Иљушин Ил-96

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иљушин Ил-96

Иљушин Ил-96
Иљушин Ил-96

Општи подаци
Намена широкотрупни путнички авион
Посада 2-3
Број путника 300
Порекло Застава Русије Русија
Произвођач Иљушин
Пробни лет 28. септембар 1988.
Уведен у употребу 29. децембар 1992.
за Аерофлот
Први корисник Аерофлот
Број примерака 24
Димензије
Дужина 55,30 m
Висина 17,50 m
Размах крила 60,10 m
Површина крила 391,6 m²
Маса
Празан 117 000 kg
Максимална тежина 216 000 kg
Погон
Број мотора 4 мотора
Физичке особине
Турбо-млазни мотор Соловьев ПС-90А
Перформансе
Економска брзина 900 km/h
Долет 7500 km
Плафон лета 12000 m
Портал:Ваздухопловство

Иљушин Ил–96 (рус. Ильюшин Ил–96) је широкотрупни путнички авион. Развијен је на основу Ил–86 али за разлику од њега има нове моторе, нова крила и модернију технологију. Развијене су три варијанте Ил–96–300, Ил–96–400 и Ил–96М/Т.

Пројектовање и развој[уреди]

У првој половини 1970-их година, дакле у време стварања првог совјетског широкотрупног авиона за средње линијски авио саобраћај Иљушина Ил-86 у Авио комплексу Иљушин се приступило предпројектовању широкотрупног авиона за дуголинијски авио саобраћај. Потреба да се направи такав авион је одређена сталним порастом броја путника на дугим линијама како у Совјетском Савезу тако и широм света. Ови авиони великог капацитета су смањили број летова између градова што је проузроковало рационализацију како у коришћењу авио-парка тако и аеродрома. Наиме, смањује се време чекања на полетање и слетање авиона, лакше проналажење места за авион на писти, пристанишној згради или ваздушном простору, што значи да су и еколошки повољнији.

Логично је било да кад се у једном бироу пројектују два широкотрупна авиона они буду веома слични јер се на тај начин врши рационализација како процеса пројектовања авиона тако и касније при производњи јер се коришћењем модуларног принципа градње могу постићи већа серијност а тиме и знатно смањити трошкови производње. То се десило и у овом случају код авиона Ил-86 и Ил-96. За разлику од средње линијског авиона дуголинијски авион се разликује углавном у повећању резервоара за гориво и повећању конфора за путнике. С обзиром да је пројектовање и производња ових авиона била временски померена (авион Ил-96 је каснио за Ил-86) а развој аеро-наутике енормно напредовао, новитети су уграђивани у Ил-96 тако да је он био много економичнији и модернији авион од свог претходника (Ил-86). Многи стручњаци тврде, иако се користе делови авиона Ил-86, да је то потпуно нови пројект авиона (паралела Боинг 707 и Боинг 727).

Пројектни задатак за авион који је касније добио ознаку Иљушин Ил-96 изгледао је овако: Авион треба да користи полетно слетне стазе највеће дужине 3.200 m, треба да има брзину крстарења од 850 до 900 km/h, и долет 9.000 до 11.000 km са 15 до 30 t комерцијалног терета, да има 300 путничких места.

Технички опис[уреди]

Ил-96 је ниско/средње крилни авион, опремљен са четири турбомлазна мотора Соловьев ПС-90А који су причвршћени на гондолама испод стреластих крила. Крило је потпуно нове конструкције у односу на Ил-86, са супер критичним нападним угловима, а на крајевима крила налазе се винглете. Авион има кружни пресек трупа пречника 6,08 m под притиском, има девет седишта у једном реду и два уздужна пролаза дуж кабине довољно широки да се могу мимоићи путник и стјуардеса са колицима. Путнички простор у авиону, који може да прими највише 300 путника (конфигурација са једном класом), 263 путника (конфигурација са две класе) и 237 путника (конфигурација са три класе), краћи је у односу на свог претходника за 4,5m. Унутрашњост авиона је по хоризонтали подељена палубом на горњој палуби се налази путнички простор, а на доњој је простор за смештај путничког пртљага и карго простор. Код верзија авиона са већим бројем места (Ил-96-400 и Ил-96-550) путници су смештени на обе палубе.

Стајни трап има четири ноге, предња носна нога има два точка а друге три, основне ноге стајног трапа имају по четири точка. Две основне ноге стајног трапа се налазе испод крила а централна (средишња) нога испод трупа авиона. Четрнаест ниско притисних гума омогућује безбедно слетање авиона Ил-96 и на писте лошијег квалитета.

Авион Ил-96 је опремљен модерном руском авиоником која не заостаје за најмодернијим решењима западних произвођача, има шест колор ЛЦД мултифункционална дисплеја, даљински електронски систем управљања, инерцијални навигациони систем, систем за избегавање судара у ваздуху, опрему за сателитску навигацију, комуникациони ВХФ систем са опсегом фреквенци од 8,33 до 25 kHz, има опрему за лет у РВСМ условима. Сва ова опрема омогућава да се авион може користити у Европи и Северној америци које имају најстроже услове за ваздушну пловидбу.

