен ка мору, већ се ту налази 22 мања острва, од којих је највеће Малмеја. Ово је било важно по стратешки положај Осла као луке. Већи део градског приобаља данас је лука, а постоје делови везани за водене спортове. Истовремено, у градским границама постоје две мање реке (Акерселва и Ална), као и 343 мала језера. Од њих највеће је Маридалсванет, који је и највећи извор питке воде за западни део Осла.

Историја[уреди]

Шире градско подручје Осла

У „Саги о норвешким краљевимаСнор Стурласон наводи да је Осло основао краљ Харалд III Сигурдсон 1048. године. Међутим, дато подручје било је насељено још у време праисторије. Према последњим археолошким истраживањима пронађени су остаци хришћанских гробова од пре 1000. године. На основу ових сазнања Осло је прославило своју хиљадугодишњицу 2000. године.

Осло је постао главни град за време краља Хокона Б. (нор. Håkon В; 1299—1319), који је био први краљ који је стално пребивао у граду. Он је био започео градњу тврђаве Акерсхус. Век касније Норвешка је постала мањи учесник уније са Данском и Осло је изгубило своје значење престонице, преобразивши се у провинцијално управно средиште.

Током ового раздобља град је био више пута захватан пожарима. Осло је био посебно уништен у пожару 1624., па је град премештен. Нови град се поновно изградио, али на новом месту преко залива, одмах до тврђаве Акерсхус. Ову изградњу је провео краљ Кристијан IV, и дао је ново име Кристијанија.

Због запостављености и умањеног положаја у унији са Данском, Норвешка и Осло су се слабо развијали у свим погледима. Први факултет отворио се тек 1811. године. Управо је то био један од кључних разлога раскида уније са Данском 1814. године. Норвешка тада ступа у унију са Шведском, која јој даје велики ступањ аутономије. Овим се Осло, као новоуспостављена престоница, поново почиње развијати, многе знамените зграде граде се у Кристијанији: краљевска палата, скупштина, универзитет, народно позориште, берза. Током 19. века и напретка Норвешке, многи познати уметници и писци су оставили трага у Ослу: Хенрик Ибзен, Едвард Мунк, Кнут Хамсун и Сигрид Ундсет. Последња двојица писаца добила су Нобелову награду за књижевност. Године 1850. Осло је претекао Берген по броју становника и постало најмногољуднији град у Норвешкој, што се задржало и дан данас.

Норвешка је поново успоставила своју самосталност 1905. године, па Кристијанија постаје главни град. Граду је званично враћен стари назив Осло 1924. године. Током петогодишње окупације Норвешке (1940-45.) од стране Трећег рајха Осло и његово становништво су више страдали у односу на друге градове у држави. Разлог овоме била је стратешка важност града.

Године 1952. у Ослу су одржане Зимске Олимпијске игре.

Последњих деценија Осло је један од градова са највишим квалитетом живота у целом свету, али је истовремено и један од најскупљих светских градова.

Становништво[уреди]

Бидгеј, једна од већих „зелених оаза“ унутар Осла
Главна пешачка улица Осла, Улица Карла Јохана

Данас Осло има преко 600 хиљада у градским границама, што је 3 пута више него пре једног века. Град са околним предграђима преко 900 хиљада, а у оквиру метрополитенског подручја Осла живи приближно 1/4 становништва Норвешке. Последњих година број становника у граду се повећава по годишњој стопи од близу 2%, а у случају предграђа ово је и више.

Година Становништво
1801. 9.500
1825. 15.400
1855. 31.700
1875. 76.900
1900. 227.900
1925. 255.700
1951. 434.365
1960. 471.511
1970. 487.363
1980. 454.872
1990. 458.364
2000. 507.467
2002. 529.407
2006. 538.411

Етнички састав: Становништво Осла је до пре пар деценија било било готово искључиво етнички норвешко. Међутим, бројни усељеници из страних земаља изменили су састав становништва. Тако данас етнички Норвежани чине око 72% градског становништва, а остатак су нови усељеници. Присутни су: Пакистанци (3,6%), Сомалијци (2,0%), Швеђани (2,0%), Пољаци (1,7%) и други.

Верски састав: Већина становника Бергена су припадници протестантске Цркве Норвешке. Други по броју су атеисти (14%), потом муслимани (11%).

Привреда[уреди]

Поглед на средишњи Осло зими од краљевског дворца

Као и сви већи главни градови и Осло се по својој привреди махом ослања на терцијарни и квартерни сектор, односно на трговину, услуге, управу, пословање, банкарство, образовање и науку.

Град је посебно везан за привреду у области коришћења и истраживања мора, где је Осло међу први у свету. Тако Осло данас светски значајно поморско средиште, са огромном и веома савременом луком.

Са друге стране, некадашња индустрија и тежак саобраћај данас су махом измештени из Осла, што омогућује остварење високих еколошких стандарда градског живота.

Знаменитости града[уреди]

Панорама

Осло је познат по свом очуваном старом језгру, али и по бројним „зеленим зонама“ града (паркови, алеје, парк-шуме), по чијем је уделу један од првих у свету. Окосница града је пешачка Улица Карла Јохана, око које се налази највећа концентрација знаменитости Осла.

Поглед на осло са Холмеколен скакаонице
Спољна лука Осла у зору
Поглед са тврђаве на луку Осла

Од грађевина потребно је издвојити:

  • Краљевски дворац, из 19. века (1824-48.),
  • Саборна црква Христа Спаситеља, из 17. и 19. века,
  • Скупштина (Storting), из 19. века,
  • Државни универзитет - стари део, из 19. века (1841–1856.),
  • Берза, из 19. века (1826-28.),
  • Позориште Кристијаније, из 19. века (1836-37.).

Последњих деценија Осло постаје и стециште савремене архитектуре, па је последњих година подигнуто много нових четврти и велелепних „хајтек“ зграда. Посебно треба издвојити нову Градску оперу.

Збирка слика[уреди]

Краљевске зграде[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: