Марко Стаматовић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Марко Стаматовић
Марко Стаматовић
Лични подаци
Датум рођења13. фебруар 1977.
Место рођењаКрагујевац, СФРЈ
Уметнички рад
Пољеуметничка фотографија

Марко Стаматовић (Крагујевац, 1977) српски је уметнички фотограф. Оснивач је фотоклуба „Аполо” Крагујевац у чијој се организацији од 2011. године одржава „Фоторама Фест”, први међународни фестивал уметничке фотографије у Србији. Његове фотографије су објављиване у многим публикацијама и часописима и аутор је преко 30 самосталних и учесник више десетина групних изложби у земљи и иностранству.

Члан је УЛУПУДС-а од 2008. године, одсек за уметничку фотографију и дизајн. Оснивач је Музеј бицикала и поп културе „20 Цола”. Некадашњи је јуниорски и сениорски репрезентативац у каратеу, кендоу и стреличарству. Живи и ствара у Крагујевцу.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 13. фебруара 1977. године у Крагујевцу у четворочланој радничкој породици у једном од најстаријих градских насеља тзв. „Лекиној Бари”. Као млађи син Велибора и Миле Стаматовић уписао је основну школу „Ђура Јакшић”, где завршава прва четири разреда док старије разреде основног образовања завршава у основној школи „Милутин и Драгиња Тодоровић”. Већ од малих ногу показује интересовање за фотографију коју је наследио од свог оца Велибора, који се фотографијом бавио из хобија. То интересовање је било неговано и од стране његовог старијег брата Горана, који му је помагао у набавци материјала и других модела фото апарата.

Већ са девет година узима очев фотоапарат Зенит и развија свој први филм. Ту љубав развија у основној школи као члан фото секције, које су тад имале све услове за развијање и израду фотографија, где је и стекао прва озбиљнија знања из ове уметности. Као велики заљубљеник расте уз издања часописа National Geographic из којих је прикупљао највредније информације и сањао о томе да једном и он постане фотограф овог часописа. Средњу школу уписао је 1992. године у тадашњој „Другој техничкој школи”, одсек за Машинство, смер за машинског техничара. Након четири године средње школе 1996. године решио је да настави школовање и упише факултет. Иако је завршио машински смер као средњошколац, то није било његово примарно интересовање. Од малих ногу је волео уметност али и поред ње, његова велика љубав је била археологија и природне науке. Пошто није било могућности да упише било који факултет ван Крагујевца, у коме тада нису постојале студије из визуелних уметности као ни студије историје и археологије, а због финансија није могао да путује за Београд, решио је да упише опште студије Биологије на крагујевачком Природно Математичком факултету.

Године 2002. Академија Примењених уметности из Београда своје истурено одељење у Крагујевцу претвара у самостални одсек за примењену уметност, студије за графички дизајн на Филолошко - Уметничком факултету( ФИЛУМ). Након скоро шест година студија, напустио је студије Биологије и покушава да прати свој стари сан и упише факултет уметности. Пошто није имао новца да приушти себи праве припреме, припрема се код куће уз помоћ пријатеља. На пријемном испиту добија највише оцене из задатка везаног за дизајн и као суфинансирајући студент уписује прву класу ФИЛУМ-а на одсеку за Графички дизајн. После две године студија, слави свој 27. рођендан и добија позив за обавезно одслужење војног рока. Као репрезентативац у спорту, добија прилику да војни рок служи у родном граду. Након 12 месеци у касарни у Грошници, враћа се са одслужења војног рока и наставља своје студије графичког дизајна.

Након две године 2007. године венчава се са својом дугогодишњом девојком Мирјаном Ратковић, сада Стаматовић, док следеће 2008. године дипломира на одсеку за Примењену уметност ФИЛУМ-а са просеком 9,54. Исте године почиње да ради као професор ликовне културе у основној школи „Живадинка Дивац” у Крагујевцу као наставник на замени. По завршетку уговора о замени остаје без посла. У јесен 2009. године добија свог сина првенца Огњена, а истог дана добија позив за посао у школи „Наталија Нана Недељковић” у којој до дана данашњег ради као професор ликовне културе. Године 2013. добија и свог другог сина Илију.

