Неон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Неон (10Ne)
F - Ne
 
He
Ne
Ar  
 
 
Ne-TableImage.png
Општи подаци
Припадност скупу племенити гасови
група, периода VIII), 2
густина, тврдоћа 0,8999 kg/m3, bd
боја безбојан
Особине атома
атомска маса 20,1797 u
атомски радијус bd (38) pm
ковалентни радијус 69 pm
ван дер Валсов радијус 154 pm
електронска конфигурација [He]2s22p6
e- на енергетским нивоима 2, 8
оксидациони број 0
Особине оксида непознате
Кристална структура регуларна зидно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање гасовито
температура топљења 24,56 K
(-248,59 °C)
температура кључања 27,07 K
(-246,08 °C)
молска запремина 13,23×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 1,7326 kJ/mol
топлота топљења 0,3.317 kJ/mol
брзина звука 936 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност без података
специфична топлота 103 J/(kg*K)
специфична проводљивост без података
топлотна проводљивост 0,0493 W/(m*K)
Најстабилнији изотопи

Неон (Ne, латински - neon) је племенити гас.[1] Он се налази у горњим слојевима Земље у количини од 5 × 10-7%. Неон не улази у хемијске реакције. Стабилни изотопи су му: 20Ne, 21Ne i 22Ne.[2]

Неон нема никакав биолошки значај. Овај елемент је откривен од стране Wiliama Ramsaya и Morrisa W. Traversa 1898. године. Име елемента потиче од грчке речи neos. Неон је гас без укуса и мириса.

Користи се за пуњење неонских лампи.

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Неон