Sekundarna struktura nukleinskih kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије

Sekundarna struktura nukleinskih kiselina se odnosi na interakcije formiranja baznih parova unutar jednog molekula ili seta molekula. Ona se može predstaviti kao lista baza koje su sparene u molekulu nukleinske kiseline[1] Sekundarne strukture bioloških DNK i RNK molekula se često razlikuju. Biološka DNK se uglavnom javlja u oblik u potpuno uparenih dvostrukih heliksa, dok je biološka RNK obično jednostruki molekul i često formira kompleksne interakcije uparivanja baza usled svoje povećane sposobnosti da formira vodonične veze koja dolazi od dodatne hidroksilne grupe na riboznom šećeru.

U nebiološkom kontekstu, sekundarna struktura je od vitalnog značaja u razmatranju racionalnog dizajna struktura nukleinskih kiselina za DNK nanotehnologiju i DNK računarstvo. Obrasci uparivanja baza ultimatno određuju sveukupnu strukturu molekula.[2][3][4]

Reference[уреди]

  1. ^ Dirks, Robert M.; Lin, Milo; Winfree, Erik & Pierce, Niles A. (2004). „Paradigms for computational nucleic acid design“. Nucleic Acids Research 32 (4): 1392–1403. DOI:10.1093/nar/gkh291. PMC 390280. PMID 14990744. 
  2. ^ Seeman Nadrian C. (June 2004). „Nanotechnology and the double helix“. Scientific American 290 (6): 64–75. DOI:10.1038/scientificamerican0604-64. PMID 15195395. 
  3. ^ Service Robert F. (3. 6. 2011.). „DNA nanotechnology grows up“. Science 332 (6034): 1140–1143. DOI:10.1126/science.332.6034.1140 
  4. ^ Seeman (9. 6. 2010.). „Structural DNA nanotechnology: growing along with Nano Letters“. Nano Letters 10 (6): 1971–1978. Bibcode 2010NanoL..10.1971S. DOI:10.1021/nl101262u. PMC 2901229. PMID 20486672. 

Spoljašnje veze[уреди]