Интересовања[уреди | уреди извор]

Марко је од малих ногу заљубљеник у бициклизам и аеро макетарство. Такмичио се на сајмовима науке и 1990. године узео је друго место на нивоу СФР Југославије на сајму науке у Мајданпеку, у категорији аеро моделарства и макетарства због чега на крају основног школовања добија и Теслину диплому. Као средњошколац постаје велики заљубљеник у музику. Од 1992. године креће стопама свог старијег брата и креће да ради као ДЈ. Уз његово туторство, учио је све о звуку и технологијама везаним за овај занат и креће да ради по Крагујевачким клубовима и дискотекама, а касније и по дискотекама по Србији. Овај посао ће се касније испоставити поред сликања и фотографисања као главни извор финансија које ће се уложити у даље студије.

Као студент биологије постаје велики заљубљеник у ентомологију (науку о инсектима) и као такав почиње да се бави израдом инсектаријума са којима се такмичи на научним скуповима и продајом истих покрива трошкове студија. Пред почетак студија на студијама примењених уметности креће да се бави Аибрусх техником, првенствено за своје потребе, али после долази и до озбиљнијих радова. Добија понуду да ради на неким од задњих аутомобилима кориштеним за трке Националне класе, а крагујевачка фирма Орион даје му поверење да својим умећем ослика нов мопед за тадашњи БГ Цар Схоw, сајам аутомобила и мотоцикала, где Орионов Спидер мопед добија награду за најбољи custom моторчић у класи. Тада добија шансу и за прву самосталну изложбу аирбрусх радова у Хали 1 Београдског Сајма.

Године 2008. незадовољан радом дигиталних фотоапарата, а одувек велики заљубљеник у старе фотографске технике креће да прави своје великоформатне камере. Прави неколико модела који су давали јако задовољавајуће резултате који су привукли велику пажњу домаће и стране публике. Тада настаје мали пројекат звани СТАМАТОГРАФИЈА (Стаматограпхy) који је произвео изложбу радова који ја обишла скоро све континенте.[1]

Као велики љубитељ играчака и игара, у склопу свог студија OMNIPIX Workshop Lab, покушао је да направи друштвену игру коју би играо са својим синовима. После успеха једне мале пробне игре ствара се идеја о новој стоној игри која је угледала светлост дана 2017. године. Eternal Battles of Archimagna је стона игра за шест играча која је имала своју премијеру у оквиру фестивала поп културе у Крагујевцу „Крацк Фест” у облику наградног турнира где је прошла своје ватрено крштење, а сада се припрема за своју прву crowdfunding кампању.

Спортска каријера[уреди | уреди извор]

Као дечак са 9 година старости, 1986. године, кренуо је на тренинге Схотокан каратеа. Као јуниор се такмичи са доста успеха на нивоу тадашње СФРЈ, а касније и СР Југославије и постаје државни првак у борбама и ката тимовима. После више година вежбања, са 17 година добија први позив у јуниорску карате репрезентацију федерације Фудокан под водством др. Илије Јорге. Године 1998. на сениорском клубском Европском првенству узима једну златну медаљу и једну сребрну медаљу за свој клуб, када добија позив за сениорско европско првенство на Сардинији у марту 1999. године. Пред сам полазак падају прве бомбе и почиње НАТО агресија на тадашњу СРЈ.

Те 1999. године почиње да се активно бави јапанском вештином мачевања, а 2000. године и европским стреличарством, стил Цомпонд лук. После две године вежбања Кендоа, у Љигу осваја сениорско првенство Савезне Републике Југославије и преносни Yamaguchi kup и добија позив у сениорски тим државне репрезентације. У пролеће 2001. године оснива свој спортски клуб под именом RYUJIN (Рјуђин – јапански Бог громова – пандам Св. Илији) у коме су се практиковале три вештине, карате, кендо и стреличарство који током година прераста у спортско друштво. Следећих неколико година Yамагуцхи куп остаје у његовом поседу, док његови ученици почињу да се такмиче у свим вештинама.

