Рачунарска саботажа
Рачунарска саботажа је тип рачунарског криминалитета која се састоји у уништењу или оштећењу рачунара и других уређаја за обраду података у оквиру рачунарских система или брисању, мењању, односно спречавању коришћења информација садржаних у меморији информатичких уређаја.
Појам рачунарске саботаже[уреди | уреди извор]
Према Кривичном законику Републике Србије, рачунарска саботажа представља уношење, уништење, брисање, измена, оштећење, прикривање или на други начин чињење неупотребљивим рачунарске податке или програме или уништење или оштећење рачунара или других уређаја за електронску обраду или пренос података са намером да онемогући или знатно омете поступак електронске обраде и преноса података који су од значаја за државне органе, јавне службе, установе, предузећа или друге субјекте.
Такође, у Кривичном законику је за ово кривично дело прописана казна затвора од шест месеци до пет година.[1]
Рачунарска саботажа, као и неовлашћено коришћење рачунара и рачунарске мреже, представља напад на рачунарски податак или програм или рачунар, као и неки други уређај за електронску обраду или пренос података. Суштинска разлика између ова два кривична дела је у посебном својству оштећеног. Наиме, ови објекти морају да припадају државном органу, јавној служби или другим правним лицима као што су установе, предузећа или друге организације, насупрот неовлашћеном коришћењу рачунара и рачунарске мреже где се сматра да је кривично дело извршено над објектом који је у приватном власништву.[2]
Веза рачунарске саботаже и рачунарског тероризма[уреди | уреди извор]
Унапређењем информационих технологија постају доступне великом броју људи, који их користе у различите сврхе, па и за вршење кривичних дела тероризма. Када је реч о рачунарском тероризму, данас постоји реална опасност да информатички ресурси, а посебно глобалне информатичке мреже, постану и веома ефикасно средство у рукама терориста, омогућавајући да остваре своје намере. Оно што повећава опасност кад је реч о томе да ће терористи у наредном периоду све висе користити високу технологију за остварење својих деструктивних циљева јесу извори "талената" који могу да обезбеде стручњаке или специјалисте који су способни да врше рачунарску саботажу и шпијунажу високог нивоа, да од терориста преузимају задатаке по уговору, или да обучавају терористе за тајне акције путем високе технологије и за стратегијски тероризам који треба да извршава веома дисциплинован и организован кадар. Глобални извор талената, представљају особе које су незапослени технолошки стручњаци из земаља трећег света, западни технолошки стручњаци, високостручни кадрови бивших тајних служби и специјализоване снаге источног блока (Штази, Спецтназ, Осназ, Секуритатеа...).[3]
Дела саботаже у свету[уреди | уреди извор]
Као пример ових терористичких организација које користе високу технологију за рачунарску шпијунажу и саботажу, може се навести Ирска републиканска армија (енгл. Irish Republican Army — IRA), која је 1997. године шокирала енглеску јавност, упућивањем претње да ће поред бомби, атентата и других облика терористичких аката почети да користи електронске нападе на пословне и владине рачунарске системе.
Рачунарска саботажа се не преписује само терористичким организацијама, већ и појединцима. Радник у НАСА-и је 2007. године намерно оштетио рачунар који је требао да буде испоручен на међународну свемирску станицу шатлом Ендевор (енгл. Endeavour).[4]
Са порастом опасности од рачунарске саботаже и шпијунаже, земље света посвећују све више пажње борби против овог вида криминала. Пентагон је 2011. године одлучио да рачунарске саботаже и шпијунаже, које су извршене од стране других земаља, посматара исто као и објаву рата, што би био повод да Сједињене Америчке Државе употребе традиционалне војне снаге. Пентагон је осмислио стратегију за борбу против хакера, који би представљали опасност за Америчке нуклеарне реакторе, метрое или цевоводе.[5]
Случајеви у Србији[уреди | уреди извор]
Случајеви рачунарске саботаже појединачних починилаца и организованих група су такође забележени и у Србији. У Београду је у 8. марта 2012. године ухапшена особа због покушаја онемогућавања и ометања рада и функционисања интернет презентација министарстава Владе Републике Србије, политичких странака, академских институција и предузећа. Поред тога, 2011. године, забележен је и случај бивше раднице „Инглиш бук“ која је револтирана због чињенице да јој уговор о запослењу неће бити продужен, однела фирмин лаптоп кући и са њега избрисала све податке, као и одређен садржај неопходан за пословање.[6]
Организована група Анонимуси[уреди | уреди извор]
У Србији има око 70 хакера који су способни да нанесу већу штету рачунарима него што је то промена насловне стране сајта, а у Пиратској партији процењују да у Србији има чак око 10.000 „анонимуса"[7]Како се наводи на сајту ове групе, "Anonymous је онлине заједница појединаца која заступа идеју о слободном софтверу, слободном говору, слободном протоку информација и укидању сваког вида цензуре. Основни циљ је подизање јавне свести о проблемима које цензура доноси. Анонyмоус нема лидере и вође, нити окупља истомишљенике, већ се залаже за различитост и слободну размену идеја".[8]
Откако се организација Анонимус појавила у свету и почела да делује, било је питање дана када ће огранак исте осванути и у Србији. Анонимни су објавили своју поруку на Јутјубу за грађане Србије под називом "Anonymous Сербиа", а имају и свој званични wеб сајт[9]. Организација је направила и своју Фејсбук страницу, док на wеб сајту постоји и форум на коме се може расправљати о њиховим активностима
Један од њихових подухвата је и напад на сајт Републичког јавног тужилаштва и Министарства правде, при чему се касније откривен појединац сумњичи за рачунарску саботажу, неовлашћени приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података. Хакерска група Анонимус срушила је и сајтове Гранд Продукције, Сити Рекордса и СОКОЈ-а. Уместо уобичајеног садржаја на насловним странам ових сајтова постављена је бела позадина са насловом "почело је" и потписом "Анонyмус Србија".[10]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Кривични законик“, приступљено 14. маја 2012.
- ^ „Кривичноправна заштита безбедности рачунарских података“[мртва веза], приступљено 14. маја 2012.
- ^ „АПИС Сецуритy Цонсултинг Компјутерски криминалитет“ Архивирано на сајту Wayback Machine (10. новембар 2011) приступљено 14. маја 2012.
- ^ „Саботажа у НАСА-и“, приступљено 14. маја 2012.
- ^ „Пентагон, рачунарска саботажа се поисовећује са објавом рата“, приступљено 14. маја 2012.
- ^ „Рачунарска саботажа због отказа“, приступљено 14. маја 2012.
- ^ „Србији прети седамдесет анонимуса“ Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2012), приступљено 14. маја 2012.
- ^ „Анонимуси о себи“, приступљено 14. маја 2012.
- ^ „Анонyмоус Сербиа”. Архивирано из оригинала 20. 11. 2018. г. Приступљено 28. 04. 2019.
- ^ „Хаковање страница Гранд Продукције и Сити Рекордса“, приступљено 14. маја 2012.
