Историја писмености

С Википедије, слободне енциклопедије

Историја писмености прати развој изражавања језика словима или другим ознакама,[1] као и студије и описе тих дешавања.

У историји развијања система писања у различитим људским цивилизацијама, потпунијим системима писања претходио је протописање, системи идеографских или раних мнемолошких симбола (симбола или слова који олакшавају памћење). Истинито писање, у којем је кодиран садржај језичке изреке, тако да други читалац може да реконструише са приличним степеном тачности тачно забележене записе, каснији је развој. Оно се разликује од протописања, које обично избегава кодирање граматичких речи и прилога, те је отежано или чак немогуће реконструисати тачно значење које је писац имао на уму, осим ако се већи део контекста зна унапред. Један од најранијих облика писменог изражавања је клинопис.[2]

Изуми писања[уреди | уреди извор]

Сумер, древна цивилизација јужне Мезопотамије, верује се да је место где је писани језик први пут изумљен око 3100. године п. н. е.
Кречњачке таблице Киша из Сумера са пиктографским записима; могуће је да су најраније познате, из 3500. п. н. е., Ешмолијен музеј

Дуго се сматрало да је изум писања имао јединствено порекло, што је обухваћено теоријом званом „моногенеза”.[3] Учењаци су веровали да је сво писање настало у древном Сумеру (у Месопотамији) и да се ширило светом одатле путем процеса културне дифузије.[3] Према овој теорији, концепт представљања језика коришћењем писања, мада не нужно и специфичности како је такав систем функционисао, преносили су трговци путујући између географских региона.[4][5]

Међутим, откриће скрипти древне Мезоамерике и Перуа, далеко од блискоисточних извора, показало је да писање могло бити измишљено независно. Научници сада сматрају да се писање вероватно независно развило у најмање пет древних цивилизација: Месопотамији (између 3400. и 3100. године п. н. е.), Египту (око 3250. године п. н. е.),[6][7][3] Кини (2000. године п. н. е.),[8] низијској Мезоамерици (до 650. године п. н. е.),[9][3] и Перуу (вероватно већ 2700. године п. н. е., мада вероватније око 200 године).[3]

У погледу Египта, неколико учењака[6][10][11] је тврдило да се „најранија чврста евиденција египатског писања разликује по структури и стилу од месопотамијског, и стога је њихово писање морало бити независно развијено. Могућност дифузијске стимулације из Месопотамије остаје, али утицај није могао да пређе степен преношења идеје.”[6][12]

Древни кинески знакови су независни изум, јер не постоје докази о контакту древне Кине и писмених цивилизација Блиског Истока,[13] и због изразитих разлика између месопотамијског и кинеског приступа логографији и фонетској репрезентацији.[14]

Расправа окружује индијско писмо цивилизације долине Инда из брончаног доба, Ронгоронго писмо Ускршњег острва и винчанске симболе од око 5.500 година пне. Сви су недешифровани, те није познато да ли представљају аутентично писање, протописање или нешто треће.

Сумерско архаично (преклинасто) писање и египатски хијероглифи генерално се сматрају најранијим истинским системима писања, оба од којих извиру из својих предачких протописменских симболичких система из 3400–3100. п. н. е., са најранијим кохерентним текстовима од око 2600. п. н. е..

Системи писања[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Писмо

Симболички комуникациони системи се разликују од система писања по томе што се за разумевање текста обично мора разумети нешто из повезаног говорног језика. Супротно томе, симболички системи, као што су информативни знакови, слике, мапе и математика, често не захтевају претходно познавање говорног језика. Свака људска заједница поседује језик, својство које многи сматрају урођеним и одређујућим стањем човечанства (погледајте порекло језика). Међутим, развој система писања и њихова делимична замена традиционалних оралних комуникационих система били су спорадични, неуједначени и спори. Једном успостављени, системи писања се у целини мењају спорије од својих говорних пандана и често очувавају обележја и изразе који више не постоје у говорном језику.

Постоје три критеријума писања за све системе писања. Прво је да писање мора бити комплетно. Оно мора да има сврху или неку врсту значења. Текстом се мора нагласити или саопштити нека поента. Друго, сви системи писања морају имати неку врсту симбола који се могу направити на некој врсти површине, било физичке или дигиталне. I на крају, симболи који се користе у систему писања морају опонашати говорне речи/говор, како би комуникација била могућа.[15]

Највећа корист од писања је у томе што пружа алат помоћу којег друштво може доследно и детаљно бележити податке, нешто што се не може постићи једнако добро говорним језиком. Писање омогућава друштвима да преносе информације и размењују знање.

Забележена историја[уреди | уреди извор]

Главни чланци: Забележена историја и Античка књижевност

Древна месопотамијска поема даје прву познату причу о проналаску писања:

Будући да су гласничка уста била тешка и није могао да понови (поруку), господар Кулабе потапшао је глину и на њу ставио речи, попут таблице. До тада није било стављања речи на глину.

