Ксенон

Ксенон (54Xe)
I - Xe   Kr Xe Ra       периодни систем
Општи подаци
Припадност скупу	племенити гасови
група, периода	VIII А, 5
густина, тврдоћа	5,9 kg/m3, bd
боја	безбојан
Особине атома
атомска маса	131,293 u
атомски радијус	bd (108) pm
ковалентни радијус	130 pm
ван дер Валсов радијус	216 pm
електронска конфигурација	[Kr]4d105s25p6
e- на енергетским нивоима	2, 8, 18, 18, 8
оксидациони број	0
Особине оксида	слабо кисели
Кристална структура	регуларна зидно центрирана
Физичке особине
агрегатно стање	гасовито
температура топљења	161,4 K (-111,9 °C)
температура кључања	165,1 K (-108,1 °C)
молска запремина	35,92×10-3 m³/mol
топлота испаравања	12,636 kJ/mol
топлота топљења	2,297 kJ/mol
брзина звука	1090 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност	2,60 (Паулинг) без података (Алред)
специфична топлота	158 J/(kg*K)
специфична проводљивост	без података
топлотна проводљивост	0,00569 W/(m*K)
I енергија јонизације	1170,4 kJ/mol
II енергија јонизације	2046,4 kJ/mol
III енергија јонизације	3099,4 kJ/mol
IV енергија јонизације	4.481 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Ксенон (Xe, лат. xenon) - је племенит гас VIIIA групе.

Име потиче од грчке речи ksénos што значи стран. Количина ксенона у ваздуху износи 0,085 ppm (енгл. parts per million).

Ксенон су 1898. године открили Сер Вилијам Ремсеј и Морис В. Траверс (Енглеска). Ксенон је безбојан гас без мириса који се добија из течног ваздуха. Инертан је према свим елементима и хемикалијама, осим гасовитог флуора с којим ствара ксенон-флуорид. Из ових веза се могу створити многе друге везе попут оксида, киселина и соли. Ксенон има малу комерцијалну употребу, али се у истраживањима користи као суперкритична течност.

Ксенон се добија фракцијском дестилацијом течног ваздуха. Користи се у просторијама за тестирање ракетних погона дизајнираних за рад у вакууму, тј. за истраживања свемира.

Као и криптон, може се добити + фракцијском дестилацијом течног ваздуха (кисеоника) или селективном адсорпцијом на активном угљенику.

Ксенон је једноатоман гас без боје, мириса и укуса. Није потпуно инертан елемент и под одређеним условима може дати више веза. Тако нпр. под притиском од 0,1 MPa и при температури од 0°C лакше ствара хидрате од аргона.

Примене ксенона ограничене су само на специјалне намене. Употребљава се за пуњење посебних лампи. Електрични одводник у вакуумским цевима даје плаво светлуцање што указује на положај хемијских линија у спектру зрачења. Због велике масе атома погодан је за пуњење мехуричастих комора за детекцију јонизирајућег зрачења. Из истог разлога је посебно интересантан као радни гас у будућим јонским пропулзивним моторима. Изотоп 133Xe користи се као радиоизотоп у радиолошким истраживањима.

Референце

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ксенон