Плазма екран

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Plazma televizor)

Панел за плазма екран (енгл. plasma display panel, ПДП) је врста пљоснатог екрана која је типична за плазму ТВ. Назив „плазма” долази од грађе сваког пиксела (тачке) која је у суштини флуоресцентна цијев. У стварности плазма ТВ има пар милиона таквих малих флуоресцентних цијеви. Флуоресцентна цијев је свјетлосни извор у којем се видљива свјетлост добија на флуоресцентном слоју побуђеним ултраљубичастим зрачењем које настаје електричним избојем у смјеси живине паре и племенитих плинова. Сваки пиксел заправо садржи три ћелије које имају три различите примарне боје и комбинацијом напона сигнала може се постићи различита боја коју видимо на екрану.

Плазму екран не би требало мијешати са екраном од текућих кристала или ЛЦД, који користи сасвим другачију технологију. ЛЦД ТВ користи заправо једно или два велика флуоресцентна свјетла као позадинско свијетло, које освијетљава црвену, зелену или плаву боју на предњем дијелу ЛЦД екрана.[1][2][3]

Главне особине[уреди | уреди извор]

Плазма ТВ има врло свијетли екран (1000 лукса или више), има широк распон боја и производи се у великом распону величина, све до дијагонале 3,75 м. Она нуди бољи приказ црне боје и самим тим бољи контраст. Осим тога, плазма ТВ нуди бољи приказ боја, због чињенице да боје добијате „директно из извора”, исијавањем из флуоресцентних пиксела, док рецимо ЛЦД ТВ екрани добијају боје филтрирањем бијелог свијетла, које је комбинација свих боја. Црна боја код ЛЦД ТВ-а се добија блокирањем бијеле свијетлости. Плазма ТВ користи више снаге од класичног ТВ екрана са стакленом катодном цијеви или ЛЦД екрана. Произвођачи најновије генерације плазма ТВ процјењују да вијек трајања је 100.000 радних сати, након које ће боје бити упола свијетлије него у почетку, а то значи око 27 година са 10 сати рада сваки дан. Плазма ТВ се израђује са предњим стаклом које рефлектира више свијетла него ЛЦД екрани. Тренутно, због економске исплативости, плазма ТВ се израђује с најмањом дијагоналом 80 цм (32 инча).[4]

Предности и мане[уреди | уреди извор]

Предности[уреди | уреди извор]

  • Плазма технологија има недвосмислено постигнут крајње висок степен контраста, омјер најтамније црне боје наспрам најсвјетлијој бијелој боји, који се може успоредити једино са органским ЛЕД технологијама[3][5][6]
  • Плазма ТВ се може гледати из врло широког угла (помак лијево и десно од средишње оси на екрану) без значајнијих губитака у боји или контрасту и то захваљујући чињеници како емитује свијетло директно из сваке ћелије екрана или пиксела.[3][5]
  • Предности плазме ТВ ће доћи до изражаја у тамнијим просторијама и приликом гледања филмова.
  • Плазма ТВ има вријеме одзива дословно тренутно. Најбржи покрет изгледа свјеж и чист.[3][5][7][8]
  • Пљоснати екран је узак и није тако гломазан као класичне ТВ са стакленом катодном цијеви
  • Може се монтирати и на зиду[9]

Недостаци[уреди | уреди извор]

  • „Запечена” слика је највећи недостатак плазма ТВ, поготово у њеним почецима. Ова појава може настати ако се на екрану, дуже вријеме, приказује нека статична слика, па се слика „упече” и може се видјети силуета и након промјене слике. Новије генерације су смањиле ту појаву, али се препоручује лагано „уходавање” плазма ТВ у првих 200-тињак радних сати, тако да се контраст и свјетлина снизи испод 50% и избјегава се дуже гледање програма са статичним црним цртама[10][11]
  • предња стаклена површина јако рефлектује свјетло. Новије генерације уграђују филтере да се смањи бљештавило
  • Раније генерације су имале проблем са подрхтавањем слике[12]
  • Раније генерације су имале проблем са флуоресцентним материјалом који није имао дуги вијек трајања
  • За разлику од ЛЦД или органских ЛЕД екрана, плазма ТВ има израженије танке црте између појединих ћелија или пиксела (енгл. сцреен-доор еффецт)
  • Углавном плазма ТВ се не израђује са мањом дијагоналом од 80 цм (32 инча)
  • Нешто су теже од ЛЦД екрана
  • Троше више електричне енергије од ЛЦД екрана[13]
  • Не ради тако добро на великим надморским висинама, које може узроковати зујање. Произвођачи требају означити особине рада на великим надморским висинама.[14]
  • Они који слушају радио на кратким таласима, могу осјетити ометање у раду плазма ТВ[15]

ХД и СД разлучивост[уреди | уреди извор]

Пласма екран је први пут употријебљен код ПЛАТО рачунарског терминала

ХД Реадy је акроним за савремене телевизоре барем за диретни приказ видео садржаја високе (ХД) резолуције 720п (1280 x 720 пиксела прогресивно), без поступка скалирања и 1080и с примјеном скалирања. Дакако, приказују и садржаје свих нижих резолуција, у квалитету коју те резолуције омогућавају.