— Сумерска епска песма Енмеркар и господар Арате. Око 1800. године п. н. е..[16][17]

Учењаци оправдано праве разлику између праисторије и историје раног писања,[18] али се разилазе по питању времена кад праисторија постаје историја, и када протописање постаје „истинско писање”. Та дефиниција је у великој мери субјективна.[19] Писање је, у најопштем смислу, метода записивања информација и састоји се од графема, који могу бити састављени од глифа.[20]

Појаву писања на одређеном подручју обично прати неколико векова фрагментарних натписа. Историчари обележавају „историчност” културе присуством кохерентних текстова у систему писања културе.[18] Изум писања није био једнократни догађај, већ је био постепени процес инициран појавом симбола, можда прво у култне сврхе.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Петер Т. Даниелс, "Тхе Студy оф Wритинг Сyстемс", ин Тхе Wорлд'с Wритинг Сyстемс, ед. Бригхт анд Даниелс, п.3
  2. ^ Емпирес оф тхе Плаин: Хенрy Раwлинсон анд тхе Лост Лангуагес оф Бабyлон, Неw Yорк, Ст. Мартин'с Пресс. . 2003. ИСБН 978-0-312-33002-6.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  3. ^ а б в г д Олсон, Давид Р.; Торранце, Нанцy (16. 2. 2009). Тхе Цамбридге Хандбоок оф Литерацy (на језику: енглески). Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521862202. 
  4. ^ Море рецент еxамплес оф тхис инцлуде Пахаwх Хмонг анд тхе Цхерокее сyллабарy
  5. ^ Петер Т. Даниелс, "Тхе Фирст Цивилизатионс", ин Тхе Wорлд'с Wритинг Сyстемс, ед. Бригхт анд Даниелс, п.24
  6. ^ а б в Регулски, Илона (2. 5. 2016). „Тхе Оригинс анд Еарлy Девелопмент оф Wритинг ин Егyпт” (на језику: енглески). дои:10.1093/оxфордхб/9780199935413.013.61. 
  7. ^ Wенгроw, Давид. “Тхе Инвентион оф Wритинг ин Егyпт”, ин Бефоре тхе Пyрамидс: Оригин оф Егyптиан Цивилизатион, Ориентал Институте, Университy оф Цхицаго, 2011, пп. 99-103.
  8. ^ Јамес Легге, D.D., транслатор, "Тхе Схоо Кинг, ор тхе Боок оф Хисторицал Доцументс, Волуме III, Парт I, паге 12]. Еарлy Цхинесе Wритинг", ин Тхе Wорлд'с Wритинг Сyстемс, ед. Бригхт анд Даниелс, п.191
  9. ^ Бриан M. Фаган, Цхарлотте Бецк, ур. (1996). Тхе Оxфорд Цомпанион то Арцхаеологy. Оxфорд Университy Пресс. стр. 762. ИСБН 978-0-19-507618-9. 
  10. ^ Ј. Баинес (2004), “Тхе еарлиест Егyптиан wритинг: Девелопмент, цонтеxт, пурпосе,” ин Тхе Фирст Wритинг. Сцрипт Инвентион ас Хисторy анд Процесс (Цамбридге, Енгланд: Цамбридге Университy Пресс), 150–189;
  11. ^ Г. Дреyер (1998), Умм ел-Qааб I. Дас прäдyнастисцхе Кöнигсграб У-ј унд сеине фрüхен Сцхрифтзеугниссе (Маинз, Германy: Пхилип вон Заберн).
  12. ^ Wоодс, Цхристопхер. "Висибле лангуаге: тхе еарлиест wритинг сyстемс." Висибле Лангуаге: Инвентионс оф Wритинг ин тхе Анциент Миддле Еаст анд Беyонд. Тхе Ориентал Институте оф тхе Университy оф Цхицаго, Цхицаго, 2010, пп. 15-25.
  13. ^ Давид Н. Кеигхтлеy, Ноел Барнард. Тхе Оригинс оф Цхинесе цивилизатион Паге 415-416
  14. ^ Сеx анд Еротицисм ин Месопотамиан Литературе. Бy Др Гwендолyн Леицк. Пг 3.
  15. ^ Фисцхер, Стевен Р. (март 2018). А хисторy оф реадинг. ИСБН 9781789140682. ОЦЛЦ 1101969075. 
  16. ^ Даниелс, Петер Т. (1996). Тхе Wорлд'с Wритинг Сyстемс (на језику: енглески). Оxфорд Университy Пресс. стр. 45. ИСБН 9780195079937. 
  17. ^ Боудреау, Винцент (2004). Тхе Фирст Wритинг: Сцрипт Инвентион ас Хисторy анд Процесс (на језику: енглески). Цамбридге Университy Пресс. стр. 71. ИСБН 9780521838610. 
  18. ^ а б Схотwелл, Јамес Тхомсон. Ан Интродуцтион то тхе Хисторy оф Хисторy. Рецордс оф цивилизатион, соурцес анд студиес. Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс, 1922.
  19. ^ Смаил, Даниел Лорд. Он Дееп Хисторy анд тхе Браин. Ан Ахмансон фоундатион боок ин тхе хуманитиес. Беркелеy: Университy оф Цалифорниа Пресс, 2008.
  20. ^ Брицкер, Вицториа Реифлер, анд Патрициа А. Андреwс. Епиграпхy. Супплемент то тхе Хандбоок оф Миддле Америцан Индианс, в. 5. Аустин: Университy оф Теxас Пресс, 1992.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Историја писмености на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_pismenosti&oldid=27676324”