Национални парк Тумукумаки
| Национални парк Тумукумаки планине | |
|---|---|
ИУЦН категорија II (национални парк) | |
 | |
  | |
| Локација | Амапа, Пара, Бразил |
| Најближи град | Сера до Навио, Педра Бранка до Амапари, Ојапоки |
| Координате | 1° 50′ Н 54° 0′ W / 1.833° С; 54.000° З |
| Површина | 38.874 км2 (15.009 сq ми) |
| Основан | 23. август 2002 |
| Управно тело | Чико Мендез Институт за очување биодиверситета |
Национални парк Тумукумаки планине (порт. Parque Nacional Montanhas do Tumucumaque) налази се у амазонској кишној шуми у бразилским државама Амапа и Пара. На северу се граничи са Француском Гвајаном и Суринамом.
Историја[уреди | уреди извор]
Тумукумаки је проглашен националним парком 23. августа 2002, од стране владе Бразила, након сарадње са WWФ-ом.[1] Он је део коридора биодиверзитета Амапа, створеног 2003.[2] Јединицу за очување подржава Програм заштићених подручја Амазоније.[3] Његов план управљања објављен је 10. марта 2010.
Географија[уреди | уреди извор]
Натионални парк Тумукумаки планине има површину већу од 38.800 км2 (14.980 сq ми), што га чини највећим светским националним парком тропских шума и већим од Белгије.[4] Ово подручје достиже чак 59.000 км2 (22.780 сq ми) ако се укључи гранични Гвајански амазонски парк, национални парк у Француској Гвајани. Ова комбинација заштићених подручја је мања од система три национална парка на бразилско-венецуеланској граници, где национални паркови Парима-Тапирапеко, Серанија де ла Неблина и Пико да Неблина имају заједничку површину од преко 73.000 км2 (28.190 сq ми).
Али ово друго је мање ако се Национални парк планине Тумукумаки (Бразил) и суседни парк Гвајанске амазоније (Француска) комбинују са великим суседним заштићеним подручјима на северу Пара у Бразилу, попут еколошке станице Грао-Пара, биолошког резервата Мајкуру биолошког резервата и многих других. Ово чини Гвајански штит једним од најбоље заштићених и највећих еколошких коридора тропских кишних шума на свету. То је ненасељено подручје и има високу еколошку вредност. Већина његових животињских врста, углавном рибе и водене птице, нису присутне ни на једном другом месту на свету. То је такође станиште јагуара, примата, водених корњача и харпијских орлова.[5]
Тамо се налази највиша тачка бразилске државе Амапа, која достиже 701 метар.[6]
Клима[уреди | уреди извор]
Клима је тропско монсунска (Кепен: Am), уобичајена у областима северног Бразила у прелазу са биома у шуму Амазона.[7] Парк има просечну температуру од 25 °C (77 °Ф) и акумулацију кише у распону од 2.000 (7,87 ин) до 3.250 мм (127,95 ин) годишње.[8]
| Клима Натионалног парка Тумукумаки планине (граница са Суринамом), елевација: 325 м (1.066 фт), 1961—1990 нормале и екстреми | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °Ц (°Ф) | 29,0 (84,2) |
28,8 (83,8) |
29,2 (84,6) |
29,4 (84,9) |
29,5 (85,1) |
29,6 (85,3) |
29,9 (85,8) |
30,8 (87,4) |
31,7 (89,1) |
32,2 (90) |
31,6 (88,9) |
30,3 (86,5) |
30,17 (86,3) |
| Просек, °Ц (°Ф) | 24,2 (75,6) |
24,1 (75,4) |
24,3 (75,7) |
24,5 (76,1) |
24,5 (76,1) |
24,4 (75,9) |
24,4 (75,9) |
24,7 (76,5) |
25,2 (77,4) |
25,8 (78,4) |
25,7 (78,3) |
25,0 (77) |
24,73 (76,52) |
| Минимум, °Ц (°Ф) | 20,7 (69,3) |
20,8 (69,4) |
21,0 (69,8) |
21,4 (70,5) |
21,3 (70,3) |
21,0 (69,8) |
20,7 (69,3) |
20,6 (69,1) |
20,4 (68,7) |
20,9 (69,6) |
21,0 (69,8) |
21,0 (69,8) |
20,9 (69,62) |
| Количина падавина, мм (ин) | 111,2 (4,378) |
116,3 (4,579) |
168,1 (6,618) |
226,7 (8,925) |
348,5 (13,72) |
231,1 (9,098) |
189,4 (7,457) |
105,8 (4,165) |
76,9 (3,028) |
38,4 (1,512) |
43,8 (1,724) |
75,9 (2,988) |
1.732,1 (68,192) |
| Релативна влажност, % | 84,0 | 84,0 | 85,0 | 85,0 | 87,0 | 85,0 | 85,0 | 82,0 | 76,0 | 74,0 | 75,0 | 79,0 | 81,8 |
| Сунчани сати — месечни просек | 121,7 | 109,6 | 112,0 | 104,0 | 129,7 | 165,8 | 171,5 | 207,3 | 218,9 | 220,4 | 199,4 | 163,8 | 1.924,1 |
| Извор: НОАА[9] | |||||||||||||
Туризам[уреди | уреди извор]
Туризам у парку одвија се у два различита сектора: сектор Амапари и сектор Ојапоки.[10]
У сектору Амапари, парку се приступа из града Сера до Навио (најчешће) или преко заједнице у Педра Бранка до Амапари (обично лети).[10] Путовање се проводи реком Амапари, користећи алуминијумске чамце (90 км од Сера до Навио) до сеоске базе парка, где је могуће боравити у кампу прилагођеном амазонским условима (висеће мреже) и обављати активности попут дугих ходова трим стазама, купања у рекама и посматрања животиња и биљака.
