Азотна киселина
| Азотна киселина | |
 |
 |
| Опште информације | |
| IUPAC-ов назив | Нитратна киселина |
| Други називи | Азотна кислина Aqua fortis |
| Молекулска формула | HNO3 |
| Моларна маса | 63,01 g/mol |
| Изглед | безбојна течност |
| Својства | |
| Густина | 1.51 g/cm3 |
| Растворљивост у води | добро растворна |
| Температура топљења | -42 °C (231 K) |
| Температура кључања | 83 °C (356 K) |
| Константа дисоцијације (pK) | -2 |
| Друго | |
| Опасности | каустик, оксидант |
| Сродна једињења | Азотаста киселина Азот пентоксид |
| Напомене | / |
| Осим где то није другачије наглашено сви подаци су дати за материјале при стандардним условима (1 atm, 25° C) | |
Азотна киселина је веома јака неорганска киселина молекулске формуле HNO3. То је безбојна, изузетно каустична и отровна супстанца. Лако испарава, а при концентрацијама већим од 86% често се назива пушљива азотна киселина. У концентрованом облику изузетно је јако оксидационо средство. Први ју је синтетисао алхемичар Јабир ибн Хајан око 9. века нове ере. Соли ове киселине називају се нитрати.
Садржај |
Хемијске особине [уреди]
Азотна киселина у воденом раствору у потпуности дисосује до NO3- анјона и слободног протона који се везује са молекулима воде из раствора градећи хидронијум јон (H3O+).[1] [2][3]
Јако је оксидационо средство. Може да изреагује чак и са површинским слојем плементих метала, због чега се користи у спремању царске воде, која може да раствара злато и платину. На собној темпаратури то је безбојна течност која лако испарава, поготову при већим концентрацијама, одавајући жута до црвених испарења.
Азотна киселина гради велики број соли - нитрата - који су веома велика и важна група једињења. Већина је поларна, те врло добро растворна у поларним растварачима, првенствено води и етанолу. Везе између азота и кисеоника (како у киселини тако и у нитратној групи) су све једнаке дужине, са sp2 хибридизованим атомом азота, и углом између веза од 120°, што одговара планеарном облику нитратне (нитро) групе.
Добијање [уреди]
Азотна киселина се може добити мешањем азот (IV)-оксида са водом при чему се добија смеша азотне и азотасте киселине. Пречишћавање ове смеше се најчешће врши дестилацијом са сумпорном киселином, која је хигроскопна супстанца, при чему се повећава удео азотне киселине у раствору. Азотна киселина индустријске јачине варира између 50-68%. У лабораторији се може добити и дејством концентроване сумпорне киселине (H2SO4) на калијум нитрат (KNO3), и накнадном дестилацијом на температури кључања нитратне киселине (83 °C), при чему се издваја тзв. црвена пушљива азотна киселина (у гасној фази) коју је могуће превести у конвенционалну (белу) азотну киселину. Притом, у дестилационој посуди остаје кристализован калијум хидрогенсулфат (KHSO4)
На индустријском нивоу, добија се Оствалдовим процесом, названим по Вилхелму Оствалду, оксидацијом амонијака.
Употреба [уреди]
У лабoраторији, азотна киселина је веома важан реагенс, док је њена употреба у индустрији још значајнија. Користи се у процесима добијања експлозива (као нитроглицерин, тринитротолуен), вештачких ђубрива (амонијум нитрат), пречишћавања метала у металургији као и у неким органским синтезама.
Бела пушљива азотна киселина (која је практично анхидрирана киселина, теоретске или приближне јачине) користи се као оксидант у ракетама на течно гориво.
У контакту са кожом изазива тешке хемијске опекотине карактеристичне жуте боје, која је производ реакције киселине са једним од протеина у кожи - кератином.
Извори [уреди]
- ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
Спољашње везе [уреди]
|
|||||
