Путнички авион

Путнички авион (линијски путнички авион или комерцијални транспортни авион) велики је авион првенствено намењен комерцијалном превозу путника и терета. По правилу су власништво авиофирме. Дефиниција линијског путничког авиона различита је од земље до земље, али она најчешће означава празни авион с тежином изнад 22.680 килограма, с два или више мотора.

Историја[уреди | уреди извор]

Ако је линијски путнички авион по дефиницији намењен за превоз више путника у комерцијалне сврхе, онда се руски Иља Муромец може означити као први путнички авион.^[1]^[2] Ија Муромец је био луксузни авион са засебним путничким салоном, удобним седиштима исплетеним од прућа, имао је спаваћу собу, дневни боравак, купатило, грејање и електричну расвету. Први лет био је 10. 12. 1913, а промотивни лет са шеснаест путника је био 25. 2. 1914. године.

Следећи путнички авион био је Фарман голијат из 1919. с 14 седишта.^[3]^[4] Израђено је око 60 авиона, а 1923. наследио га је мање успешни четверо-моторни Farman F.121 Jabiru.

Један од важнијих путничких авиона тог доба био је Форд Тримотор.^[5]^[6]^[7] С два мотора уграђена на крилима и једним у носу могао је превести до осам путника. Израђиван је од 1925. до 1933. Био је кориштен од стране претходника TWA и осталих авиокомпанија тог доба дуго након престанка његове производње. Године 1932. је полетео Douglas DC-2 који је могао да понисе 14 путника,^[8]^[9] а већ 1935. полијеће снажнији и бржи Douglas DC-3 с 21 до 32 седишта.^[10]^[11]

Први млазни путнички авион појавио се непосредно након Другог светског рата. Млазни мотори су се уграђивали уместо клипних на авионе као што су Авро Ланкастријан^[12]^[13] и Викерс Викинг^[14]^[15] који у априлу 1948. постаје први путнички авион са млазним моторима. Први новоизрађени млазни путнички авиони били су де Хавилланд Цомет^[16]^[17] (УК) који је ушао у производњу и коришћење те Авро Јетлинер^[18]^[19] (Канада) који је остао на прототипу.

Врсте[уреди | уреди извор]

Широкотрупни путнички авиони[уреди | уреди извор]

Широкотрупни авиони су највећи путнички линијски млазни авиони. Карактеришу их два пролаза која се протежу кроз путничку кабину између седишта. Пречник трупа ових авиона је типично између 5 и 6 метара, па и више. Познатији авиони из ове категорије су: Boeing 747,^[20] Boeing 767,^[21] Boeing 777,^[22] Boeing 787, Airbus A300/А310, Airbus A330, Airbus A340, Airbus A380, Lockheed L-1011 TriStar, McDonnell Douglas DC-10, McDonnell Douglas MD-11, Иљушин Ил-86 и Иљушин Ил-96.

Ови авиони углавном се користе на дуголинијским летовима, између прометних чворишта и са пуно путника. Следећа генерација широкотрупних авиона укључује и Аирбус А350.

Ускотрупни путнички авиони[уреди | уреди извор]

Ускотрупни авиони су мањи авиони с ужим трупом и једним пролазом између седишта путничке кабине. Пречник трупа им је између три и четири метра. Авиокомпаније користе ове авионе за летове средњег долета и с мање путника.

Познатији авиони из ове категорије су: Boeing 717, 737, 757, McDonnell Douglas DC-9 и MD-80/MD-90 серија, Airbus A320 серија, Тупољев Ту-204, Ту-214, Embraer E-Jets 190 и Ту-334. Старији авиони: Boeing 707, 727, Douglas DC-8, Fokker F70/F100, VC10, млазни Тупољев и Јаковљев авиони.

Регионални путнички авиони[уреди | уреди извор]

Регионални путнички авиони имају до 100 седишта, а покрећу их турбо-фен или турбо-проп млазни мотори. Путници ових авиона очекују услугу посаде као и на великим путничким авионима. Већина их је опремљена тоалетима и „кухињама”, а пратеће авионско особље брине се за удобност путника.

