Јогурт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Посластица са јогуртом

Јогурт настаје природним процесом ферментације млека уз помоћ бактерија. Деловањем бактерија долази до ферментације при чему млечни шећер (лактоза) прелази у млечну киселину. Овај процес искоришћен је за индустријско добијање јогурта.

Справљање[уреди]

Под појмом јогурта као намирнице подразумева се полутечни млечни производ који се добија загревањем млека и додавањем бактерија млечне киселине (Lactobacillus bulgaricus и Streptococcus thermophilus). На температури 42-45 °C за 2-4 сата долази до ферментације и кисељења млека. Након тога јогурт се хлади чиме се успорава кисељење и продужава трајност. Јогурт садржи око 0,7% млечне киселине.

Јогурт се на једноставан начин може припремити и у домаћинству. Потребно је загрејати млеко на 40-42 °C, додати мало јогурта (на 2 литра млека довољно је 1 децилитар јогурта), добро измешати и оставити поклопљено на топлом месту 2-3 сата. Након тога треба га ставити у фрижидер.

Хранљивост[уреди]

Јогурт је богат протеинима, калцијумом, витамином Б2 (конкретно рибофлавином) и Витамином Б12.[1]

Особе које не подносе млечни шећер (лактозу) могу слободно пити јогурт, јер лактоза у процесу ферментације прелази у млечну киселину. Такође, јогурт се користи и у медицини, конкретно за лечење проблема система за варење[2] и за спречавање пролива узрокованог антибиотицима.[3]

По једном проучавању постоји могућност да јогурт који садржи бактерију Lactobacillus acidophilus помаже у спречавању вулвовагиналне кандидијазе, али то није доказано.[4]

Варијације[уреди]

Да би се ублажила природна киселост јогурта, он се може засладити, зачинити или мешати са воћем или воћним кашама. Воћне каше се често стављају уместо воћа да би се омогућила његова дуготрајност. У САД у јогурт се обично ставља пектин или желатин.

Порекло речи[уреди]

Реч „јогурт“ је у српски језик дошла из турског језика[5] (тур. yoğurt) у којем је настала од речи yoğurmak (стискати се) и yoğun (густо).[6]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Yale-New havel Hospital nutrition advisor - Understanding yogurt
  2. ^ O. Adolfsson et al., "Yogurt and gut function", American Journal of Clinical Nutrition 80:2:245-256 (2004)}- ([1])
  3. ^ Ripudaman S. Beniwal, et al., "A Randomized Trial of Yogurt for Prevention of Antibiotic-Associated Diarrhea", -{Digestive Diseases and Sciences 48:10:2077-2082 (October, 2003)
  4. ^ Erika N. Ringdahl, "Treatment of Recurrent Vulvovaginal Candidiasis", American Family Physician 61:11 (June 1, 2000)
  5. ^ Речник Меријам-Вебстер онлајн: Јогурт
  6. ^ Чланак Ахмета Топрака о јогурту

Спољашње везе[уреди]