ХД је акроним за високу резолуцију (720п, 1080и, 1080п, 1440п). Осигурава далеко бољи квалитет ТВ или рачунарске слике, односно прецизније разлагање ситних детаља од страндардне (СД) резолуције заслона (480и/п у Европи или 576и/п у Америци). Има далеко веће меморијске потребе у складиштењу и преносу података од стандардне резолуције, као и знатно веће захтјеве на брзину рачунарске обраде видео садржаја. Користи се по правилу заједно с другим сродним акронимима (ХДТВ, ХД ДВД, ХДМИ и др.).

Телевизијски пренос се за сада не емитује у 1080п квалитета, али ту резолуцију (1920 x 1080 прогресивно) користе Блу-раy и ХД ДВД оптички дискови за дистрибуцију видео садржаја (филмова и рачунарских игара) високог квалитета.

Квалитет 1080и слике непримјетно је слабија од исте на Фулл ХД телевизорима, који је приказују без скалирања.

Неки ХД Реадy телевизори могу приказати и 1080п садржај уз примјену скалирања, што има примјену само за приказ филмова са Блу-раy дискова.

Хрватска радио-телевизија ХД садржаје од 2008. године кодира МПЕГ-4 / Х.264 цодец-ом, кога практично не подржава готово ни један тип савремених телевизора на тржишту, па се пријем сигнала треба осигурати додатним земаљским (ДВБ-Т) пријемницима (тунерима) који подржавају МПЕГ-4, уз примјену "обичне" аналогне антене, прикладне и за "хватање" дигиталног сигнала високе резолуције. Тренутно није познато када ће кабелски оператери испоручивати ХД програме на кабелској (ДВБ-C) телевизијској мрежи.

Свега неколико некодираних телевизијских програма видљивих из Хрватске је доступно на сателитској телевизији у ХД квалитети (Астра ХД Промо, Аниxе ХД, ББЦ ХД, ХД Висио Промо, Мелодy Зен, Луxе ТВ ХД, ХД 5 Промо и Венице ХД).

Скалирање је поступак којим је омогућено приказивање видео садржаја више резолуције на уређајима ниже резолуције (нпр. приказ 1080и емисија на ХД реадy телевизорима).

ХД ДВД стандард излази из упорабе након 2008. године када се устаљује Блу-раy као прихваћени стандард за видео садржаје високог квалитета.[13]

Како плазма ТВ ради[уреди | уреди извор]

Пресјек кроз плазма ТВ

Плазма екран је уствари мрежа пар милиона малих флуоресцентних цијеви, смјештених између двије стаклене плоче. Флуоресцентна цијев је свјетлосни извор у којем се видљива свјетлост добија на флуоресцентном слоју побуђеним ултраљубичастим зрачењем које настаје електричним избојем у смјеси живине паре и племенитих плинова, обицно неон, ксенон или други.[16]

Дугачке траке електрички водљивих електрода такође се налазе између двије стаклене плоче. „Електроде са адресама” се налазе испред задњег стакла, које је обично мутно. „Прозирне показне електроде” се налазе иза предњег стакла. Електроде су одвојене од стакла са изолованим заштитним слојем. Управљачки кругови стварају напон у електродама, стварајући разлику напона измеду предње и стражње електроде. Ако је разлика напона довољна, она побуди атоме племенитог плина у флуоресцентним цијевима, који постају ионизовани, стварајући тако плазму – мјешавину атома, слободних електрона и иона. Судари слободних електрона у плазми са атомима инертног плина стварају емисију свјетла.

Код једнобојних екрана, племенити плин је обично неон, који даје карактеристично наранчасто свијетло. Када су електрони племенитог плина једном избијени, треба само мали напон да би се одржао проток струје између електрода. Мала количина азота се додаје неону да би се повећала хистереза плина.

Код плазма ТВ у боји, позадина сваке флуоресцентне цијеви је прекривен са слојем флуоресцентне твари. Фотони са ултраљубичастим зрачењем побуђују флуоресцентну твар, која затим емитује видљиво свјетло са бојом која је карактеристична за ту флуоресцентну твар. Принцип рада се може успоредити са флуросцентним цијевима и са неонским цијевима које користе флуоросцентне премазе у боји. Сваки пиксел или тачка је направљена од три одвојене ћелије, које имају флуоресцентну твар која емитује црвену, зелену и плаву боју. Те три боје се мјешају заједно, да би дали коначну боју пиксела. Плазма ТВ користи импулсну (енгл. пулсе-wидтх модулатион) модулацију за добијање боје, мијењајући импулсе електричне струје који пролазе кроз различите ћелије, хиљаду пута у секунди. Управљачки систем може мијењати интензитет сваке боје у пикселу, стварајући милионе комбинација црвене, зелене или плаве боје. Плазма ТВ користи исте флуоресцентне твари као класична телевизија са стакленом катодном цијеви, која је позната по вјерном приказу боја.[16][17][18]