Варијанте[уреди]

Авион Председника Русије Иљушин Ил–96
Ил–96 у бојама компаније Аерофлот
  • Ил–96–300 је први пут полетео 28. септембра 1988, а у редован саобраћај је ушао 1993. године. Први корисник је била руска авио-компанија Аерофлот. За разлику од Ил-86, из којег је развијен, има за око 5 m краћи труп и нове Авиодвигатељ ПС-90А моторе, који троше знатно мање горива — 7,5 t/h, што му омогућава долет од 13.000 km. Авион може да прими 300 путника. Два авиона овог типа се користе као званични авиони Председника Руске Федерације, а један председника Кубе.
  • Ил–96М је варијанта са 10 метара дужим трупом и америчким Pratt & Whitney PW2337 моторима и авиоником. Авион прима 420 путника и има долет од 10.400 km. Први прототип је полетео 6. априла 1993. Произведено је само 2 прототипа пре него што је рад на пројекту прекинут због престанка финансијских средстава.
  • Ил–96Т је транспортна варијната авиона Ил–96М која за погон користи четири мотора Авиадвигател ПС90-А1
  • Ил–96–400 за разлику од варијанте Ил–96М користи четири мотора Авиадвигател ПС90-А1. Може да прими до 435 путника (конфигурација са једном класом), 386 путника (конфигурација са две класе)и 315 путника (конфигурација са три класе),.
  • Ил–96–550 за разлику од варијанте Ил–96-300 користи четири мотора са потиском 180/220 kN. У двопалубном трупу могао је да прими 550 путника, 190 на горњој а 360 путника на доњој палуби.

Спецификације[уреди]

Унутрашњост путничке кабине Ил–96
Карактеристика Ил–96–300 Ил–96М/Т Ил–96–400М/Т
Први лет 28. септембра 1988. 6. априла 1993.
Први комерцијални лет 1993.
Размах крила 60,1 m 60,1 m 60,1 m
Дужина 55 m 64 m 64 m
Висина 17,55 m 15,72 m 15,72 m
Површина крила 391,6 m² 391,6 m² 391,6 m²
Тежина празног авиона 40.000 kg 58.000 kg 58.000 kg
Максимална тежина 216.000 kg 270.000 kg 265.000 kg
Капацитет (1 класа) 300 435 435
Посада 2 2 2
Економска брзина 900 km/h 870 km/h 870 km/h
Максимална брзина 910 km/h 900 km/h 900 km/h
Плафон лета 13.100 m 13.100 m 13.100 m
Долет 7.500 km 12.800 km 10.000 km
Мотори 4 × ПС-90A 4 × Прат енд Витни PW 2337 4 × ПС-90A-1
Потисак 4 × 160 kN 4 × 170 kN 4 × 174 kN

Оперативно коришћење[уреди]

Мотор ПС-90А на авиону Иљушин Ил–96

Рад на пројекту је отпочео 1985. године, први пробни лет је обављен 28. септембра 1988., сертификат за цивилну пловидбу је добио 29. децембра 1992. године, а у редовни авио саобраћај је укључен јула 1993. године. до сада је произведено укупно 24 летелице. Оперативно се користи на редовним линијама Аерофлота и Кубане, чартер компаније га користе за превоз руских туриста на годишњи одмор и ту је потпуно замени свог претходника Ил-86, такође се оперативно користи карго верзија овог авиона. Председници република Русије и Кубе користе ове авионе као председничке.

Каква ће бити даља судбина овог авиона сада се тачно не зна, Министар индустрије и трговине Русије Виктор Кристенко је 11. августа 2009. године изјавио да ће се обуставити производња широкотрупних путничких авиона и да ће се убудуће производити само транспортна верзија овог авиона Ил-96-400, а да ће се фабрика авиона у Вороњежу (која послује сада у саставу УАК) усредсредити на производњу регионалних авиона какви су Ан-148 и Ил-114.

Земље које користе овај авион[уреди]

Корисници авиона Иљушин Ил–96

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010) (на ((sr))). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Јанић, Чедомир; Симшић, Јово (2007) (на ((sr))). Више од летења - осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд: ЈАТ Airways. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Јанић, Чедомир (2007) (на ((sr))). Годишњак српског ваздухопловства 2007. године. Београд: Аерокомуникације. ISSN 1820-9122. 
  • Јовановић, Владимир (фебруар 2001.). Бизнис класа. „Руско џамбо-џет“ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 25: 29-31. ISSN: 1450-6068. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy.; и Sergey; (2004) (на ((en))). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft. London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955.. London: Osprey Aerospace.. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000) (на ((en))). The Encyclopedia of Military Aircraft. NY: Barnes & Noble. 
  • Guston, Bill (1995) (на ((en))). The Encyclopedia of Modern Warplanes. NY: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's. 
  • Kramer, Andrew E. (2006) (на ((en))). Russian Aircraft Industry Seeks Revival Through Merger. NY: The New York Times. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Иљушин Ил-96