Пећина

Из Википедије, слободне енциклопедије

Пећина представља подземну просторију у Земљиној кори, насталу природним процесима. Пећине настале у красу су обликоване хемијским и механичким деловањем воде. Осим у тим стенама пећине настају и у наслагама гипса, соли, магматским стенама, конгломератима, бречама па чак и леду.

Основни делови пећина су улаз, канал и дворана. Канал је издужени отвор, а дворана је пространија шупљина најчешће настала ширењем подземних канала.

Истраживањем пећина се бави спелеологија, а истраживачи пећина су спелеолози.

У Србији су предоминантне пећине у крашком рељефу, обзиром да је карст веома заступљен.

[уреди] Литература

1. Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
2. Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
3. Петровић Ј. 1973. Пећинарство за планинаре. Београд: Планинарски савез Србије