Утјецај на околину[уреди | уреди извор]

Азотни трифлуорид, хемијске формуле НФ3, се сматра веома јаким гасом стаклене баште, и он се користи за вријеме производње плазма ТВ, који тако доприноси климатским промјенама.[19][20] Плазма ТВ има повећану потрошњу електричне енергије, у односу на остале екране, посебно јер се користе све више с повећаним димензијама.[21]

Историјске чињенице[уреди | уреди извор]

Принцип рада плазма ТВ је први описао мађарски физичар Калман Тихањи 1936 године. Једнобојни плазма екран поновно је осмислио 1964. године, на Универзитету Иллиноис, Доналд Битзер, Х. Гене Слоттоw и Роберт Wиллсон, за ПЛАТО рачунални систем.[22] 1983 године је ИБМ увео једнобојни наранчасти екран за модел ИБМ 3270. Године 1992. Фујитсу је приказао први плазма екран у боји. У првој половини 2008. године, продаја ТВ екрана је била 22,1 милион класичних ТВ са стакленом катодном цијеви, 21,1 милион са ЛЦД екраном, као и 2,8 милиона са плазма екраном.[23]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Афтердаwн.цом - Пласма дисплаy
  2. ^ Гизмодо - Гиз Еxплаинс: Пласма ТВ Басицс
  3. ^ а б в г ЦНЕТ Нетwоркс|ЦНЕТ Аустралиа - Пласма вс. ЛЦД: Wхицх ис ригхт фор yоу?
  4. ^ ПласмаТВБуyингГуиде.цом - Хоw Лонг До Пласма ТВс Ласт?
  5. ^ а б в Црутцхфиелд ЛЦД вс. Пласма -
  6. ^ ХомеТхеатерМаг.цом - Пласма Вс. ЛЦД Архивирано на сајту Wayback Machine (7. септембар 2009)
  7. ^ Parekh, Ranjan; Ranjan (2006). Principles of Multimedia. Tata McGraw-Hill Education. стр. 70. ISBN 978-0-07-058833-2. 
  8. ^ Whitaker, Jerry C. (1996). The Electronics Handbook. CRC Press. стр. 388. ISBN 978-0-8493-8345-8. 
  9. ^ „Plazma ili LCD - Cro Portal”. Архивирано из оригинала 16. 08. 2012. г. Приступљено 12. 06. 2016. 
  10. ^ „Pixel Orbiter”. Архивирано из оригинала 21. 06. 2015. г. Приступљено 12. 06. 2016. 
  11. ^ „Plasma TV Burn In Prevention”. Архивирано из оригинала 25. 04. 2016. г. Приступљено 12. 06. 2016. 
  12. ^ Salters, B.; Van Dijk, R. (2001). „41.3: Reduction of Large Area Flicker in Plasma Display Panels”. Sid Symposium Digest of Technical Papers. 32: 1098. S2CID 54980534. doi:10.1889/1.1831750. 
  13. ^ а б „Plazma vs LCD - Bug Online Forum”. Архивирано из оригинала 02. 04. 2012. г. Приступљено 12. 06. 2016. 
  14. ^ PlasmaTVBuyingGuide.com Plasma TVs at Altitude
  15. ^ eham Amateur Radio Forum
  16. ^ а б Myers, Robert L. (2002). Display interfaces: fundamentals and standards. John Wiley and Sons. стр. 69—71. ISBN 9780471499466. „Plasma displays are closely related to the simple neon lamp.” 
  17. ^ „How Plasma Displays Work”. HowStuffWorks. 19. 3. 2002. 
  18. ^ Yen, William M.; Shionoya, Shigeo; Yamamoto, Hajime (2007). Phosphor handbook. CRC Press. ISBN 9781420005233. 
  19. ^ „Your Flat Screen Has (Greenhouse) Gas”. Архивирано из оригинала 29. 06. 2011. г. Приступљено 20. 04. 2016. 
  20. ^ „Nitrogen trifluoride (NF3): Calls to monitor potent greenhouse gas”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2011. г. Приступљено 20. 04. 2016. 
  21. ^ „Dramatic improvement that can be integrated in pdp displays”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2011. г. Приступљено 20. 04. 2016. 
  22. ^ „Bitzer Wins Emmy Award for Plasma Screen Technology”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 21. 5. 2013. 
  23. ^ "LCD televisions outsell plasma 8 to 1 worldwide" Архивирано на сајту Wayback Machine (22. мај 2009), Digital Home, 21 May 2008, retrieved 2008-06-13.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Plazma_ekran&oldid=27780698”