Од 2001. године осваја четири државна првенства за редом у стреличарству у категорији Инстинктивног стреличарства тзв. Bare Bow. Одмах по повратку са служења војног рока 2005. године добија позив на изборни турнир за Олимпијски наступ на 23. Летњој Универзијади у Измиру , Турска. Тада улази у први тим који је отишао на неко олимпијско такмичење после старе СФРЈ и постаје део репрезентације тадашње државе СЦГ. Пошто на летњим Олимпијским играма је дозвољено такмичење само са Recurve луковима, за Compound лукове су универзијаде биле легитимно олимпијско такмичење. Од 254 такмичара на турниру, он је једини од своје екипе дошао до финалног турнира међу 32 стреличара света на коме није могао да доврши такмичење због дефекта на опреми. Следеће године, у јесен 2006 постаје и првак тек успостављене Републике Србије такође и категорији Баре Боw. Током година полаже за звања у различитим борилачким вештинама од којих носи мајсторска звања црни појас 3. Дан (степен) у Каратеу, 3. Дан (степен) у Кендо-у и има звање националног инструктора стреличарства. Такмичарску каријеру завршава 2012. године после хируршког захвата на срцу. Још увек се рекреативно бави свим вештинама док своје знање преноси на ученике у свом клубу.

Уметничка каријера[уреди | уреди извор]

После завршетка студија креће активно да се комплетно окреће фотографији. Првенствено привржен документарној фотографији, а онда и свим осталим уметничким правцима ове уметности, његове фотографије и приче су почеле да привлаче пажњу и бивају објављиване у многим публикацијама и часописима као што су Политика, REFOTO, Нови Магазин, Светлост, CityWalker, Guardian, Independent, Arts Illustrated, Wanderlust, Дигитал, Digital camera, Данас, Блиц , Туристички Свет, National Geographic Srbija као и Smithsonian Magazine.

Почетком 2009. године покушао је да обнови фотографску заједницу Крагујевца који скоро 20 година пре тога није имао ни једно активно фотографско удружење или клуб. 6. маја исте године на Ђурђевдан, на дан града Крагујевца оснива фото клуб АПОЛО[2] и у његовој организацији 2011. године први међународни фестивал уметничке фотографије у Србији, Фоторама Фест,[3] који за првих десет година постојања успео да организује предавања, радионице и изложбе неких највећих светских имена из света фотографије и визуелних и дигиталних уметности као што су Steve McCurry, Lynn Jonson, Erika Larsen, Jerry Uelsmann, Fritz Hoffmann, Ko Yamada, Dennis Dunbar, Natalia Taffarel.

У лето 2013. године после приче о „Траговима хајдука” добија и своју прву насловну страну у часопису National Geographic и постаје њихов стални сарадник. Аутор је 30 самосталних изложби закључно са 2020. годином и учесник преко стотину салона и групних изложби у земљи и иностранству. Његов фотографски рад је награђиван и у земљи и иностранству а неке од најважнијих награда су награда та најбољу фотографију Wиндоwс 7 система, компаније Microsoft, друга награда на престижном светском фото конкурсу „Lovers of the Light” као и награда Уједињених нација и Алијансе Цивилизација за најбољу фотографију године за 2011. годину.

Почетком 2014. године основао је свој студио и дигиталну радионицу у којој држи обуку за младе визуелне уметнике и фотографе под именом OMNIPIX WORKSHOP LAB.[4] У јесен исте године, уз помоћ свог ученика, а сада и асистента Лазара Станојевића креће да ради на свом новом фотографском пројекту везаном за истраживање о старословенској митологији на просторима Србије и Европе.[5] По завршетку овог пројекта и публиковању првих радова, велики број страних портала је објавио фотографије из овог пројекта на својим официјалним страницама, а 2017. године добија награду „Бест едит” за најбољу локалну причу „Словенска митологија” од свих 40 интернационалних издања Натионал Геограпхиц часописа за јул месец те године. Године 2019. издао је и своју прву књигу „Словенски Круг”[6] за коју у октобру месецу добија награду УЛУПУДС-а за најбољу фотомонографију у 2019. години на 64. Сајму књига у Београду.[7]

Средином 2019. стицајем интересантних околности и сасвим случајно почиње да ради на новом пројекту, експерименталној изложби „20 Цола - Љубав до бола”[8] која је као део једног истраживачког пројекта требала да прикаже ниво повезаности младих људи са својим првим бициклима. Резултати ове изложбе и овог пројекта су били више него задовољавајући што је на крају допринело и рођењу идеје о оснивању првог музеја бицикала у нашој земљи. У марту месецу 2020. године основано је удружење „Музеј бицикала и поп културе „20 Цола” чија је сврха очување најомиљенијих бицикала, технолошког наслеђа и популарне културе са територије старе СФР Југославије у последњих 60 година.[9] Експонати овог музеја, поред најпознатијих модела бицикала као што су Понy бицикл компаније РОГ, чувени Тробрзинац фабрике бицикала Партизан и многих других омиљених модела, су и колекције старих конзола видео игара и играчака, музичких уређаја и осталих меморабилија.

