Увала

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Увала (вишезначна одредница).

Увале представљају веће затворене депресије, од хектометарских до километарских дужина и ширина, декаметарских до хектометарских дубина. Дно им је најчешће заравњено, покривено тањим елувијумом, односно црвеницом дециметарске дебљине. Увале настају спајањем вртача. Преграде између појединих вртача растварањм се снижавају и њихова дна се међусобно спајају. На дну увала често се могу запазити ниски гребени метарске висине, изграђени од матичне карбонатне стене. Ти гребени су остаци некадашњих преграда између сада спојених вртача.

Увале се врло често јављају на дну сувих, напуштених речних долина у красу. Понирањем водотока по дну долине почиње растварање, које прво формира вртаче, а затим се усмерава на преграде између њих. Увале се, такође, могу формирати и у слепим речним долинама. Када водоток, који је начинио слепу долину, почне негде при њеном почетку поново да понире, низводни део слепе долине остаје као сува затворена депресија димензија увале. Та депресија се током времена крашком ерозијом проширује.

У геоморфолошком смислу, увале не представљају нов, посебан облик површинског крашког рељефа. Оне се могу третирати као веће вртаче, формиране срастањем два појединачна облика или више њих. Због појаве елувијалног покривача, или црвенице на дну увале, представљају погодна места за узгајање пољопривредних култура, што је у красу изузетно значајно.

Литература[уреди]

  • Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
  • Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
  • Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет