Морена (геоморфологија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Морене у националном парку Стеновите планине, 1941.
Латералне морене ледника Енгадин

Морене спадају у глацијалне акумулативне облике рељефа. То су одломци стена који ледник носи са собом. Оне се делимично сакупљају у пукотинама по ивици ледника, стварајући ивичне морене.[1][2] На месту где се ледник завршава сав стеновити материјал, који је он транспортовао, таложи се у облику великих лучних бедема или чеоних морена.

Нагомилавањем наносног моренског материјала настају карактеристични облици акумулативног глацијалног рељефа, заобљена узвишења у виду издужених брежуљака. Зависно од положаја ових облика разликују се бочне и чеоне морене.

Бочне морене настају нагомилавањем ивичних морена. Оне се пружају са обе стране ледничке долине, паралелно са леднчким језиком. Има случајева када прате ледник готово на читавој његовој дужини. Састоје се од сипарског и дробинског материјала који је постао мразним разоравањем и нивационим процесима на планинским странама ледничких долина. Најбоље морфолошки представљене морене имају данашњи валови. У фосилним валовима оне су разорене и разнешене постглацијалном речном ерозијом.

Чеоне морене јављају се на челу ледника, на месту где се он отапа. Имају облик лучног наносног бедема који окружује чело ледника и преграђује ледничку долину. Изграђене су од подинских морена али и од материјала других покретних морена (стеновити блокови, дробина, песак, глина, нанос подледничких потока). Њихова висина може достићи и 100 м а ширина више десетина метара. Унутрашња страна чеоних морена је конкавна и окренута узводно ка валову. Конвексна страна окренута је низ речну долину у којој тече река постала од воде сочнице. Са унутрашње стране морене, уоквирен њеним лучним бедемом, налази се преиздубљени, плитки део ледничког корита у коме се отапа ледник. То је терминални басен. Делови овог басена могу бити испуњена језерима. То су језера у терминалним басенима. У терминалном басену плеистоценог Плавског ледника налази се Плавско језеро. [3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Benn, D. I. and Evans, D. J. A. (1998) Glaciers & Glaciation. Oxford University Press, New York, NY.
  2. ^ "Moraine." Columbia Electronic Encyclopedia, 6th Edition (2009): 1. Academic Search Complete. EBSCO. Web. 6 Oct. 2010.
  3. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Easterbrook, D. J. (1999) Surface processes and landforms. (Second Ed). Prentice Hall, Upper Saddle River, New Jersey.
  • Benn, D. I. and Evans, D. J. A. (1998) Glaciers & Glaciation. Oxford University Press, New York, NY.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]