Ксенон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ксенон (54Xe)
I - Xe
 
Kr
Xe
Ra  
 
 
Xe-TableImage.png

Xenon-glow.jpg

Општи подаци
Припадност скупу племенити гасови
група, периода VIII А, 5
густина, тврдоћа 5,9 kg/m3, bd
боја безбојан
Особине атома
атомска маса 131,293 u
атомски радијус bd (108) pm
ковалентни радијус 130 pm
ван дер Валсов радијус 216 pm
електронска конфигурација [Kr]4d105s25p6
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 18, 8
оксидациони број 0
Особине оксида слабо кисели
Кристална структура регуларна зидно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање гасовито
температура топљења 161,4 K
(-111,9 °C)
температура кључања 165,1 K
(-108,1 °C)
молска запремина 35,92×10-3 m³/mol
топлота испаравања 12,636 kJ/mol
топлота топљења 2,297 kJ/mol
брзина звука 1090 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 2,60 (Паулинг)
без података (Алред)
специфична топлота 158 J/(kg*K)
специфична проводљивост без података
топлотна проводљивост 0,00569 W/(m*K)
I енергија јонизације 1170,4 kJ/mol
II енергија јонизације 2046,4 kJ/mol
III енергија јонизације 3099,4 kJ/mol
IV енергија јонизације 4.481 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Ксенон (Xe, лат. xenon) - је племенит гас VIIIA групе.[1]

Име потиче од грчке речи ksénos што значи стран. Количина ксенона у ваздуху износи 0,085 ppm (енгл. parts per million).

Ксенон су 1898. године открили Сер Вилијам Ремсеј и Морис В. Траверс (Енглеска). Ксенон је безбојан гас без мириса који се добија из течног ваздуха. Инертан је према свим елементима и хемикалијама, осим гасовитог флуора с којим ствара ксенон-флуорид.[2] Из ових веза се могу створити многе друге везе попут оксида, киселина и соли. Ксенон има малу комерцијалну употребу, али се у истраживањима користи као суперкритична течност.

Ксенон се добија фракцијском дестилацијом течног ваздуха. Користи се у просторијама за тестирање ракетних погона дизајнираних за рад у вакууму, тј. за истраживања свемира.

Као и криптон, може се добити + фракцијском дестилацијом течног ваздуха (кисеоника) или селективном адсорпцијом на активном угљенику.

Ксенон је једноатоман гас без боје, мириса и укуса. Није потпуно инертан елемент и под одређеним условима може дати више веза. Тако нпр. под притиском од 0,1 MPa и при температури од 0°C лакше ствара хидрате од аргона.

Примене ксенона ограничене су само на специјалне намене. Употребљава се за пуњење посебних лампи. Електрични одводник у вакуумским цевима даје плаво светлуцање што указује на положај хемијских линија у спектру зрачења. Због велике масе атома погодан је за пуњење мехуричастих комора за детекцију јонизујућег зрачења. Из истог разлога је посебно интересантан као радни гас у будућим јонским пропулзивним моторима. Изотоп 133Xe користи се као радиоизотоп у радиолошким истраживањима.

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]


Литература[уреди]