У Сектору Ојапоки се може камповати у месту Кахоеира до Анотаје, које се налази на реци Анотаје, притоци реке Ојапок.[10] Водопад је удаљен 40 км од града Ојапок, и до њега се стиже користећи алуминијумске чамце. Такође постоји могућност посетите Вила Брасилу, заједници која се налази на десној обали реке Ојапок и лоцирана је испред француско-гвајанске аутохтоне заједнице Камопи.[10] На овом месту се налазе мали хотели и могуће је разумети његов социо-културни контекст, где становници, углавном трговци, пружају услуге староседелачким становницима околног подручја.[11]
Наслеђе[уреди | уреди извор]
Мозила фајерфокс је кодно назвао бета верзију Фајерфокса 4 Тумукумаки.[12]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Бразил цреатес ларгест тропицал парк”. НБЦ Неwс / АП. 22. 8. 2003. Приступљено 23. 8. 2015.
- ^ Цорредор де Биодиверсидаде до Амапá Биодиверситy Цорридор, стр. 43.
- ^ Фулл лист: ПАс суппортед бy АРПА.
- ^ „Бразил цреатес ларгест раинфорест ресерве”. ББЦ Неwс. 23. 8. 2002. Приступљено 23. 8. 2015.
- ^ „Wорлд’с ларгест тропицал форест парк цреатед”. Неw Сциентист. 22. 8. 2002. Приступљено 23. 8. 2015.
- ^ Портал Брасил
- ^ Хунтер, Аллице (2018-11-21), Енглисх: Кöппен цлимате тyпес оф Парá, Бразил., Приступљено 2019-03-26
- ^ „Парqуе Национал до Тумуцумаqуе, Амапá”. Амазôниа де А а З – Портал Амазôниа. 2016-03-14. Архивирано из оригинала 2016-03-14. г. Приступљено 2019-03-26.
- ^ „Тириос Регион (82026) – WМО Wеатхер Статион”. НОАА. Приступљено 24. 3. 2019.
- ^ а б в г „Парqуе Национал Монтанхас до Тумуцумаqуе: Турисмо”. Парqуе Национал Монтанхас до Тумуцумаqуе (на језику: Португуесе). Приступљено 2020-09-02.
- ^ ИЦМБио, Бразил (2009). Тумуцумаqуе Моунтаис Натионал Парк Манагемент План (ПДФ) (на језику: Португуесе). ИЦМБио. Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 06. 2021. г. Приступљено 09. 10. 2020.
- ^ https://www.mozilla.org/parks/tumucumaque/ Архивирано 2011-06-29 на сајту Wayback Machine
Literatura[уреди | уреди извор]
- Corredor de Biodiversidade do Amapá Biodiversity Corridor (PDF), Belém: CI-Brasil, Governo do Amapá, Fundação Lee & Gund, 2007, Приступљено 2016-11-05
- Full list: PAs supported by ARPA, ARPA, Приступљено 2016-08-07
- Bunker, S.G. (1985). Underdeveloping the Amazon: Extraction, Unequal Exchange, and the Failure of the Modern State. University of Illinois Press.
- Cleary, David (2000). „Towards an Environmental History of the Amazon: From Pre-history to the Nineteenth Century”. Latin American Research Review. 36 (2): 64—96. PMID 18524060.
