Азотна киселина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Азотна киселина
Ball-and-stick model of nitric acid
Resonance space-filling model of nitric acid
IUPAC име
Идентификација
CAS регистарски број 7697-37-2 YesY
PubChem[1][2] 944
ChemSpider[3] 919 YesY
EINECS број 231-714-2
КЕГГ[4] D02313
MeSH Nitric+acid
База података биолошки релевантних молекула 48107
RTECS QU5775000
СМИЛЕС
InChI
Гмелин Референца 1576
3DMet B00068
Својства
Молекулска формула HNO3
Моларна маса 63.01 g mol−1
Тачна маса 62,995642903 g/mol
Агрегатно стање безбојна течност
Густина 1,5129 g cm−3
Тачка топљења

-42 °C, 231 K, -44 °F

Тачка кључања

83 °C, 356 K, 181 °F (68% раствор кључа на 121 °C)

Растворљивост у води Потпуно се меша
pKa -1,4[5]
Индекс рефракције (nD) 1,397 (16,5 °C)
Диполни момент 2,17 ± 0,02 D
Термохемија
Стандардна енталпија стварања једињења ΔfHo298 −207 kJ·mol−1[6]
Стандардна моларна ентропија So298 146 J·mol−1·K−1[6]
Опасност
Подаци о безбедности приликом руковања (MSDS) ICSC 0183
PCTL Safety Website
ЕУ-класификација Corrosive C Oksidujući agens O
EU-индекс 007-004-00-1
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
4
0
OX
Р-ознаке R8 R35
С-ознаке (S1/2) S23 S26 S36 S45
Тачка паљења Незапаљива
Сродна једињења
Други анјони Азотаста киселина
Други катјони Натријум нитрат
Калијум нитрат
Амонијум нитрат
Сродна једињења Азот-пентоксид

 YesY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Азотна киселина је веома јака неорганска киселина молекулске формуле HNO3. То је безбојна, изузетно каустична и отровна супстанца. Лако испарава, а при концентрацијама већим од 86% често се назива пушљива азотна киселина. У концентрованом облику изузетно је јако оксидационо средство. Први ју је синтетисао алхемичар Јабир ибн Хајан око 9. века нове ере. Соли ове киселине називају се нитрати.

Хемијске особине[уреди]

Азотна киселина у воденом раствору у потпуности дисосује до NO3- анјона и слободног протона који се везује са молекулима воде из раствора градећи хидронијум јон (H3O+).[7][8][9]

Јако је оксидационо средство. Може да изреагује чак и са површинским слојем плементих метала, због чега се користи у спремању царске воде, која може да раствара злато и платину. На собној темпаратури то је безбојна течност која лако испарава, поготову при већим концентрацијама, одавајући жута до црвених испарења.

Азотна киселина гради велики број соли - нитрата - који су веома велика и важна група једињења. Већина је поларна, те врло добро растворна у поларним растварачима, првенствено води и етанолу. Везе између азота и кисеоника (како у киселини тако и у нитратној групи) су све једнаке дужине, са sp2 хибридизованим атомом азота, и углом између веза од 120°, што одговара планеарном облику нитратне (нитро) групе.

Добијање[уреди]

Азотна киселина се може добити мешањем азот (IV)-оксида са водом при чему се добија смеша азотне и азотасте киселине. Пречишћавање ове смеше се најчешће врши дестилацијом са сумпорном киселином, која је хигроскопна супстанца, при чему се повећава удео азотне киселине у раствору. Азотна киселина индустријске јачине варира између 50-68%. У лабораторији се може добити и дејством концентроване сумпорне киселине (H2SO4) на калијум нитрат (KNO3), и накнадном дестилацијом на температури кључања нитратне киселине (83 °C), при чему се издваја тзв. црвена пушљива азотна киселина (у гасној фази) коју је могуће превести у конвенционалну (белу) азотну киселину. Притом, у дестилационој посуди остаје кристализован калијум хидрогенсулфат (KHSO4)

На индустријском нивоу, добија се Оствалдовим процесом, названим по Вилхелму Оствалду, оксидацијом амонијака.

Употреба[уреди]

У лабораторији, азотна киселина је веома важан реагенс, док је њена употреба у индустрији још значајнија. Користи се у процесима добијања експлозива (као нитроглицерин, тринитротолуен), вештачких ђубрива (амонијум нитрат), пречишћавања метала у металургији као и у неким органским синтезама.

Бела пушљива азотна киселина (која је практично анхидрирана киселина, теоретске или приближне јачине) користи се као оксидант у ракетама на течно гориво.

У контакту са кожом изазива тешке хемијске опекотине карактеристичне жуте боје, која је производ реакције киселине са једним од протеина у кожи - кератином.

Извори[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. ^ Bell, R. P. (1973), The Proton in Chemistry (2nd ed.), Ithaca, NY: Cornell University Press 
  6. ^ а б Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed.. Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7. 
  7. ^ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th ed.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  8. ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  9. ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 

Литература[уреди]

  • Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed.. Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 978-0-618-94690-7. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Азотна киселина