Јозеф Бројер

С Википедије, слободне енциклопедије
Јозеф Бројер
Датум рођења(1842-01-15)15. јануар 1842.
Место рођењаБеч
  Аустријско царство
Датум смрти20. јун 1925.(1925-06-20) (83 год.)
Место смртиБеч
УниверзитетУниверзитет у Бечу

Јозеф Бројер (15. јануар 1842 - 20 јун 1925) је био истакнути бечки лекар који је дошао до кључних открића у области неурофизиологије и из чијег је рада, 80-тих година XIX века, са пацијенткињом Бертом Папенхајм, познатом као Ана О, настао метод лечења разговором (катартички метод) и поставио основе психоанализи коју је даље развио његов штићеник Сигмунд Фројд.[1]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Јозефов отац Леополд Бројер, рођени Бечлија, био је учитељ веронауке у бечкој јеврејској заједници. Бројеру је  мајка умрла док је још био веома млад и одгајила га је бака по мајци, а до осме године подучавао га је отац. Завршио је гимназију Академисцхес Гyмнасиум у Бечу 1858, а затим студије медицине на Бечком универзитету. Дипломирао је 1867. и почео да ради код интернисте Јохана Ополцера на универзитету.

Неурофизиологија[уреди | уреди извор]

Бројер је, радећи под супервизијом Евалда Херинга на бечкој војномедицинској школи, први демонстрирао улогу нервуса вагуса у рефлексној природи дисања. То је представљало помак од претходног схватања у физиологији и променило је начин на који су научници до тада гледали на везу плућа са нервним системом. Овај механизам је данас познат под називом Херинг-Бројеров рефлекс.[2]

Године 1873, Бројер и физичар и математичар Ернст Мах су, независно један од другог,[3] открили како функционише осећај равнотеже (тј. перцепција неравнотеже у глави). Равнотежа је регулисана помоћу информација које мозак прима од кретања флуида у полукружним каналима унутрашњег уха. Да осећај равнотеже зависи од три полукружна канала открио је 1870. физиолог Фридрих Голц, али он није открио како функционише апарат за осећај равнотеже.

Ана О[уреди | уреди извор]

Бројер је вероватно најпознатији по свом раду, 80-тих година XIX века, са Аном О (псеудоним Берте Папенхајм), женом која је патила од "парализе удова, анестезираности, као и од поремећаја вида и говора".[4] Бројер је приметио да су се њени симптоми ублажавали или нестајали кад би му их описивала. Ана О је духовито назвала овај поступак чишћење димњака. Она је такође дала и озбиљнији назив за овај облик терапије, а то је лечење разговором. Бројер је касније то назвао "катартичким методом".

Бројер је потом био ментор младом Сигмунду Фројду и помогао му да развије сопствену медицинску праксу. Ернест Џонс се присећа: "Фројд је био веома заинтересован да чује случај Ане О, који је... оставио на њега снажан утисак"; и у свом делу Пет предавања о психоанализи из 1909, Фројд је великодушно истакао: "Био сам студент и спремао сам завршне испите у време кад је... Бројер први употребио овај поступак ... Нико пре тога није успео да отклони хистерични симптом помоћу таквог метода."[5]

Фројд и Бројер су документовали своје дискусије о Ани О и о другим случајевима у њиховој књизи Студије о хистерији из 1895. Ове дискусије о Бројеровом третману Ане О постале су "формативна основа за психоаналитичку праксу, нарочито важност фантазија (у екстремним случајевима, халуцинација), хистерије [...], и концепт и метод катарзе који су највећи Бројерови доприноси." Луис Брегер примећује да у Студијама о хистерији "Фројд је у потрази за великом теоријом која ће га учинити познатим и због тога се увек чврсто хвата за оно што он мисли да ће бити једини узрок хистерије, као што је сексуални конфликт... Бројер, с друге стране, пише о многобројним факторима који изазивају симптоме, укључујући трауме најразличитијих врста. Он такође приписује заслуге другима, као што је Пјер Жане, и заступа "еклектицизам"; отворен је за многе различите начине разумевања и третирања хистерије."[6]

