Интерферон алфакон-1
| Клинички подаци | |
|---|---|
| Продајно име | Advaferon, Infergen |
| Drugs.com | алфацон-1.хтмл Монографија |
| Начин примене | Субкутано |
| Фармакокинетички подаци | |
| Полувреме елиминације | 1,3 х |
| Излучивање | Ренално |
| Идентификатори | |
| CAS број | 118390-30-0  |
| ATC код | L03AB09 (WHO) |
| DrugBank | DB00069 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C860H1353N227O255S9 |
| Моларна маса | 19343 |
| Физички подаци | |
| Тачка топљења | 61 °C (142 °F) |
Интерферон алфакон-1 је рекомбинациони аналог тип-I интерферона. Његова 166 аминокиселина дуга секвуенца је изведена из неколико природних интерферона алфа задржавањем најзаступљеније аминокиселине у свакој позицији. Четири додатне промене аминокиселина су направљене ради конструисања молекула. ДНК секвенца молекула је формирана путем хемијске синтезе. Интерферон алфакон-1 се разликује од интерферона алфа-2б у 20/166 аминокиселинама (88% су хомологни), док са интерфероном бета има више од 30% идентичних аминокиселинских позиција. Интерферон алфакон-1 је формиран помоћу бактерије Escherichia coli након генетичке промене којом је унета синтетички конструисана секвенца.[1][2][3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Blatt LM, Davis JM, Klein SB, Taylor MW: The biologic activity and molecular characterization of a novel synthetic interferon-alpha species, consensus interferon. J Interferon Cytokine Res. 1996 Jul;16(7):489-99. PMID 8836913
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709
. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803.
- Тхомас L. Лемке; Давид А. Wиллиамс, ур. (2007). Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (6. изд.). Балтиморе: Липпинцотт Wилламс & Wилкинс. ИСБН 0781768799.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
