Национална библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић”

С Википедије, слободне енциклопедије
Фотографија зграде Националне библиотеке

Национална библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“ (НБЦГ) је јавна установа која чува писане, штампане и на другим медијима објављиване публикације у Црној Гори и иностранству. У склопу сопствене издавачке продукције, НБЦГ публикује ретроспективну и текућу црногорску националну библиографију. НБЦГ је матична библиотека свим библиотекама у Црној Гори и национална агенција за додјелу ИСБН, ИССН, ИСМН и осталих међународних библиографских бројева, као и за израду каталогизације у публикацији (ЦИП) за издаваче у Црној Гори.

НБЦГ „Ђурђе Црнојевић“ носи назив по владару Зете у XV вијеку, који је 1493. основао прву државну штампарију у свијету, а другу ћирилску у Европи.

Најважније године у историји библиотеке[уреди | уреди извор]

  • 1592-1593. Пописане су 42 књиге у Цетињском манастиру, за вријеме владавине династије Црнојевић. У питању су први сачувани пописи књига у Црној Гори.
  • 1838. Владар, владика и пјесник Петар II Петровић Његош издвојио је из Цетињског манастира свјетовне књиге од црквених, које су он и његов претходник Петар I прибављали, и пренио их у своју резиденцију, Биљарду. Сматра се да је та Његошева библиотека имала функцију државне библиотеке.
  • 1893. Поводом 400-годишњице Црнојевића штампарије, књаз Никола I Петровић Његош основао је Јавну библиотеку.
  • 1896. Донесен је Закон о Књажевско-црногорској библиотеци, којим је Јавна библиотека добила задатак да прикупља „све књиге српске које су до сада штампане... како би представљала што потпуније књижевност српску... сва дјела, на свијема језицима, која се баве Црном Гором“, као и књиге осталих југословенских и словенских народа.[1][2] Установљено је и звање државног библиотекара. Библиотека је била смјештена у просторијама Зетског дома, заједно с Музејом, гдје је остала све до краја Првог свјетског рата.
  • 1905. Законом о штампи у књажевини Црној Гори Библиотека је добила право на три обавезна примјерка „од сваке штампане ствари“ на територији Црне Горе, чиме се знатно увећао библиотечки фонд.
  • 1918. У ратним околностима уништен је скоро цјелокупан библиотечки фонд Краљевске библиотеке.
  • 1926. Улогу централне научне библиотеке за Црну Гору преузима Библиотека Државног музеја на Цетињу, настала претежно од преосталог фонда некадашње дворске библиотеке.
  • 1944. Након доласка комуниста на власт на Цетињу, Библиотека Државног музеја вршила је послове централне библиотеке за Црну Гору.
  • 1946. Министарство просвјете Народне Републике Црне Горе 26. марта основало је Земаљску централну библиотеку на Цетињу.
  • 1951. Библиотека добија зграду некадашњег Француског посланства на Цетињу.
  • 1964. Због значајног увећања библиотечког фонда, здање некадашњег Италијанског посланства постаје сједиште Библиотеке.
  • 1964. Библиотека је преименована у Централну народну библиотеку „Ђурђе Црнојевић.
  • 1981. Библиотека је добила савремени Централни депо за смјештај библиотечког фонда, површине 4.500 м2, који је смјештен у оквиру комплекса бившег италијанског посланства.
  • 2012. Централна народна библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“ преименована је у Националну библиотеку Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“.

Зграде библиотеке[уреди | уреди извор]

НБЦГ „Ђурђе Црнојевић“ смјештена је на двије локације на Цетињу, у два значајна историјска здања саграђена 1910. године за потребе италијанске и француске дипломатије у Краљевини Црној Гори (1910-1918). Бивше Италијанско посланство изграђено је по пројекту италијанског архитекте Корадинија, док је бивше Француско посланство пројектовао чувени француски архитекта Пол Годе.

Библиотечка колекција[уреди | уреди извор]

Библиотечка колекција НБЦГ „Ђурђе Црнојевић“ састоји се од око 2.000.000 (два милиона) књига, новина, часописа, рукописа, географских и историографских карата, атласа, музикалија, разгледница и фотографија, албума, каталога, аудио и видео материјала, микрографских форми и другог библиотечког материјала. Библиотечка грађа распоређена је у три цјелине: Основни фонд, Посебне збирке и Музејски фонд.

Основни фонд чине књиге и серијске публикације (часописи и новине) из свих научних области, на разним језицима. Посебне збирке чине рукописи и документациона грађа, Збирка старе и ријетке књиге, картографска збирка, Збирка музикалија и аудиовизелне грађе и ликовно-графичка збирка. Музејски фонд сачињавају национална колекција Монтенегрина или Черногорика (црногорска књига и црногорска периодика) и Легати.

Основни фонд[уреди | уреди извор]

Основни фонд садржи све публикације набављене путем обавезног примјерка, куповином, поклоном и међународном размјеном.Овај фонд броји око 800.000 књига, 13.000 наслова новина и 11.300 наслова часописа, како европских и свјетских, тако и црногорских.

Посебне збирке[уреди | уреди извор]

Збирка рукописа и документационе грађе: Најстарији рукописи датирају из XVIII и XIX вијека, првенствено тадашњих владара и знаменитих личности Црне Горе, али се чувају и лична документа, извјештаји, пресуде. Међу вриједним рукописима издваја се Писмо Угњанима владике Саве из 1774 године, затим Писмо Владике Петра I Петровића Његоша Бјелици из Мајина из 1794. и Црногорцима на броду Порто Розе 1817, као и Пјесме Петра II Петровића Његоша.