Бројер и Фројд су постајали све отуђенији. Са фројдовске тачке гледишта, "док је Бројер, са својом интелигентном и заљубљивом Аном О, и не знајући то, утро пут психоанализи, Фројд је био тај који је извукао значај из Бројеровог случаја."[7] Међутим, Брегер примећује да се Бројер, мада је ценио Фројдове доприносе, није слагао са тим да су сексуални проблеми једини узрок неуротичних симптома; у писму једном колеги из 1907. године, написао је да је Фројд "човек који је склон апсолутним и искључивим формулацијама: то је физичка потреба која, по мом мишљењу, води претераној генерализацији." Фројд се касније окренуо против Бројера, не приписујући му више заслуге и подстичући гласине да Бројер није успео да се избори са еротском пажњом коју му је поклањала Ана О и да је напустио њен случај, иако истраживања указују да се то никада није десило и да је Бројер остао да ради на овом случају неколико година током којих се она није осећала добро."

Године 1894, Бројер је изабран за члана Бечке академије наука.

Породица[уреди | уреди извор]

Бројер се оженио Матилдом Алтман 1868. и имали су петоро деце. Његова ћерка Дора касније је извршила самоубиство, радије него да буде депортована у нацистички логор. Друга његова ћерка, Маргарете Шиф, настрадала је у логору Терезијенштат, 9. септембра 1942. Бројерова унука, Хана Шиф, умрла је у нацистичком заробљеништву.

Радови[уреди | уреди извор]

  • Зwеи Фäлле вон Хyдропхобие. У: Wиенер медизинисцхе Wоцхенсцхрифт 18 (1868). Сп. 178 ф., 210-213.
  • Дас Верхалтен дер Еигенwäрме ин Кранкхеитен. У: Wиенер медизинисцхе Wоцхенсцхрифт 18 (1868). Сп. 982-985, 998-1002.
  • Дие Селбстстеуерунг дер Атхмунг дурцх ден Нервус вагус. У: Ситзунгсберицхте дер Академие дер Wиссенсцхафтен Wиен, матх.-натурw. Кл. 58/2 (1868), С. 909-937.
  • Бемеркунген зу Сенатор'с „Беитрäге зур Лехре вон дер Еигенwäрме унд дем Фиебер“. У: Арцх. патх. Анат., Берлин 46 (1969), С. 391 ф.
  • Üбер Богенгäнге дес Лабyринтхс. У: Аллг. Wиен. мед. Зтг. 18 (1873), С. 598, 606.
  • Üбер дие Фунцтион дер Богенгäнге дес Охрлабyринтхес. У: Мед. Јб., Wиен 1874. С. 72-124.
  • Зур Лехре вом статисцхен Синне (Глеицхгеwицхтсорган). Ворлäуфиге Миттхеилунг. У: Анз. Гес. Äрзте, Wиен 1873. Нр. 9 (17. Дезембер 1873), С. 31-33.
  • Беитрäге зур Лехре вом статисцхен Синне (Глеицхгеwицхтсорган, Вестибулараппарат дес Охрлабyринтхс). Зwеите Миттхеилунг. У: Мед. Јб., Wиен 1875. С. 87-156.
  • Неуе Версуцхе ан ден Охрбогенгäнген. У: Арцх. Пхyсиол. 44 (1889), С. 135-152.
  • Üбер дие Функтион дер Отолитхен-Аппарате. У: Арцх. Пхyсиол. 48 (1891), С. 195-306.
  • Üбер Броммаститис. Ин: Wиен. мед. Прессе 35 (1894), Сп. 1028.
  • Üбер Богенгäнге унд Раумсинн. У: Арцх. Пхyсиол. 68 (1897), С. 596-648.
  • Дие Крисис дес Дарwинисмус унд дие Телеологие. Вортраг, гехалтен ам 2. Маи 1902. У: Вортрäге унд Беспрецхунген. (1902), С. 43-64. Нацхдруцк дер Аусгабе 1902: Едитион дискорд, Тüбинген 1986.
  • Üбер Галванотрописмус беи Фисцхен. У: Збл. Пхyсиол., Wиен 16 (1902), С. 481-483.
  • Студиен üбер ден Вестибулараппарат. У: Ситзунгсберицхте дер Академие дер Wиссенсцхафтен Wиен, матх.-натурw. Кл. 112/3(1903), С. 315-394.
  • Üбер ден Галванотрописмус (Галванотаxис) беи Фисцхен. У: Ситзунгсберицхте дер Академие дер Wиссенсцхафтен Wиен, матх.-натурw. Кл. 114/3 (1905), С. 27-56.
  • Üбер дас Гехöрорган дер Вöгел. У: Ситзунгсберицхте дер Академие дер Wиссенсцхафтен Wиен, матх.-натурw. Кл. 116/3 (1907), С. 249-292.
  • Бемеркунген зу Др. Х. Абелс Абхандлунг „üбер Нацхемпфиндунген им Гебиете дес кинäстхетисцхен унд статисцхен Синнес“. У: Зсцхр. Псyцхол. Пхyсиол. Синнесорг. 45 (1907), 1. Абт., С. 78-84.
  • Üбер Еwалд'с Версуцх мит дем пнеуматисцхен Хаммер (Богенгангсаппарат). У: Зсцхр. Синнеспхyсиол. 42 (1908), С. 373-378.
  • Цуррицулум витае [1923]. У: Др. Јосеф Бреуер 1842-1925. Wиен о. Ј. [1927]. С. 9-24.
  • Еин телепатхисцхес Документ. У: Умсцхау 28 (1924). С. 215 ф.
  • Јосеф Бреуер / Рудолф Цхробак: Зур Лехре вом Wундфиебер. Еxпериментелле Студие. У: Мед. Јб., Wиен 22/4 (1867). С. 3-12.
  • Јосеф Бреуер / Сигмунд Фреуд: Üбер ден псyцхисцхен Мецханисмус хyстерисцхер Пхäномене. Ворлäуфиге Миттхеилунг. У: Неурол. Збл. 12 (1893), С. 4-10, 43-47; зуглеицх ин: Wиен. мед. Блäттер 16 (1893), С. 33-35, 49-51.
  • Сигмунд Фреуд / Јосеф Бреуер: Студиен üбер Хyстерие. Франз Деутицке, Леипзиг + Wиен 1895. Неудруцк: 6. Ауфлаге. Фисцхер, Франкфурт а. M. 1991. ISBN 978-3-596-10446-8.3-596-10446-7
  • Јосеф Бреуер / Алоис Креидл: Üбер дие сцхеинбаре Дрехунг дес Гесицхтсфелдес wäхренд дер Еинwиркунг еинер Центрифугалкрафт. У: Арцх. Пхyсиол. 70 (1898), С. 494-510.
  • Марие вон Ебнер-Есцхенбацх / Јосеф Бреуер: Еин Бриефwецхсел. 1889-1916. Бергланд-Верлаг, Wиен 1969

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јосеф Бреуер | Аустриан пхyсициан | Британница
  2. ^ Бреуер, Јосеф (1842-1925) – Енцyцлопедиа оф Псyцхологy Архивирано 2004-12-13 на сајту Wayback Machine ат www.финдартицлес.цом
  3. ^ Хаwкинс, Ј.Е. анд Сцхацхт, Ј. "Тхе Емергенце оф Вестибулар Сциенце" Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јул 2011) (Парт 8 оф "Скетцхес оф Отохисторy") ин "Аудиологy анд Неуротологy," Април 2005.
  4. ^ О. L. Зангwилл, ин Рицхард Грегорy ед, Тхе Оxфорд Цомпанион то тхе Минд (Оxфорд 1987) п. 118.
  5. ^ Сигмунд Фреуд, Фиве Лецтурес он Псyцхо-Аналyсис (Пенгуин 1995) пп. 1–2 анд п. 10.
  6. ^ А Дисцуссион оф мy боок: А Дреам оф Ундyинг Фаме: Хоw Фреуд Бетраyед Хис Ментор анд Инвентед Псyцхоаналyсис, анд тwо артицлес бy Др. Норман Цоста (2010)
  7. ^ Петер Гаy, Реадинг Фреуд (Лондон 1990) п. 71.

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Jozef Brojer на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Jozef_Brojer&oldid=26755249”