Тврђава Вуковац у Славонском Броду

С Википедије, слободне енциклопедије

Тврђава Вуковац у Славонском Броду је бивша, стара, средњовјековна утврда, која данас више не постоји, а старија је од Тврђаве Брод.

Повијест[уреди | уреди извор]

Вињета с планом Брода и старе тврђаве Вуковац на Вајгловој карти
План старе бродске тврђаве из 1715.

У околици Брода у Врановцима, Бицком Селу, Доњој Врби и Горњој Бебрини народ је сачувао спомен да им је старији (прије турске владавине) хришћански владар био неки бродски Вук Деспот.[1] То је био српски деспот Вук Бранковић чије су посједе касније насљедили Бериславићи. Насљедник Вука Бранковића је био Ђорђе Бранковић, па његов брат Јован Бранковић. Јованова жена Јелена Јакшић се након смрти мужа преудала за Ивана Бериславића, који од угарског краља 1504. добија титулу деспота Србије. I његов син Стјепан Бериславић је био титуларни српски деспот од 1520. године, са посједима у Броду и околици. Титулу му је додијелио краљ Лудовик II.. Славонски Брод се прије и у вријеме турске владавине називао и Деспот-ов Брод,[2] а посједи тих деспота и Деспотове земље.[3]

Кроника фрањевачког самостана у Броду ову утврду назива Вуковац, а о њој је писао у Успоменама на стари Брод и Игњат Алојзије Брлић. Он је наводи под истим именом, а за њу је записао да је та тврђица саграђена од стране домаћих краљевах, бановах и кнезовах, на мјесту римске Марсоније. По Брлићу, зидине су се видјеле још 1809. код чардака Мрсуње, а након што је те године разорена, дијелови су искориштени за градњу уставе на рјечици Мрсуњи, а дијелом за градњу савског насипа. Служила је као стражарница на савском пријелазу код старог града, а налазила се наспрам оточића на Сави (гдје је данас мост), западно од данашње Тврђаве Брод, на полуоточићу (који се протезао у смјеру исток-запад) у мочварном меандру и ушћу рјечице Мрсуње у Саву. Имала је облик четверокута, фланкирана на четири куле од које су три биле од земље и дрвета, а једна је била зидана (на плану инж. Каyсерсфелда из 1692.). Око утврде је било грабиште с водом.[4]

Након османског заузимања Босне 1463., бродски племић Бенедикт Бериславић је дао срушити тадашњу дотрајалу средњовјековну утврду. Његови синови (насљедници) подигли су 1475. нову у облику четверокута с полукруглим кулама на угловима те грабиштем у које се упуштала вода из рјечица Мрсуње и Глоговице. Утврда је била дуга 220 м и широка око 75 м, а имала је смјештајни капацитет за 300 војника. Османлије су у тврђави смјестили заповједника - диздара, мању посаду с њиховим обитељима те друго војно особље. Они су за испашу стоке користили ливаду у средишту Брода, Деспотов чаир (чаир - ливада, пољана, травњак). Евлија Челеби је 1660. био у Броду и у свом путопису записао да су у тврђави даском покривене куће, амбари, складиште муниције и једна Сулејман-ханова џамија, која је раније била црква. Ту је био диздар-градски капетан и 300 војника градске посаде. У насељу су живјели спахије, земљопосједници, који су преко својих поузданика убирали приходе од кметова по околним селима.[5]

Царска војска је ослободила Брод од османске власти 5. септембра 1688. и 1689. се спомјњу новоископани шанци, који су требали боље штитити стару бродску тврђаву и понтонски мост. У коловозу 1689. бродски заповједник барун Галл је тражио помоћ војске из Пожеге. У прољеће 1890. Османлије су започеле нови опћи напад на Славонију. Тадашњи главни војни заповједник у Славонији, Гуидо Стархемберг, је у случају даљњих османских продора наредио рушење виталних објеката (каштела, мостова, насеља). Бродски заповједник, сатник Кöнигсегг, припремио је минирање бродског каштела. Напуштајући Брод поткај рујна 1690. сатнија је топове побацала у Саву, каштел и опкопе разорила, а храну и стрељиво уништила.

