ТЕКС (експлозив)
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| Преферисани ИУПАЦ назив
(2р,3аР,5С,6Р,7аС,9р)-4,7-Динитрохеxахyдро-2Х-5,2,6-(епоxyметханетриyлоxy)[1,3]диоxоло[4,5-б]пyразине | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| |
| Својства | |
| C6H6N4O8 | |
| Моларна маса | 262,13 г·мол−1 |
| Агрегатно стање | Безбојна чврста супстанца |
| Густина | 1,985 g/cm³ |
| Експлозивност | |
| Осетљивост на шок | Ниско |
| Осетљивост на трење | Ниско |
| Брзина детонације | 8500 м/с |
| РЕ фактор | 1.70 |
| Опасности | |
| 252 °Ц (486 °Ф; 525 К) | |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°Ц [77°Ф], 100 кПа). | |
| Референце инфокутије | |
ТЕКС (хемијски назив 4,10-динитро-2,6,8,12-тетраока-4,10-диазатетрацицло[5.5.0.05,9.03,11]-додекан) је густа (ρ = 1,985 г цм−3) нитрамин високоексплозивна супстанца, која потиче од веома моћног и осетљивог високоексплозивног средства CL-20. Иако повезан са CL-20 у томе има исту структуру и може лакше да се синтетише са јефтинијим материјалима. [3] За разлику од CL-20, ТЕКС је неосетљив на трење, има ниску осетљивост на удар и велики критични степен издржљивости, што га чини занимљивим експлозивним за пунњење за такозвану неосетљиву муницију. [4] Његов систематски назив, 4,10-динитро-2,6,8,12-тетраокса-4,10-диазатетрацицло[5.5.0.05,9.03,11]-додекан потиче од његове тетрацикличне структуре.
Синтеза и производња[уреди | уреди извор]
За разлику од CL-20, који захтева гломазну и чак скупу процедуру, његова производња (ТЕКС-а) није ни веома компликована ни толико скупа, али мора се признати да има јефтинијих екслозива од овога, а добија се са умереним приносом (40 теж.-%) у синтези у једном лонцу од 1,4-диформил-2,3,5,6-тетрахидроксипиперазина (ДФТХП) и мешане киселине (Х2СО4/ХНО3). ДФТХП се подвргава хидролизи катализованој протонима и даје глиоксал који реагује као са интермедијером дајући експлозивну смешу ТЕКС. [4]
Формирање ТЕКС-а из ДФТХП
ТЕКС је био у последње две деценије предмет интересовања Екплосиа као и КТТВ Универзитета Пардубице. Међутим, може се рећи да је интересовање за ТЕКС опало, јер је индустрија почела да преферира друге експлозиве у муницији, као што је НТО, који је нешто јефтинији и лакши за припрему.
Перформанце[уреди | уреди извор]
Засновано на Камлет-Јацобс методи, формална идеалистичка детонација ТЕКС-а
- C6Х6Н4О8 → 3 Х2О(г) + 2ЦО2 + ЦО + 3 C(гр) + 2 Н2
на температури околине и густини ТЕКС (1,985 г/цм³) даје брзину детонације од 8170 м/с и притисак ЦЈ од 31,4 ГПа. Прорачуни са напредним компјутерским кодовима као што су ЕКСПЛО и ЦХЕЕТАХ захтевају још већу брзину детонације, али сличне вредности за притисак детонације дефинитивно замењују неосетљиви високоексплозивни НТО. Експериментално одређивање са пластичним везаним формулацијама при високој теоријској максималној густини премашује предвиђене притиске детонације, али је мало мањи у погледу брзине детонације ако је пречник пуњења испод 90 мм. [4]
Осетљивост[уреди | уреди извор]
ТЕКС није осетљив на трење и захтева око 40 џула енергије да реагује у БАМ тесту на ударе. У тесту самозапаљења даје благи одговор на почетној температури од 252 °Ц. ТЕКС је такође благо осетљив на ударце у Ларге Сцале Гап Тесту (ЛСГТ). [4]
Токсичност[уреди | уреди извор]
ТЕКС има сличну растворљивост у води као РДX и стога ће бити подједнако покретљив у земљишту и подземним водама. Међутим, у поређењу са неосетљивим експлозивним НТО, који је веома растворљив у води (16 г/L), требало би да представља нижи ниво забринутости када се разматрају утицаји неексплодираних или делимично експлодираних пуњења на животну средину. Прелиминарно испитивање ефеката ТЕКС-а показује нешто мању токсичност од РДX-а. [4]
Апликација[уреди | уреди извор]
Иако познат од 1990. године, [5] ТЕКС је и даље експериментални експлозив. Међутим, с обзиром на велики критични пречник и ниску осетљивост на удар, идеалан је кандидат за неосетљиву муницију великог калибра као што су бомбе опште намене, артиљеријске гранате, торпеда и дубинске бомбе. [4]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ А. Т. Ниелсен Полyцyцлиц Амине Цхемистрy, ин Г. А. Олах, D. Р. Сqуире, Цхемистрy оф Енергетиц Материалс (Едс.) Ацадемиц Пресс, 1991, п. 110-111
- ^ а б в г д ђ Коцх, Ернст-Цхристиан (2015). „ТЕX - 4,10-Динитро-2,6,8,12-тетраоxа-4,10-диазатетрацyцло[5.5.0.05,9.03,11]-додецане - Ревиеw оф а Промисинг Хигх Денситy Инсенситиве Енергетиц Материал”. Пропеллантс, Еxплосивес, Пyротецхницс. 40 (3): 374—387. ИССН 0721-3115. дои:10.1002/преп.201400195.
- ^ Х. Боyер, Јосепх; Т. Рамакрисхнан, Ваyалаккавоор; Ведацхалам, Муругаппа (1990). „4,10-Динитро-2,6,8,12-тетраоxа-4,10-диазатетрацyцло[5.5.0.05,9.03,11]-додецане”. Хетероцyцлес. 31 (3): 479. ИССН 0385-5414. дои:10.3987/ЦОМ-89-5192.