Ксенон

Из Википедија

I - Xe   Kr Xe Ra       периодни систем
Општи подаци
Име, гасова]]
група, периода	VIIIA, 5
густина, тврдоћа	5,9 kg/m3, bd
Боја	безбојан
Особине атома
атомска маса	131,293 u
атомски радијус	bd (108) pm
ковалентни радијус	130 pm
ван дер Валсов радијус	216 pm
електронска конфигурација	[Kr]4d105s25p6
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 18, 8
оксидациони број	0
Особине оксида	слабо кисели
кристална структура	регуларна зидно центрирана
физичке особине
агрегатно стање	гасовито
температура топљења	161,4 K (-111,9 °C)
температура кључања	165,1 K (-108,1 °C)
молска запремина	35,92×10-3 m³/mol
топлота испаравања	12,636 kJ/mol
топлота топљења	2,297 kJ/mol
притисак засићене паре	без података
брзина звука	1090 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност	2,60 (Паулинг) без података (Алред)
специфична топлота	158 J/(kg*K)
специфична проводљивост	без података
топлотна проводљивост	0,00569 W/(m*K)
I енергија јонизације	1170,4 kJ/mol
II енергија јонизације	2046,4 kJ/mol
III енергија јонизације	3099,4 kJ/mol
IV енергија јонизације	4481 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 124Xe 0,1% стабилни изотор са 70 неутрона 126Xe 0,09% стабилни изотор са 72 неутрона 128Xe 1,91% стабилни изотор са 74 неутрона 129Xe 26,4% стабилни изотор са 75 неутрона 130Xe 4,1% стабилни изотор са 76 неутрона 131Xe 21,29% стабилни изотор са 77 неутрона 132Xe 26,9% стабилни изотор са 78 неутрона 134Xe 10,4% стабилни изотор са 80 неутрона 136Xe 8,9% 2,36×1021 година β-   136Cs
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада

Ксенон (Xe, латински - xenon) - је племенит гас VIIIА групе.

Име потиче од грчке речи ksénos што значи стран. Количина ксенона у ваздуху износи 0,085 ppm (енгл. parts per million).

Ксенон су 1898. године открили Сер Вилијам Ремсеј и Морис В. Траверс (Енглеска). Ксенон је безбојан гас без мириса који се добија из течног ваздуха. Инертан је према свим елементима и хемикалијама, осим гасовотог флуора с којим ствара ксенон-флуорид. Из ових веза се могу створити многе друге везе попут оксида, киселина и соли. Ксенон има малу комерцијалну употребу, али се у истраживањима користи као суперкритична течност.

Ксенон се добија фракцијском дестилацијом течног ваздуха. Користи се у просторијама за тестирање ракетних погона дизајнираних за рад у вакууму, тј. за истраживања свемира.

Као и криптон, може се добити + фракцијском дестилацијом течног ваздуха (кисеоника) или селективном адсорпцијом на активном угљенику.

Ксенон је једноатоман гас без боје, мириса и укуса. Није потпуно инертан елемент и под одређеним условима може дати више веза. Тако нпр. под притиском од 0,1 МПа и при температури од 0°C лакше ствара хидрате од аргона.

Примене ксенона ограничене су само на специјалне намене. Употребљава се за пуњење посебних лампи. Електрични одводник у вакумским цевима даје плаво светлуцање што указује на положај хемијских линија у спектру зрачења. Због велике масе атома погодан је за пуњење мехуричастих комора за детекцију јонизирајућег зрачења. Из истог разлога је посебно интересантан као радни гас у будућим јонским пропулзивним моторима. Изотоп 133Xе користи се као радиоизотоп у радиолошким истраживањима.

п • р • у Периодни систем елемената
H																															He
Li	Be																									B	C	N	O	F	Ne
Na	Mg																									Al	Si	P	S	Cl	Ar
K	Ca															Sc	Ti	V	Cr	Mn	Fe	Co	Ni	Cu	Zn	Ga	Ge	As	Se	Br	Kr
Rb	Sr															Y	Zr	Nb	Mo	Tc	Ru	Rh	Pd	Ag	Cd	In	Sn	Sb	Te	I	Xe
Cs	Ba	La	Ce	Pr	Nd	Pm	Sm	Eu	Gd	Tb	Dy	Ho	Er	Tm	Yb	Lu	Hf	Ta	W	Re	Os	Ir	Pt	Au	Hg	Tl	Pb	Bi	Po	At	Rn
Fr	Ra	Ac	Th	Pa	U	Np	Pu	Am	Cm	Bk	Cf	Es	Fm	Md	No	Lr	Rf	Db	Sg	Bh	Hs	Mt	Ds	Rg	Uub	Uut	Uuq	Uup	Uuh	Uus	Uuo
Алкални метали Земно-алкални метали Лантаноиди Актиноиди Прелазни метали Остали метали Металоиди Остали неметали Халогени елементи Племенити гасови