Збирка старе и ријетке књиге садржи око 10.000 библиотечких јединица, у које спадају инкунабуле, постинкунабуле, старе књиге (ћириличне књиге штампане до 1868. године, а латиничне до 1800), ријетка издања и минијатуре. Највреднија рукописна ћириличка књига је Оточник, с краја XIV вијека. Што се тиче штампаних књига, у Збирци су најстарије Ноцтес Аттицае, штампана у типографији Андрије Палташића-Которанина (Венеција, 1477) и Епистолае санцти Хиеронyми (Венеција, 1496. године, штампар Јован Варцеленс). Од периодичних публикација с краја XVIII и из XIX вијека по раритетности се издваја Орфелинов Славено сербскиј магазин, први српски часопис из 1768. године.

Картографску збирку сачињава више од 500 географских атласа и 2.500 географских карата. Најстарији и највриједнији атлас у збирци црногорске националне библиотеке потиче из 1764. године. Ријеч је о првом атласу Медитерана, Царте де ла мер Медитерранéе, чувеног француског хидрографа Јозефа Роа (Јосепх Рауx). Овој Збирци припада и 42.800 разгледница, од којих оне најстарије с краја XIX вијека могу представљати веома значајан материјал за изучавање живота тадашњих становника Цетиња и Црне Горе, који су на разгледницама биљежили импресије о великим европским и свјетским градовима, али и догађајима из својих приватних живота.

Збирка музикалија и аудиовизуелне грађе броји око 27.000 библиотечких јединица, то јест око 19.000 аудио-визуелне грађе и 8.000 штампаних музикалија, међу којима посебну вриједност имају Албум Черногорски, 70 народниух писни Лудовика Кубе из 1890, као и Мотиви из Црне Горе, концерт за виолину и клавир Антуна Погачара. Библиотека, између осталог, посједује око 7.500 сингл плоча, 7.000 ЛП плоча, 4.100 звучних касета, више од 200 видео касета и 1.000 компакт дискова.

Ликовно-графичка збирка садржи око 74.000 плаката свих врста, од чега 17.000 црногорских - политичких, филмских, концертних, изложбених, позоришних, едукативних, туристичких, трговачких. По раритетности, али и умјетничкој вриједности, истичу се плакати рађени за представе извођене у Краљевском позоришту „Зетски дом“ на Цетињу, с краја XIX и почетка XX вијека.

Музејски фонд[уреди | уреди извор]

Национална колекција Монтенегрина формирана је и попуњава се на основу три критеријума, на којима се заснива и црногорска национална библиографија. Она укључује: публикације чији су аутори (стварни аутори, преводиоци, састављачи антологија, илустратори, фотографи...) рођени у Црној Гори или су поријеклом из Црне Горе, публикације објављене/издате или штампане на територији Црне Горе - независно од ауторства и тематике, као и публикације тематски везане за Црну Гору - без обзира на ауторство, језик и мјесто издања. Колекција Монтенегрина садржи више од 40.000 књига, од којих је велики број уникатан и раритетан, као и око 1.300 наслова часописа и новина, са око 85.000 бројева, међу којима су уникатни и раритетни Грлица (1835), Орлић (1865), Црногорка (1871), Црногорац (1871), Глас Црногорца (1873) и Просвјета (1889). Стара црногорска периодика садржи 175 наслова са више од 12.000 бројева. Савремени/текући часописи и новине обухватају наслове од 1946. године до данас.

Легати НБЦГ „Ђурђе Црнојевић“, посебне или поклон библиотеке истакнутих црногорских стваралаца, имају својство националних културних добара. Чине их књиге, архивска грађа, као и лични предмети седам дародаваца: др Пера Шоћа (1884-1966, доктор књижевности, историчар, министар у избјегличкој Влади Краљевине Црне Горе), Николе Ђоновића (1885-1974, адвокат, политичар и публициста), др Павла Мијовића (1914-1996, историчар умјетности, доктор историјских наука, публициста, члан Црногорске академије наука и умјетности), др Ника С. Мартиновића (1914-1975, правник, књижевник, филозоф, новинар, уредник дневног листа Побједа (1947-1948), директор Историјског института Црне Горе (1948-1949), директор НБЦГ „Ђурђе Црнојевић“ (1957-1973), члан Српске академије наука и умјетности), Душана Гвозденовића (1917-1993, математичар, универзитетски професор, публициста, аутор уџебеника из геометрије и алгебре за основне школе и факултете), Радивоја-Лоле Ђукића (1923-1995, телевизијски, позоришни и филмски редитељ и хумориста, писац и новинар, сликар, један од оснивача Телевизије Београд), и др. Душана Ј. Мартиновића (1933-2010, доктор географије, књижевник, члан ЦАНУ, библиограф, публициста, директор Цетињске гимназије (1963-1973), директор НБЦГ „Ђурђе Црнојевић“ (1976-1991), главни и одговорни уредник „Црногорске библиографије 1494-1994“).

Виртуелна библиотека Црне Горе[уреди | уреди извор]

Електронски каталог НБЦГ „Ђурђе Црнојевић“ садржи више од 220.000 библиографских записа, које укључују књиге, серијске публикације, чланке из часописа и новина, као и публикације из посебних збирки.

Дигитална библиотека[уреди | уреди извор]

НБЦГ „Ђурђе Црнојевић“, као члан Конференције европских националних библиотека (ЦЕНЛ), поставила је свој електронски каталог, заједнички каталог црногорских библиотека, као и један дио своје дигитализоване колекције на wеб порталу европских националних библиотека ТЕЛ (The European Library).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ Грлица, 79. Цетиње. 1897. 
  2. ^ Газдић, Јелена (2021). Светигора, бр. 294, август, Српски језик и генетски мидификована Црна Гора. Цетиње: Светигора. стр. 41. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nacionalna_biblioteka_Crne_Gore_„Đurđe_Crnojević”&oldid=26773527”