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]

  • 2006. Изложба аирбрусх радова, Бг Цар Схоw, Београд
  • 2007. Доброселица: село које изумире – изложба репортажне b&w фотографије, Галерија Народне библиотеке „Вук Караџић”, Крагујевац
  • 2008. Реформа, изложба фотографија. Модерна галерија Народног музеја Крагујевац
  • 2008. Доброселица – Село које нестаје, изложба репортажне b&w фотографије галерија ОЗОН, Београд[10]
  • 2008. Ново лице музеја, изложба новог визуелног идентитета Н. M. Зајечар, велика галерија Н.M. Зајечар
  • 2009. Кгалаxиа, изложба фотографија, Галерија Народног музеја Крагујевац
  • 2010. Изложба радова из области граф. дизајна, Галерија Народног музеја Врање
  • 2010. Изложба репортажне фотографије, Галерија Културног центра Гроцка
  • 2010. Изложба репортажне фотографије, Градска галерија Културног Ужице
  • 2010. Изложба фотографија, Галерија Културног центра Трстеник
  • 2011. Разумеш ли ме?-изложба концептуалне фотографије, Галерија Дома Омладине, Крагујевац
  • 2011. Kgalaxia, изложба фотографија, 77 Вуков сабор, галерија културног центра Лозница
  • 2011. Доброселица: село које изумире – изложба репортажне b&w фотографије, Културни центар Панчево
  • 2012. Доброселица: село које изумире – изложба репортажне b&w фотографије, галерија Културног центра Раковица
  • 2012. Бибин Таван – изложба фотографија добијених старим фотографском техникама, Модерна галерија Народног музеја Крагујевац
  • 2012. Разумеш ли ме? - изложба концептуалне фотографије, галерија Културног центра „Лаза Костић”, Сомбор
  • 2012. Бибин Таван – изложба фотографија добијених старим фотографском техникама, „Владислав Маржик”, Краљево
  • 2012. Kgalaxia, изложба фотографија, Галерија SUPERMARKET concept store, Београд
  • 2013. Бибин Таван - изложба концептуалне фотографије, Галерија Сингидунум, УЛУПУДС, Београд,
  • 2016. Фантазија - изложба синематик фотографије, Галерија Дома Омладине, Београд,
  • 2017. Словенски Круг – Belgrade Photo Month, Београд
  • 2018. Словенски Круг – Галерија „Мостови Балкана”, Крагујевац
  • 2018. „Рингишпили у магли” Изложба документарне фотографије, Arezzo Бијенале фотографије, Arezzo, Италија
  • 2019. „20 Цола – Љубав до бола” – Модерна галерија Народног Музеја Крагујевац, Крагујевац
  • 2019. Словенски Круг – Артфарминг фестивал, Nagoya, Јапан
  • 2019. Словенски Круг – Aichi triennale, Kyoto Museum of Photography, Kyoto, Јапан
  • 2019. Путевима православља – Крипта Храма Светог Саве, Београд
  • 2019. Словенски Круг – Галерија „Атријум” Библиотека[11] града Београда, Београд
  • 2020. Словенски Круг – Галерија Културног центра Ковин, Ковин

Колективне изложбе (избор)[уреди | уреди извор]