- Dean, Warren (1976). Rio Claro: A Brazilian Plantation System, 1820—1920. Stanford University Press.
- Dean, Warren (1997). Brazil and the Struggle for Rubber: A Study in Environmental History. Cambridge University Press.
- Hecht, Susanna and Alexander Cockburn (1990). The Fate of the Forest: Developers, Destroyers, and Defenders of the Amazon. New York: Harper Perennial.
- Hochstetler, K. and M. Keck (2007). Greening Brazil: Environmental Activism in State and Society. Duke University Press.
- Revkin, A. (1990). The Burning Season: The Murder of Chico Mendes and the Fight for the Amazon Rain Forest. Houghton Mifflin.
- Wade, Lizzie (2015). „Drones and satellites spot lost civilizations in unlikely places”. Science News. doi:10.1126/science.aaa7864
. - Weinstein, Barbara (1983). The Amazon Rubber Boom 1850—1920. Stanford University Press.
- Sheil, D.; Wunder, S. (2002). „The value of tropical forest to local communities: complications, caveats, and cautions” (PDF). Conservation Ecology. 6 (2): 9. doi:10.5751/ES-00458-060209. hdl:10535/2768.
- Taylor, Isaac (1898). Names and Their Histories: A Handbook of Historical Geography and Topographical Nomenclature. London: Rivingtons. ISBN 978-0-559-29668-0. Приступљено 12. 10. 2008.
- Coca-Castro, Alejandro; Reymondin, Louis; Bellfield, Helen; Hyman, Glenn (јануар 2013), Land use Status and Trends in Amazonia (PDF), Amazonia Security Agenda Project, Архивирано из оригинала (PDF) 19. 3. 2016. г., Приступљено 25. 8. 2019
- Morley, Robert J. (2000). Origin and Evolution of Tropical Rain Forests. Wiley. ISBN 978-0-471-98326-2.
- Burnham, Robyn J.; Johnson, Kirk R. (2004). „South American palaeobotany and the origins of neotropical rainforests”. Philosophical Transactions of the Royal Society. 359 (1450): 1595—1610. PMC 1693437 . PMID 15519975. doi:10.1098/rstb.2004.1531.
- Maslin, Mark; Malhi, Yadvinder; Phillips, Oliver; Cowling, Sharon (2005). „New views on an old forest: assessing the longevity, resilience and future of the Amazon rainforest” (PDF). Transactions of the Institute of British Geographers. 30 (4): 477—499. doi:10.1111/j.1475-5661.2005.00181.x. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 10. 2008. г. Приступљено 25. 9. 2008.
- Malhi, Yadvinder; Phillips, Oliver (2005). Tropical Forests & Global Atmospheric Change. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-856706-6.
- Costa, João Batista Sena; Bemerguy, Ruth Léa; Hasui, Yociteru; Borges, Maurício da Silva (2001). „Tectonics and paleogeography along the Amazon river”. Journal of South American Earth Sciences. 14 (4): 335—347. Bibcode:2001JSAES..14..335C. doi:10.1016/S0895-9811(01)00025-6.
- Milani, Edison José; Zalán, Pedro Victor (1999). „An outline of the geology and petroleum systems of the Paleozoic interior basins of South America” (PDF). Episodes. 22 (3): 199—205. doi:10.18814/epiiugs/1999/v22i3/007. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 10. 2008. г. Приступљено 25. 9. 2008.
- Colinvaux, Paul A.; Oliveira, Paulo E. De (2000). „Palaeoecology and climate of the Amazon basin during the last glacial cycle”. Journal of Quaternary Science. 15 (4): 347—356. Bibcode:2000JQS....15..347C. doi:10.1002/1099-1417(200005)15:4<347::AID-JQS537>3.0.CO;2-A.
- Van Der Hammen, Thomas; Hooghiemstra, Henry (2000). „Neogene and Quaternary history of vegetation, climate, and plant diversity in Amazonia”. Quaternary Science Reviews. 19 (8): 725. Bibcode:2000QSRv...19..725V. CiteSeerX 10.1.1.536.519 . doi:10.1016/S0277-3791(99)00024-4.
- Colinvaux, P.A.; De Oliveira, P.E.; Bush, M.B. (јануар 2000). „Amazonian and neotropical plant communities on glacial time-scales: The failure of the aridity and refuge hypotheses”. Quaternary Science Reviews. 19 (1–5): 141—169. Bibcode:2000QSRv...19..141C. doi:10.1016/S0277-3791(99)00059-1.
