Секундарна структура нуклеинских киселина
Секундарна структура нуклеинских киселина се односи на интеракције формирања базних парова унутар једног молекула или сета молекула. Она се може представити као листа база које су спарене у молекулу нуклеинске киселине[1] Секундарне структуре биолошких ДНК и РНК молекула се често разликују. Биолошка ДНК се углавном јавља у облик у потпуно упарених двоструких хеликса, док је биолошка РНК обично једноструки молекул и често формира комплексне интеракције упаривања база услед своје повећане способности да формира водоничне везе која долази од додатне хидроксилне групе на рибозном шећеру.
У небиолошком контексту, секундарна структура је од виталног значаја у разматрању рационалног дизајна структура нуклеинских киселина за ДНК нанотехнологију и ДНК рачунарство. Обрасци упаривања база ултиматно одређују свеукупну структуру молекула.[2][3][4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Диркс, Роберт M.; Лин, Мило; et al. (2004). „Парадигмс фор цомпутатионал нуцлеиц ацид десигн”. Нуцлеиц Ацидс Ресеарцх. 32 (4): 1392—1403. ПМЦ 390280
. ПМИД 14990744. дои:10.1093/нар/гкх291.
- ^ Сееман Надриан C. (2004). „Нанотецхнологy анд тхе доубле хелиx”. Сциентифиц Америцан. 290 (6): 64—75. ПМИД 15195395. дои:10.1038/сциентифицамерицан0604-64.
- ^ Сервице Роберт Ф. (3. 6. 2011). „ДНА нанотецхнологy гроwс уп”. Сциенце. 332 (6034): 1140—1143. дои:10.1126/сциенце.332.6034.1140.
- ^ Сееман, Надриан C. (9. 6. 2010). „Струцтурал ДНА нанотецхнологy: гроwинг алонг wитх Нано Леттерс”. Нано Леттерс. 10 (6): 1971—1978. Бибцоде:2010НаноЛ..10.1971С. ПМЦ 2901229 . ПМИД 20486672. дои:10.1021/нл101262у.