Познатији авиони из ове категорије су: Embraer ERJ, Bombardier CRJ serija, Dash-8 Q серија, ATR 42/72 и Saab 340/2000. Авиокомпаније и њихови партнери користе ове авионе за кратке летове између мањих прометних чворишта, односно превоз путника на веће ваздушне луке ради наставка путовања са већим авионима.

Мањи путнички авиони[уреди | уреди извор]

У ову категорију улазе авиони до 19 путничких седишта. Који авиони улазе у ову класу зависи од локалних и националних прописа те се негде не означују као линијски путнички авиони. Ова класа авиона обично не укључује погодности као што су тоалети и „кухиња” и немају пратеће кабинско особље.

Познатији авиони из ове категорије су: Fairchild Metro, Jetstream 31/41 и Embraer EMB 110.

Авиони у продукцији[уреди | уреди извор]

Главни авиони^[23]
Модел	Први лет	Нето поруџбина	Испорука	Заостатак	MTOW (t)	тип седишта	Опсег (nmi)
Airbus A220	16/09/2013	397	45	352	60.8-67.6	116-141	2.950 3,200
Airbus A320 family (excl. A318)	22/02/1987	14.096	8.195	5.901	75.5-97	124-206	3.200-4,000
Airbus A330/A330neo	02/11/1992	1.613	1.333	280	242-251	247-287	6.350-8,150
Airbus A350	14/06/2013	889	202	687	280-316	325-366	8.100-8,400
Airbus A380	27/04/2005	331	230	101	575	544	8.200
Боеинг 737 НГ/737 МАX	09/02/1997	11.447	6.775	4.672	70.1-88.3	126-188	2.935-3,825
Boeing 747-8	08/02/2010	139	118	21	448	410	8.000
Boeing 767-300F	20/06/1995	300	233	67	185		3.255
Boeing 777-300ER/F/777X	24/02/2003	1.356	939	417	349.7-351	336-400	7.370-8,700
Boeing 787	15/12/2009	1.377	728	652	227.9-250.8	242-330	6.430-7,635

Референце[уреди | уреди извор]

