Полистирен

С Википедије, слободне енциклопедије
Полистирен
Репеатинг унит оф ПС полyмер цхаин
Називи
IUPAC назив
Poli(1-feniletan-1,2-diil)
Други називи
Термокол
Идентификација
Абревијација ПС
ECHA InfoCard 100.105.519
Својства
(C8H8)n
Густина 0,96-1,04 g/cm³
Тачка топљења ~240 °C[1] (decomposes at lower T)
Топлотна проводљивост 0,033 W/(m·K) (пена, ρ 0,05 g/cm3)[2]
Индекс рефракције (nD) 1,6; диелектрична константа 2,6 (1 KHz – 1 GHz)[3]
Сродна једињења
Сродна једињења
Стирен (мономер)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије
Полистиренска амбалажа
Полистиренски контејнер за јогурт

Полистирен је синтетички ароматски полимер изграђен од стирена, течне петрохемијске супстанце.

Полистирен може да буде чврст или у облику пене. Полистирен за уобичајену употребу је транспарентан, тврд и крт. Овај полимер има ниску цену по јединици тежине. Веома је пропустљив за кисеоник и водену пару и има релативно ниску температуру топљења. Полистирен је један од највише коришћених пластичних материјала. Обим производње износи неколико милијарди килограма годишње. Приодно је безбојан, али се може обојити. Употреба обухвата заштитну амбалажу (CD или ДВД кутије), боце, поклопци и пробор за јело за једнократну упортебу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ј.Р. Wунсцх (2000). Полyстyрене – Сyнтхесис, Продуцтион анд Апплицатионс. иСмитхерс Рапра Публисхинг. стр. 15. ИСБН 978-1-85957-191-0. Приступљено 25. 7. 2012. 
  2. ^ Хаyнес, стр. 12–214
  3. ^ Хаyнес, стр. 13–17

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]