Крашко поље

Из Википедије, слободне енциклопедије

Крашко поље је геоморфолошки облик у крашком пределу или красу.

Начин постанка[уреди]

У Поповом пољу налази се вештачки образовано Горичко језеро

У геоморфологији крашка поља су највећи површински облици у кречњачким теренима, који граде крашки предео. Поља настају тектонским спуштањем терена између паралелних или субпаралелних раседа. Тако насталу депресију, касније, обликује крашки процес, па крашко поље има све одлике краса.

Одлике[уреди]

Крашка поља су веће равне долине најчешће затворене са свих страна планинама, које се нагло издижу. Кроз поље тече више водотока, али обично се издваја један главни, који на једном крају поља понире (река понорница). Једна оваква река може градити и више блиских поља, која се степенасто спуштају са речним падом.

Дно поља је равно и плодно (хумусно земљиште), али због затворености поља бива плављено у време већих вода. Према овоме крашка поља делимо на сува (без или са ретким поплавама) и са повременим и сталним језерима (која најчешће заузимају најнижи део поља). Постоје и крашка језера која су вештачки поплављена (на пример Никшићко).

Због пространости, ниже надморске висине и доброг земљишта крашка поља су погоднија за живот од околних висова, па су и знатно гушће насељена од њих. Ту су и смештена главна насеља у унутрашњости Динарског система.

Најпознатија крашка поља[уреди]

Најбројнија скупина крашких поља налази се у Динарском планинском венцу. Најпознатија и највећа крашка поља у Босни и Херцеговини су: Ливањско поље, Гламочко поље, Граховско поље, Невесињско поље, Гатачко поље, док су у Црној Гори позната поља: Никшићко поље, Цетињско поље и Његушко поље. Крашка поља се сусрећу и у Динарским крајевима Хрватске: Личко поље, Крбавско поље, Петрово поље и Словеније.