^ Wинцхестер, Јим. "Сикорскy Илyа Мурометс." Бипланес, Трипланес анд Сеапланес (Авиатион Фацтфиле). Лондон: Гранге Боокс плц. 2004. ISBN 978-1-84013-641-8.
^ Wоодман, Харрy. Сикорскy Илyа Мурометс Тyпе Вех, (Wиндсоцк Датафиле Специал Но.3 – Цлассицс оф WW1 Авиатион Волуме 3). Беркхамстед, Хертс, УК: Албатрос Продуцтионс Лимитед. 2000. ISBN 978-1-902207-13-1.
^ „Le Raid du Goliath”. l'Aérophile (на језику: French): 247. 1. 8. 1919.
^ Parmentier, Bruno. „Farman F-60 BN2 'Goliath'”. Приступљено 14. 11. 2013.
^ Herrick, Greg A. "The Amazing Story of America's Oldest Flying Airliner". Архивирано 2007-06-30 на сајту Wayback Machine фордтри-мотор.цом, Yеллоwстоне Авиатион, Инц (Јацксон, Wyоминг), 2004. Ретриевед: Оцтобер 1, 2006.
^ Лее, Јохн Г. (лето 2014). „Еарлy Даyс оф тхе Форд Тримотор: Рецоллецтионс оф а Партиципант”. ААХС Јоурнал. Америцан Авиатион Хисторицал Социетy. 59 (52): 128—134.
^ Тоwле, Том (лето 2014). „Десигнинг тхе Форд Тримотор”. ААХС Јоурнал. Америцан Авиатион Хисторицал Социетy. 59 (52): 122—127.
^ "11-III-1935." Архивирано 2013-12-19 на сајту Wayback Machine Ллега а Барајас ел пример Доуглас DC-2 пара лас Лíнеас Аéреас Посталес Еспаñолас (ЛАПЕ). Ретриевед: Фебруарy 11, 2014.
^ "Доуглас DC-2." адф-сериалс.цом. Ретриевед: Новембер 27, 2010.
^ Румерман, Јудy. "Тхе Доуглас DC-3". Архивирано 2004-08-06 на сајту Wayback Machine У.С. Центенниал оф Флигхт Цоммиссион, 2003. Приступљено Марцх 12, 2012.
^ Бурке, Катхлеен (април 2013). „Хоw тхе DC-3 Револутионизед Аир Травел”. Смитхсониан.
^ „Ариес Ланцастер”. Еxплоре Нортх. Приступљено 24. 5. 2017.
^ Јацксон, А.Ј. (1965). Авро Аирцрафт синце 1908 (1ст изд.). Лондон: Путнам & Цомпанy Лтд. стр. 388—392.
^ „Фирст Јет Транспорт”, Флигхт, 29. 7. 1948, Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г.
^ „Фром Јетс то Пистонс”, Флигхт: 464, 17. 9. 1954, Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г.
^ Биртлес, П.Ј. Цлассиц Цивил Аирцрафт 3: Де Хавилланд Цомет. Схеппертон, УК: Иан Аллан. 1990. ISBN 978-0-7110-1947-8.
^ Биртлес, П.Ј. "Тхе де Хавилланд Цомет Срс. 1–4." Аирцрафт ин Профиле, Волуме 5. Неw Yорк: Доубледаy, 1970, Фирст едитион 1967.
^ Флоyд, Јим. Тхе Авро Цанада Ц102 Јетлинер. Ерин, Онтарио: Бостон Миллс Пресс. 1986. ISBN 978-0-919783-66-9.
^ Wинцхестер, Јим. "Авро Цанада Јетлинер." X-Планес анд Прототyпес. Лондон: Амбер Боокс Лтд.. 2005. ISBN 978-1-904687-40-5.
^ Негрони, Цхристине (јул 2014). „747: Тхе Wорлд'с Аирлинер”. Аир & Спаце Магазине. Приступљено 2. 1. 2015.
^ Бецхер, Тхомас (1999). Боеинг 757 анд 767. Марлбороугх, Wилтсхире: Цроwоод Пресс. ИСБН 978-1-86126-197-7.
^ Биртлес, Пхилип (1999). Модерн Цивил Аирцрафт: 6, Боеинг 757/767/777. 3рд ед.. Лондон: Иан Аллан Публисхинг. ИСБН 978-0-7110-2665-0.
^ Хоyле, Цраиг (6. 11. 2018). „Wорлд аирлинер дирецторy - Маинлинерс”. Флигхт Глобал.

Литература[уреди | уреди извор]