  • 2003. Прва изложба графике ФИЛУМ-а, СКЦ
  • 2004. Друга изложба графике ФИЛУМ-а, СКЦ
  • 2004. Изложба слика војске СЦГ, Топчидер Београд
  • 2006. Календар – Калиграфија, Ректорат Крагујевац
  • 2006. Акт - цртежи, СКЦ
  • 2006. Изложба ФИЛУМ-а, Дом културе Чачак
  • 2006. Изложба ФИЛУМ-а, Бздгосзцз, Пољска
  • 2007. Стеријино Позорје, изложба позоришног плаката, Нови Сад
  • 2007. Еxперимент – Изложба фотографија часописа РЕФОТО
  • 2007. Акт – Изложба B&W фотографије, ФИЛУМ
  • 2008. Пракса на делу – Изложба фотографија часописа РЕФОТО , Београд
  • 2008. Изложба УЛУПУДС-а, представљање нових чланова
  • 2009. Smithsonian magazine 6th Annual Photo Contest expo, Washington DC
  • 2009. Пракса на делу – Изложба фотографија часописа РЕФОТО, Београд
  • 2010. Изложба фотографија, Дом Омладине Београд
  • 2010. Изложба фотографија УЛУПУДС удружења, Калемегданско шеталиште, Београд
  • 2010. Southeast Europe: People and culture photo exhibit, Мадрид, Шпанија
  • 2010. Southeast Europe: People and culture photo exhibit, Брисел, Белгија
  • 2010. Грифон Осми 2010.
  • 2010. Environmental Photographer of the Year 2010, ЦИWЕМ, Лондон
  • 2010. Годишња изложба фотоклуба „АПОЛО” 2010, Life, велика галерија народне библиотеке „Вук Караџић” Крагујевац
  • 2010. Smithsonian magazine 7th Annual Photo Contest expo, Washington DC
  • 2010. Пракса на делу „Широко” – Изложба фотографија часописа РЕФОТО, Београд
  • 2010. Међународна изложба фотографија– „Човек и рад”, Бор
  • 2010. Велика хуманитарна изложба фотоклуба „АПОЛО” 2010, Крагујевац
  • 2011. Sony World Photography Awards 2011, Somerset Housegallery, London
  • 2011. Годишња изложба фотоклуба „АПОЛО” 2011, Портрет, велика галерија народне библиотеке „Вук Караџић” Крагујевац
  • 2011. Велика изложба српских фотографа „Беаутифул Сербиа”, Крагујевац
  • 2011. Међународна изложба фотографија „Цхилд 2011”, Зајечар
  • 2011. Environmental Photographer of the Year 2011, CIWEM, SW1 Gallery, London
  • 2011. UN Alliance of Civilizations "Embracing Civilizations", SANU
  • 2012. ХИПА Интернатионал Пхотограпхy Аwардс, Интернационална изложба фотографија, ДУБАИ
  • 2012. Фото Савез Србије, изложба најбољих аутора за 2011. годину, Галерија 73, Београд
  • 2012. Годишња изложба фотоклуба „АПОЛО” 2012, Три, велика галерија Књажевско Серпског Театра „ЈоакимВујић”, Крагујевац
  • 2012. Међународна изложба ERA Gallery,САД
  • 2013. Sony World Photography Awards 2012, Somerset Housegallery, London
  • 2013. HIPA International Photography Awards, „Beauty of light” International Photo exhibition, DUBAI
  • 2013. Фотографија године БиХ, међународна изложба фотографија, Сарајево
  • 2013. Golden Camera International Photo Award, M17 Contemporary Art Center, Kiev, Ukraina
  • 2013. Међународни салон ДОБОЈ, Добој Република Српска, БиХ
  • 2013. Живети са другима, Галерија Књажевско Српског театра, Крагујевац
  • 2013. Народна ношња и накит кроз објектив, Народни музеј Ниш, Ниш
  • 2014. Годишња изложба фотоклуба „АПОЛО” 2014, Приповедач, атријум ПЛАЗА центра
  • 2014. PHOTO PROJECT 2014 – Смоленск, Русија
  • 2014. Smithsonian magazine 10th Annual Photo Contest expo, Washington DC
  • 2014. VELUX “Lovers of the Light”, international photography exhibition, London 2014.
  • 2014. WANDERLUST “Photo of the year 2014”, international photography exhibition, London 2014.
  • 2014. ITS LIQUID “BorderBody – Mixing Futures”, international photography exhibition, Palazzo Barone Ferrara in Bari, Italy 2014.
  • 2015. Годишња изложба фотоклуба „АПОЛО” 2015, НОРМАЛЦИ, Народна библиотека „Вук Караџић” Крагујевац
  • 2016. HIPA International Photography Awards, „Happiness” International Photo exhibition, DUBAI 2016.

