Праве жабе

С Википедије, слободне енциклопедије

Праве жабе
Ливадска жаба, Rana temporaria
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Ампхибиа
Ред: Анура
Подред: Необатрацхиа
Натпородица: Раноидеа
Породица: Ранидае
Rafinesque, 1814
Подфамилије

Погледајте текст

Синоними

Ceratobatrachidae
Dicroglossidae
Micrixalidae
Nyctibatrachidae
Petropedetidae
Phrynobatrachidae
Ptychadenidae
Pyxicephalidae
Ranixalidae

Праве жабе, фамилија Ranidae, имају најширу дистрибуцију од било које фамиље жаба. Оне су изобилно заступљене широм највећег дела света, укључујући све континенте изузев Антарктика. Праве жабе су присутне у Северној Америци, северној Јужној Америци, Европи, Африци (укључујући Мадагаскар), и Азији. Азијски опсег се протеже широм Источне Индије до Нове Гвинеје, и једна врста (Аустралијска шумска жаба (Hylarana daemelii)) се проширила у северну Аустралију.

Типично, праве су жабе глатке и влажне коже, са великим, снажним ногама и широким стопалима. Праве жабе јако варирају у величини, у распону од ситних - попут шумске жабе (Lithobates silvatica) - до највеће жабе на свету, голиатске жабе (Conraua goliath).

Многе праве жабе су водене или живе близу воде. Већина врста полаже своја јаја у воду и пролази кроз стадијум пуноглаваца. Међутим, као и код већине породица жаба, постоји велика варијација станишта унутар породице. Оне из рода Tomopterna рију јазбине и потичу из Африке, мада показују већину карактеристика које су заједничке жабама широм света. Постоје и врсте правих жаба које обитавају на стаблима, а породица укључује и неке од ретких водоземаца који могу да живе у брактичној води.[1]

Систематика[уреди | уреди извор]

Потподеле фамилије Ranidae су још увек предмет расправа, мада се по многим питањима успоставља сагласност. Већина аутора сматра да је потфамилија Petropedetinae заправо посебна породица звана Petropedetidae.[2] Валидност Cacosterninae такође је оспоравана; она се обично спаја у Petropedetinae, али када се потоња сматрају посебном породицом, Cacosterninae се такође наводи као бар подспецифична одређеност, а понекад се у целости раздвајају. Ипак, данас постоји општа сагласност да Mantellidae, која је се раније сматрана још једном ранидном потфамом, формира посебну породицу. Однедавно је такође присутан тренд одвајања жаба са раздвојеним језицима у засебну породицу Dicroglossidae.

Поред тога, за разграничење и ваљаност неколико родова потребно је више истраживања (мада је у последњих неколико година постигнут велики напредак). Наиме, да би се огромни род Rana најбоље раставио потребно је више проучавања.[3] Иако је одцепљивање неколико родова - попут Pelophylax - прилично неспорно, америчка биковска жаба која је раније раздвојена у Lithobates и групе као што су Babina или Nidirana представљају далеко спорније случајеве.[4]

Incertae sedis[уреди | уреди извор]

Бројни таксони су смављени у Ranidae услед инцертае седис, другим речима њихов таксономски статус је сувише неизвестан да би била могућа специфичнија алокација. Rhacophorus depressus[5] је раније био уврштен у Ranidae, али му је сад додељена засебна фамилија.[6]

Потфамилије[уреди | уреди извор]

Потфамилије под Ranidae, које се са обично третирају као засебен фамилије, су:

Родови[уреди | уреди извор]

Недефинисана Nyctibatrachus из уточиште дивљих животиња Панвел, Махараштра: члан древне лозе правих жаба
Ишикава жаба (Odorrana ishikawae), раније стављена у Rana која је сад класификована у блиско сродни род
Двобојна жаба (Clinotarsus curtipes), сродна са Meristogenys и Huia