Неwхоусе, Јохн (1982). Тхе Спортy Гаме: Тхе Хигх-Риск Цомпетитиве Бусинесс оф Макинг анд Селлинг Цоммерциал Аирлинерс. Неw Yорк: Алфред А. Кнопф. ИСБН 978-0-394-51447-5.
Qуастлер, I. Е. (2017). Унусуал Аирлинес анд Аирлинерс: А Пхото Јоурнал. Сан Диего, ЦА: Р&I Публисхинг. ИСБН 978-0976985846.
Јим Wинцхестер (15—21 Новембер 2016). „Wорлд Аирлинер Дирецторy”. Флигхт Интернатионал. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
„Ан Овервиеw оф Цоммерциал Аирцрафт 2017 - 2018” (ПДФ). ДВБ Банк. октобар 2016. Архивирано из оригинала (ПДФ) 17. 10. 2019. г. Приступљено 09. 01. 2019.
Давиес, Р.Е.Г. (2000). ТWА: ан аирлине анд итс аирцрафт. МцЛеан, Виргиниа: Паладwр Пресс. ИСБН 978-1-888962-16-1.
Доналд, Давид, ур. (1997). Тхе Цомплете Енцyцлопедиа оф Wорлд Аирцрафт. Неw Yорк, НY: Барнес & Нобле Боокс. ИСБН 978-0-7607-0592-6.
Еден, Паул, ур. (2008). Цивил Аирцрафт Тодаy: Тхе Wорлд'с Мост Суццессфул Цоммерциал Аирцрафт. Силвердале, Wасхингтон: Амбер Боокс Лтд. ИСБН 978-1-84509-324-2.
Фраwлеy, Герард (2001). Тхе Интернатионал Дирецторy оф Цивил Аирцрафт. Wестон Цреек, Аустралиан Цапитал Территорy: Аероспаце Публицатионс. ИСБН 978-1-875671-52-6.
Хаенгги, Мицхаел (2003). 767 Трансатлантиц Титан. "Боеинг Wидебодиес" сериес. Осцеола, Wисцонсин: Моторбоокс Интернатионал. ИСБН 978-0-7603-0842-4.
Кане, Роберт M. (2003). Аир Транспортатион 1903–2003. 14тх ед.. Дубуqуе, Иоwа: Кендалл Хунт Публисхинг. ИСБН 978-0-7872-8881-5.
Норрис, Гуy; Wагнер, Марк (1996). Боеинг Јетлинерс. Осцеола, Wисцонсин: МБИ Публисхинг. ИСБН 978-0-7603-0034-3.
Норрис, Гуy; Wагнер, Марк (1998). Боеинг. Осцеола, Wисцонсин: МБИ Публисхинг. ИСБН 978-0-7603-0497-6.
Норрис, Гуy; Wагнер, Марк (1999). „767: Стретцхинг анд Гроwинг”. Модерн Боеинг Јетлинерс. Осцеола, Wисцонсин: Зенитх Импринт. ИСБН 978-0-7603-0717-5.
Норрис, Гуy; Wагнер, Марк (2001). Боеинг 777, Тхе Тецхнологицал Марвел. Осцеола, Wисцонсин: Зенитх Пресс. ИСБН 978-0-7603-0890-5.
Норрис, Гуy; Wагнер, Марк (2009). Боеинг 787 Дреамлинер. Осцеола, Wисцонсин: Зенитх Пресс. ИСБН 978-0-7603-2815-6.
Схаw, Роббие (1999). Боеинг 757 & 767, Медиум Тwинс. Реадинг, Пеннсyлваниа: Оспреy Публисхинг. ИСБН 978-1-85532-903-4.
Смил, Вацлав (1998). Трансформинг тхе Тwентиетх Центурy: Тецхницал Инноватионс анд Тхеир Цонсеqуенцес. Оxфорд, Оxфордсхире: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-516875-4.
Суттер, Јое (2006). 747: Цреатинг тхе Wорлд'с Фирст Јумбо Јет анд Отхер Адвентурес фром а Лифе ин Авиатион. Wасхингтон, D.C.: Смитхсониан Боокс. ИСБН 978-0-06-088241-9.
Таyлор, Јохн W.Р., ур. (1989). Јане'с Алл тхе Wорлд'с Аирцрафт 1989–90. Лондон: Јане'с Yеарбоокс. ИСБН 978-0-7106-0896-3.
Wеллс, Алеxандер Т.; Родригуес, Цларенце C. (2004). Цоммерциал Авиатион Сафетy. Неw Yорк, НY: МцГраw-Хилл Профессионал. ИСБН 978-0-07-141742-6.
Wилсон, Стеwарт (2002). Ансетт: Тхе Сторy оф тхе Рисе анд Фалл оф Ансетт, 1936–2002. Wестон Цреек, Аустралиан Цапитал Территорy: Аероспаце Публицатионс. ИСБН 978-1-875671-57-1.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Wинцхестер, Јим. "Сикорскy Илyа Мурометс." Бипланес, Трипланес анд Сеапланес (Авиатион Фацтфиле). Лондон: Гранге Боокс плц. 2004. ISBN 978-1-84013-641-8.

[2] Wоодман, Харрy. Сикорскy Илyа Мурометс Тyпе Вех, (Wиндсоцк Датафиле Специал Но.3 – Цлассицс оф WW1 Авиатион Волуме 3). Беркхамстед, Хертс, УК: Албатрос Продуцтионс Лимитед. 2000. ISBN 978-1-902207-13-1.

