Трилер (жанр)

С Википедије, слободне енциклопедије
Уобичајена тема трилера је невина жртва и поремећени противник као што је приказано у Хичкоковом филму Ребека где гђа Данверс убеђује гђу Де Винтер да се убије.

Трилер је филмски, телевизијски и књижевни жанр препун напетости и изненађења. Трилери јако стимулишу гледаочево распложење, пружајући му осећаје напетости, узбуђења, изненађења, ишчекивања и стрепње.[1][2] Успешни примери трилера су филмови Алфреда Хичкока.[3]

Трилери генерално држе гледаоце „na ivici” док се радња филма приближава свом врхунцу. Скривање важних информација је уобичајен елемент.[4]

Трилер се обично окреће око негативног лика, који обично представља врсту препреке коју главни глумац или глумица мора да прескочи.

Хомерова Одисеја сматра се једном од најстаријих прича у Западном свету и сматра се најстаријим прототипом овог жанра.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Писац Владимир Набоков је рекао, на својим предавањима на Корнел Универзитету: „У Англо-Саксонском трилеру, негативац је генерално кажњен, а тихи, јаки човек осваја слабу, брбљиву девојку, али нигде у Западним земљама не постоји закон који каже да морамо увек да се држимо правила, тако да нам увек остаје нада да ће зли, али романтични момак избећи казну, а да ће добри али досадни момак бити на крају остављен од стране ћудљиве хероине”.[5]

Трилери може бити дефинисан по осећању које изазива: ишчекујуће узбуђење. Укратко ако ствара узбуђење, онда је трилер.

Неизвесност[уреди | уреди извор]

Неизвесност је битан фактор у жанру трилера.Код гледаоца изазива осећај задовољавајуће фасцинације и узбуђења помешаних са разумевањем,ишчекивањем и тензијом.Ово се развија од непредвидљивих, мистериозних и узбудјујућих догадјаја током радње, које терају гледаоца или читаоца да размишљају о последицама одредјених акција.Неизвесност се појачава како би оне финалне моменте, без обзира колико кратки они били, учинили незаборавнима. Неизвесност у причи тера читаоца да не стаје са читањем или гледањем све до свршетка.

У оквирима очекивања од саме приче,може се упоредити са знатижељом и изненађењем. Циљ је пренети причу са непрекидном тензијом, изненађењем, и сталним осећањем неизбежне пропасти.Неизвесност се у филмовима обично постиже комбинацијом наде и стрепње, које се стварају о ишчекивању закључног дела филма-Наде да ће све испасти добро, и стрепње да ипак неће. Друга врста неизвесности је ишчекивање које се јавља у тренуцима у којима тачно знамо шта ће се догодити, али са нестрпљењем очекујемо да се то заиста и оствари.[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Стеве Беннетт. „Тхриллер Фицтион Генре дефинитион”. Финдмеанаутхор.цом. Приступљено 22. 06. 2010. 
  2. ^ Филмсите.орг
  3. ^ Филмсите.орг
  4. ^ "Wхат'с Мyстерy, Суспенсе & Тхриллер Генре?" Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2012). Olivia.mn.us. Retrieved June 27, 2010.
  5. ^ Vladimir Nabokov (1981) Lectures on Russian Literature, lecture on Russian Writers, Censors, and Readers, p.16
  6. ^ Ortony, Clore, and Collins 1988