Неуроразвојни поремећаји
| Неуроразвојни поремећај | |
|---|---|
| Специјалности | Психијатрија, неурологија |
Неуроразвојни поремећаји су група стања која почињу да испољавају симптоме у детињству (или развићу нервног система). Према Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје Америчког удружења психијатара, пето издање (ДСМ-5) објављеном 2013. године, ова стања се генерално јављају у раном детињству, обично пре него што деца пођу у школу, и могу да опстану у одраслом добу.[1] Кључна карактеристика свих ових поремећаја је да негативно утичу на функционисање особе у једном или више домена живота (личног, социјалног, академског, професионалног) у зависности од поремећаја и дефицита које је изазвао. Сви ови поремећаји и њихови нивои оштећења постоје у читавом спектру, а погођене особе могу искусити различите степене симптома и дефицита, упркос томе што имају исту дијагнозу.[1][2]
ДСМ-5 класификује неуроразвојне поремећаје у шест свеобухватних група.
- Интелектуални поремећај (поремећај интелектуалног развоја)
- Поремећаји у комуникацији
- Поремећај аутистичног спектра (АСД)
- Поремећај недостатка пажње/хиперактивности (АДХД)
- Неуроразвојни моторички поремећаји
- Специфични поремећаји учења
Ови поремећаји су обично коморбидна стања, што значи да особа погођена једним од ових поремећаја обично испуњава критеријуме за још неки поремећај.[1][2]
Историја[уреди | уреди извор]
Данас се за овакве поремећаје зна да су резултат абнормалности у развоју мозга због генетских и околинских биолошких узрока. Таквим стањима је од укупне популације погођено 1-3%; често узрокујући економско, физичко и емоционално оптерећење за појединца, породицу и друштво. Стога су од велике важности истраживања на подручју настанка и лечења ових поремећаја, чији циљ је излечење и побољшање утицаја на појединца, породицу и друштво.
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Неуроразвојни поремећаји захваћају више различитих група поремећаја.
Заступљеност: Поремећај дефицита пажње присутан је код 3-5% деце школске доби, развојни поремећај језика присутан је код школске деце у 3-5%, потешкоће с учењем присутан је у 5% школске деце, епилепсију има 1% особа, первазивни развојни поремећај има 1% особа, Туретов синдром присутан је са 0,5 на 1000 особа, ментална ретардација присутна је у 1% популације, церебрална парализа присутна је у 0.2% деце шкоског доба.[3][4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Диагностиц анд статистицал мануал оф ментал дисордерс: ДСМ-5 (5тх изд.). Wасхингтон: Америцан псyцхиатриц ассоциатион. 2013. ИСБН 978-0-89042-554-1.
- ^ а б Моррис-Росендахл ДЈ, Цроцq МА (март 2020). „Неуродевелопментал дисордерс-тхе хисторy анд футуре оф а диагностиц цонцепт”. Диалогуес ин Цлиницал Неуросциенце. 22 (1): 65—72. дои:10.31887/ДЦНС.2020.22.1/мацроцq.
- ^ Аутисм Терминологy анд Дефинитионс
- ^ „Неуро дисордерс”. Архивирано из оригинала 04. 07. 2008. г. Приступљено 29. 11. 2023. мцх.цом
Литература[уреди | уреди извор]
- Тагер-Флусберг Х (1999). Неуродевелопментал дисордерс. Цамбридге, Массацхусеттс: МИТ Пресс. ИСБН 978-0-262-20116-2.
- Броокс ДР, Флеисцххацкер WW (2006). Неуродевелопментал Дисордерс. Берлин: Спрингер. ИСБН 978-3-211-26291-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Неуродевелопментал Дисордерс на сајту Curlie
- А Ревиеw оф Неуродевелопментал Дисордерс – Медсцапе ревиеw
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