[3] „Le Raid du Goliath”. l'Aérophile (на језику: French): 247. 1. 8. 1919.

[Aviafrancef-60bn2-4] Parmentier, Bruno. „Farman F-60 BN2 'Goliath'”. Приступљено 14. 11. 2013.

[Herrick_2004-5] Herrick, Greg A. "The Amazing Story of America's Oldest Flying Airliner". Архивирано 2007-06-30 на сајту Wayback Machine фордтри-мотор.цом, Yеллоwстоне Авиатион, Инц (Јацксон, Wyоминг), 2004. Ретриевед: Оцтобер 1, 2006.

[6] Лее, Јохн Г. (лето 2014). „Еарлy Даyс оф тхе Форд Тримотор: Рецоллецтионс оф а Партиципант”. ААХС Јоурнал. Америцан Авиатион Хисторицал Социетy. 59 (52): 128—134.

[7] Тоwле, Том (лето 2014). „Десигнинг тхе Форд Тримотор”. ААХС Јоурнал. Америцан Авиатион Хисторицал Социетy. 59 (52): 122—127.

[8] "11-III-1935." Архивирано 2013-12-19 на сајту Wayback Machine Ллега а Барајас ел пример Доуглас DC-2 пара лас Лíнеас Аéреас Посталес Еспаñолас (ЛАПЕ). Ретриевед: Фебруарy 11, 2014.

[9] "Доуглас DC-2." адф-сериалс.цом. Ретриевед: Новембер 27, 2010.

[10] Румерман, Јудy. "Тхе Доуглас DC-3". Архивирано 2004-08-06 на сајту Wayback Machine У.С. Центенниал оф Флигхт Цоммиссион, 2003. Приступљено Марцх 12, 2012.

[11] Бурке, Катхлеен (април 2013). „Хоw тхе DC-3 Револутионизед Аир Травел”. Смитхсониан.

[12] „Ариес Ланцастер”. Еxплоре Нортх. Приступљено 24. 5. 2017.

[Jackson-13] Јацксон, А.Ј. (1965). Авро Аирцрафт синце 1908 (1ст изд.). Лондон: Путнам & Цомпанy Лтд. стр. 388—392.

[14] „Фирст Јет Транспорт”, Флигхт, 29. 7. 1948, Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г.

[15] „Фром Јетс то Пистонс”, Флигхт: 464, 17. 9. 1954, Архивирано из оригинала 14. 1. 2014. г.

[16] Биртлес, П.Ј. Цлассиц Цивил Аирцрафт 3: Де Хавилланд Цомет. Схеппертон, УК: Иан Аллан. 1990. ISBN 978-0-7110-1947-8.

[17] Биртлес, П.Ј. "Тхе де Хавилланд Цомет Срс. 1–4." Аирцрафт ин Профиле, Волуме 5. Неw Yорк: Доубледаy, 1970, Фирст едитион 1967.

[18] Флоyд, Јим. Тхе Авро Цанада Ц102 Јетлинер. Ерин, Онтарио: Бостон Миллс Пресс. 1986. ISBN 978-0-919783-66-9.

[19] Wинцхестер, Јим. "Авро Цанада Јетлинер." X-Планес анд Прототyпес. Лондон: Амбер Боокс Лтд.. 2005. ISBN 978-1-904687-40-5.

[20] Негрони, Цхристине (јул 2014). „747: Тхе Wорлд'с Аирлинер”. Аир & Спаце Магазине. Приступљено 2. 1. 2015.

[21] Бецхер, Тхомас (1999). Боеинг 757 анд 767. Марлбороугх, Wилтсхире: Цроwоод Пресс. ИСБН 978-1-86126-197-7.

[22] Биртлес, Пхилип (1999). Модерн Цивил Аирцрафт: 6, Боеинг 757/767/777. 3рд ед.. Лондон: Иан Аллан Публисхинг. ИСБН 978-0-7110-2665-0.

[23] Хоyле, Цраиг (6. 11. 2018). „Wорлд аирлинер дирецторy - Маинлинерс”. Флигхт Глобал.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]