Терминолошка дискриминација особа са инвалидитетом

С Википедије, слободне енциклопедије
Симболи инвалидности

Терминолошка дискриминација особа са инвалидитетом је јако тежак облик дискриминације, јер коришћење потпуно неадекватних термина може негативно да утиче на приказ који особе са инвалидитетом имају о себи и друштву чији су и они пуноправни чланови.[1] Језик, као одлика сваке нације али и тренутних друштвених токова, мењао се кроз историјска раздобља и још увек се мења, у којима су поједине речи губиле првобитна значења, а појмови које данас употребљавамо све више постају моћно средство (анти)дискриминације. На то указује свакодневна терминологија која користи појмове: инвалидна лица, особе са инвалидитетом, особе са дисабилитетом (инвалидитет -енгл. дисабилитy), особе са посебним потребама, хендикепирана лица, лица ометена у развоју, лица са онеспособљеношћу, ретардирана лица итд. Често, зависно од израза који се користи – показује се и став појединца или друштва према овим лицима.

Како је терминолошка дискриминације поприлично присутан у свакодневном говору и при обраћању особама са инвалидитетом, она може нарушити међуљудске односе и зато је важно да заједница прихвати и користи правилну терминологију (усаглашену сваком језику конкретно), када је реч о особама са инвалидитетом.

Предуслови[уреди | уреди извор]

За развој савремених схватања инвалидности пре свега је био неопходан језик и терминологија инвалидности у смислу снажног утицаја на промену размишљања и дефинисања система вредности у неком друштву. Променом речи које користимо можемо, започети и са променом схватања и у великој мери утицати на начин на који су особе са инвалидитетом приказане у јавности и можемо помоћи у промени начина на који друштво размишља о инвалидности.

У свету, покрет особа са хендикепом је, након година креирања језика хендикепа, постигао договор да се на интернационалном нивоу користи енглеска реч дисабилитy (неспособност).

Како у српском језику (и неким језицима бивше Југославије) не постоји адекватан енгл превод речи дисабилитy, ниједна одговарајућа реч, није ослобођена негативних конотација (онеспособљеност, онемогућеност). Као алтернативе користе се речи хендикеп и инвалидитет, око чега у покрету особа са хендикепом још увек не постоји сагласност.

Полазне основе[уреди | уреди извор]

Особа са инвалидитетом[уреди | уреди извор]

Израз особа са инвалидитетом» (за разлику од израза инвалид ), говори о лицу код којег је инвалидитет само једна од његових карактеристика, а никако не значи да је у питању лице, које, у својој укупности, мање вреди, смањених је потенцијала, капацитета и

Особа са посебнимпотребама[уреди | уреди извор]

Особа са посебним потребама не значи да та особа заиста има неке посебне потребе, већ она само у неким случајевима на посебан начин задовољава потребе које имају и сва остала лица.

Хендикепирана особа[уреди | уреди извор]

Термин хендикепирано лице није примерен јер може да означава свако лице које се налази у било ком неповољном положају, а не само лице са инвалидитетом.

Ретардирано лице[уреди | уреди извор]

Израз ретардирано лице ретко се користи у правним документима (обично у жаргону), јер носи пејоративни печат. Овај израз први пут је био употребљен у Декларацији о правима ментално ретардираних особа Уједињених нација из 1971. године, али је он касније одбачен као неадекватан.[2]

Хендикеп и инвалидитет[уреди | уреди извор]

Стандардним правилима за изједначавање могућности – хендикеп и инвалидитет, према Стандардним правилима уједињених нација.[3]), наведени појмови су дефинисани као:[4]

Инвалидност (енг. дисабилитy)

Инвалидност је заједнички је израз за велик број различитих функционалних ограничења која се појављују у свакој популацији сваке земље у свету. Људи могу бити са индивидуалним физичким, интелектуалним и чулним оштећењима, здравственим стањем или менталном болешћу. Оваква оштећења, стања или болести могу бити по својој природи нешто трајно или пролазно.

У чану 3 Закон о спречавању дискриминације према особама са инвалидитетом Републике Србије израз „особе са инвалидитетом“:
Означава особе са урођеном или стеченом физичком, сензорном, интелектуалном или емоционалном онеспособљеношћу које услед друштвених или других препрека немају могућности или имају ограничене могућности да се укључе у активности друштва на истом нивоу са другима, без обзира на то да ли могу да остварују поменуте активности уз употребу техничких помагала или служби подршке.[5]
Хендикеп (енг. хандицап)

Хендикеп значи губитак или ограничење могућности учествовања у животу заједнице равноправно с осталима. Он описује сусрет особе са инвалидитетом и њене околине. Сврха је овог термина наглашавање мањкавости у околини и у многима организованим активностима друштва, на пример у информисању, комуникацији, образовању, чиме се онемогућује равноправно учешће особа с инвалидитетом.

Предлог за измену терминологије[уреди | уреди извор]

Предлог за измену терминологије у склопу савремених схватања инвалидности.[1]
Избегавати Користити уместо тога
богаљ, инвалид, хендикепиран, спастичар особа са инвалидитетом, особа са хендикепом
параплегичар, церебралац особа са параплегијом, особа са церебралном парализом
особа са посебним потребама особа са инвалидитетом, особа са хендикепом
слеп, глув, наглув особа са оштећењем вида, особа са оштећењем слуха, слепа особа, глува особа
прикован за инвалидска колица, везан за инвалидска колица корисник инвалидских колица
ментално хендикепиран, ментално заосто, ментално ретардиран, ментално недовољно развијен особа са тешкоћама у учењу, особа са интелектуалним инвалидитетом
телесно способан особа без инвалидитета

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Пројекат „Људи и раскршћа (ПДФ). 2012. Архивирано из оригинала (ПДФ) 24. 12. 2021. г. Приступљено 1. 12. 2020. 
  2. ^ др Сулејман Машовић, Деклрација о ментално ретардираним усвојена у УН, Дефектологија, бр.2/1971. Загреб.
  3. ^ Резолуција Генералне скупштине бр. 48/96 од 20. децембра 1993. године
  4. ^ „Језик и терминологија, УСХ Равноправни у образовању”. усх.рс. Приступљено 2. 12. 2020. 
  5. ^ Закон о спречавању дискриминације према особама са инвалидитетом Републике Србије, Службени гласник РС, 33/2006

Литература[уреди | уреди извор]

  • Др Предраг П. Јовановић, Заштита инвалида у радној средини Оригинални научни рад Универзитет у Новом Саду, Правни факултет у Новом Саду: стр. 931–944 364. . дои:10.5937/зрпфнс49-9756.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  • Конвенције ОУН о правима особа са инвалидитетом

Спољашње везе[уреди | уреди извор]