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • 2008. Прва награда за Најбољу Дигиталну Фотографију часописа REFOTO
  • 2009. Друга награда на хералдичком конкурсу за Грб Града Зајечара
  • 2009. Microsoft награда за најбољу фотографију на конкурсу „Србија на WINDOWS 7”
  • 2009. Избор у 300 најбољих фотографија 2008. године по избору Smithsonian magazina, 6th Annual Photo Contest expo
  • 2010. Специјална награда за најбољи стони календар године „КГалаксија”, 14. изложба календара Нови Сад
  • 2010. Награда „Светосавски венац”, признање за просветни рад
  • 2010. Избор у 300 најбољих фотографија 2009. године по избору Smithsonian magazina, 7th Annual Photo Contest expo
  • 2011. Sony World Photography Awards 2011-Winners book selection
  • 2011. Сребрна медаља салона, међународна изложба фотографија „Цхилд 2011”, Зајечар
  • 2011. Environmental Photographer of the Year 2011 - Winners book selection
  • 2011. Награда за Најбољу фотографију часописа REFOTO
  • 2011. UN Alliance of Civilizations photo contest „Embracing Civilizations” - Прва награда за фотографију „Осмех”[12]
  • 2012. HIPA International Photography Awards DUBAI - Winners book selection
  • 2012. Clicks International Photography Award – The Mode of Silhuette: Победничка фотографија
  • 2012. Најбоља фотографија по избору редакције National Geographic Srbija
  • 2012. Најбоља фотографија по избору ERA Gallery, САД
  • 2013. Sony World Photography Awards 2012 – Winners book selection
  • 2013. HIPA International Photography Awards „Beauty of light” DUBAI - Winners book Selection
  • 2013. Фотографија године БиХ, прва награда у категорији „ГРАД”,
  • 2013. Golden Camera International Photo Award, Kiev, Ukraina, druga nagrada u kategoriji “PORTRET”
  • 2013. Насловна страна новембарског издања National Geographic Srbija
  • 2013. Међународни салон фотографије ДОБОЈ, Република Српска (БиХ) - ИСФ Диплома „Сцарфаце“
  • 2014. VELUX „Lovers of the Light”, друга награда за фотографију „Рингиспил у магли”
  • 2014. WANDERLUST “Photo of the year 2014”, Портрет ,друга награда, Лондон 2014
  • 2014. WANDERLUST “Photo of the year 2014”, Landscape, похвала, Лондон 2014
  • 2014. ITS LIQUID “The World – faces.places.spaces”, international photography exhibition, похвала
  • 2016. HIPA International Photography Awards „Happiness” DUBAI 2016 - Winners book Selection
  • 2017. „Старословенска Митологија: Заборављена магија веровања” - Избор за најбољу причу за Јул месец 2017. међу 40 интернационалних издања часописа National geographic
  • 2019. 64. Сајам Књига Београд - „Словенски Круг: Заборављена магија веровања” Награда УЛУПУДС-а за најбољу фотомонографију 64. Сајма књига 2019.
  • 2020. 8. Дани Крагујевачке Књиге - „Словенски Круг: Заборављена магија веровања” Награда за књигу године у оквиру крагујевачког издаваштва за 2019. годину.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Хоме”. Стаматограпхy. Приступљено 3. 12. 2020. 
  2. ^ „Повратак крагујевачке фотографије”. б92. Приступљено 3. 12. 2020. 
  3. ^ „ФОТОРАМА ФЕСТ”. Глас Шумадије. Приступљено 3. 12. 2020. 
  4. ^ „Марко Стаматовић”. ОМНИПИX WОРКСХОП ЛАБ. Приступљено 3. 12. 2020. 
  5. ^ „Српски фотограф оживео ликове из СЛОВЕНСКЕ МИТОЛОГИЈЕ”. Блиц. Приступљено 3. 12. 2020. 
  6. ^ „Словенски круг заборављена магија веровања”. Књижара.цом. Приступљено 3. 12. 2020. 
  7. ^ „Словенски круг - Марко Стаматовић”. Реддит. Приступљено 3. 12. 2020. 
  8. ^ „„РЕСТАУРАЦИЈА“ НАЈОМИЉЕНИЈИХ БИЦИКАЛА ПРОШЛОГ ВЕКА У МАЛОМ ЛИКОВНОМ САЛОНУ”. Глас Шумадије. Приступљено 3. 12. 2020. 
  9. ^ „Па сјајно: нашли „благо“ у пачјем измету у селу Цветојевац код Крагујевца”. У центар. Приступљено 3. 12. 2020. 
  10. ^ „Снимак једног друштва”. Политика. Приступљено 3. 12. 2020. 
  11. ^ „Ово је човек који је словенску митологију вратио у 21. век”. иСербиа. Приступљено 3. 12. 2020. 
  12. ^ „Марко Стаматовић, примењена фантастика”. XXЗ магазин. Архивирано из оригинала 05. 08. 2021. г. Приступљено 3. 12. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Марко Стаматовић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Marko_Stamatović&oldid=27363526”