Врсте[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Гордон ет ал. (1961)
  2. ^ Фрост 2006
  3. ^ Хиллис & Wилцоx (2005), Паулy ет ал. (2009)
  4. ^ Цаи ет ал. (2007), Паулy ет ал. (2009)
  5. ^ Фрост, Даррел Р. (2013). „Ранидае Рафинесqуе, 1814”. Ампхибиан Специес оф тхе Wорлд 5.6, ан Онлине Референце. Америцан Мусеум оф Натурал Хисторy. Приступљено 22. 11. 2013. 
  6. ^ Искандар, D. & Мумпуни 2004. Рхацопхорус депрессус. 2006 ИУЦН Ред Лист оф Тхреатенед Специес. Доwнлоадед он 23 Јулy 2007.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Цаи, Хонг-xиа; Цхе, Јинг; Панг, Јун-фенг; Зхао, Ер-ми; Зханг, Yа-пинг (2007): Парапхyлy оф Цхинесе Амолопс (Анура, Ранидае) анд пхyлогенетиц поситион оф тхе раре Цхинесе фрог, Амолопс тормотус. Зоотаxа 1531: 49–55. ПДФ фуллтеxт
  • Цоггер, Х.Г.; Зwеифел, Р.Г.; Кирсцхнер, D. (2004): Енцyцлопедиа оф Рептилес & Ампхибианс (2нд ед.). Фог Цитy Пресс. ISBN 1-877019-69-0
  • Frost, Darrel R. (2006): Amphibian Species of the World Version 3 - Petropedetidae Noble, 1931. American Museum of Natural History, New York, USA. Retrieved 2006-AUG-05.
  • Frost, Darrel R. et al. (2006): The amphibian tree of life. Bulletin of the American Museum of Natural History. Number 297. New York.
  • Gordon, Malcolm S.; Schmidt-Nielsen, Knut; Kelly, Hamilton M. (1961): Osmotic Regulation in the Crab-Eating Frog (Rana cancrivora). J. Exp. Biol. (PDF). 38 (3): 659—678 http://jeb.biologists.org/cgi/reprint/38/3/659.pdf.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ). ПДФ фуллтеxт
  • Хиллис, Давид M. (2007). „Цонстраинтс ин наминг партс оф тхе Трее оф Лифе”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 42 (2): 331—338. ПМИД 16997582. дои:10.1016/ј.yмпев.2006.08.001. 
  • Хиллис, Давид M.; Wилцоx, Тхомас П. (2005). „Пхyлогенy оф тхе Неw Wорлд труе фрогс (Рана)”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 34 (2): 299—314. ПМИД 15619443. дои:10.1016/ј.yмпев.2004.10.007. 
  • Котаки, Манабу; Курабаyасхи, Атсусхи; Матсуи, Масафуми; Кхонсуе, Wицхасе; Дјонг, Тјонг Хон; Тандон, Мануј; Сумида, Масаyуки (2008). „Генетиц Дивергенцес анд Пхyлогенетиц Релатионсхипс Амонг тхе Фејерварyа лимноцхарис Цомплеx ин Тхаиланд анд Неигхборинг Цоунтриес Ревеалед бy Митоцхондриал анд Нуцлеар Генес”. Зоологицал Сциенце. 25 (4): 381—390. ПМИД 18459820. С2ЦИД 16905312. дои:10.2108/зсј.25.381. хдл:2433/85313. 
  • Паулy, Грег Б.; Хиллис, Давид M.; Цаннателла, Давид C. (2009): Таxономиц фреедом анд тхе роле оф оффициал листс оф специес намес. Херпетологица 65: 115-128.
  • Рафинесqуе, C.С. (2007): "Фине дел продромо д'ерпетологиа сицилиана ". Спеццхио делле Сциензе, о, Гиорнале Енцицлопедицо ди Сицилиа 2: 102-104. (Ранидае, неw фамилy). (ин Италиан).
  • Стуарт, Брyан L. (2008). „Тхе пхyлогенетиц проблем оф Хуиа (Ампхибиа: Ранидае)”. Молецулар Пхyлогенетицс анд Еволутион. 46 (1): 49—60. ПМИД 18042407. дои:10.1016/ј.yмпев.2007.09.016. 

Спољшње везе[уреди | уреди извор]