Након коначног ослобођења Брода од османске власти, у ноћи 11. на 12. листопада 1691. војвода од Цроyа је са војском, тврђаву Вуковац држао под опсадом, а народна војска (рацки хајдуци) је била задужена за блокаду османских пловила на Сави. Тврђаву су запосјели Раци и 100 њемачких војника.[6] Османлије су у тој магленој ноћи, иза поноћи, панично напустили Вуковац и прешли у Босну, а војвода од Цроyа је у тврђави затекао два топа са доста стрељива. Историчар Војне крајине Франц Ваничек је записао да се у ту тврђаву уселило 150 Нијемаца, а да су 12. октобра, 100 њемачких и 80 српских добровољаца, након ослобођења Брода, избацили Турке и из шанчева са друге (босанске) стране Саве. [7] Прије градње барокне Тврђаве Брод, Хабсбурговци су поред заштитних бедема око цивилног насеља, дуже вријеме наставили одржавати и обнављали бедеме ове утврде, а све што је подсјећало на стару власт (џамија и гробље), њемака војска је уништила. Тврђава је још називана и Бериславића каштел, а по изградњи нове тврђаве и Стари/Мали Шанац, Стара утврда, Wассербург и др. Заточеници на издржавању казне у Вуковцу су, поред коња, након укидања мучења као казне, теглили лађе на Сави (узводно), а то су по погодби радили и сиромашнији људи. Уздуж цијеле лијеве обале Саве била је уређена копитница, тј. обални пут за спреге које су вукле лађе; називан је и ногоступ док су га вукли само људи.[8] Нова власт је тврђаву Вуковац од Османлија преузела у запуштеном стању. Од краја 17. до трећег десетљећа 18. стољећа је кориштена у обрамбеној функцији, а по изграњи нове тврђаве ова је војно напуштена и преуређена је у контумац (карантену). Он је ту био од 1743.-1783., када су зграде порушене, а нове саграђене источније, према Вијушу.[9] Док се тврђава користила, житељи села у околици Брода су имали различите обвезе око одржавања тврђаве, углавном бесплатан рад на утврђивању Вуковца и довожење дрва за палисаде. Главни се улаз с дрвеним вратима налазио у бедему источне куртине. Пут у утвду је водио из Доње бродске вароши (данас простор од Трга до самостана) преко двају покретних мостова. У дворишту су биле четири зграде и бунар. Због поплаве 1719. тврђава се дјеломично урушила. Тај простор је препуштен становницима којима су срушене куће због градње нове тврђаве. Из старе утврде је ка Горњој бродској вароши, преко Мрсуње, водио дрвени мост. Због потребе изградње копитнице се морало срушити десетак кућа, па је војна власт наредила пресељене цијелог насеља на ново мјесто, које је данас Бродски Варош, сјеверо-западније од старог мјеста, уз Саву и стару тврђаву. W. Wагнер је тврдио да се 1947. с оближњег жељезничког насипа тијеком вишег водостаја Мрсуње и Саве још увијек могло назријети обрамбене обрисе старе бродске утврде, али је данас то далеко теже због новоизграђених објеката и приватних кућа.[10]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Град Брод и бивша тврђава Вуковац 1699. у визији Васиља Антипова. Музеј Бродског Посавља
    Град Брод и бивша тврђава Вуковац 1699. у визији Васиља Антипова. Музеј Бродског Посавља
  • Град Брод и бивша тврђава Вуковац 1699. у визији Васиља Антипова. Музеј Бродског Посавља
    Град Брод и бивша тврђава Вуковац 1699. у визији Васиља Антипова. Музеј Бродског Посавља
  • План Брода и нове тврђаве из 1723., а лијево се види, наспрам отока и тврђава Вуковац
    План Брода и нове тврђаве из 1723., а лијево се види, наспрам отока и тврђава Вуковац
  • План Брода и нове тврђаве из 1728/29.
    План Брода и нове тврђаве из 1728/29.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Зирдум, Андрија (2001). Почеци насеља и становништво бродског и градишког краја 1698.-1991. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 57, 91, 113, 133. 
  2. ^ Зирдум, Андрија (2001). Почеци насеља и становништво бродског и градишког краја 1698.-1991. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 281. 
  3. ^ Хафизовић, Фазилета (2016). Пожешки санџак и османска Славонија. Загреб, Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 79, 165. 
  4. ^ Кљајић, Јосип (1998). Бродска тврђава. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 30. 
  5. ^ Зирдум, Андрија (2001). Почеци насеља и становништво бродског и градишког краја 1698.-1991. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 281. 
  6. ^ Цвекан, Пашкал (1984). Фрањевци у Броду. Славонски Брод. стр. 29. 
  7. ^ Ваничек, Франц (1881). Историја војничке крајине или историја васцелог српског народа са ове и оне стране Дунава, Саве, Уне, Врбаса, тако и приморја (од 1538. до 1873. - 335 година) по изворима и изворним списима, књига прва. стр. 238. 
  8. ^ Кљајић, Јосип (1998). Бродска тврђава. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 144, 145. 
  9. ^ Кљајић, Јосип (1998). Бродска тврђава. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 148. 
  10. ^ Кљајић, Јосип (2003). Сцриниа Славоница, 3., Бродска утврда Вуковац, 1688.-1722. Славонски Брод: Хрватски институт за повијест, Подружница за повијест Славоније, Сријема и Барање. стр. 121—156. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tvrđava_Vukovac_u_Slavonskom_Brodu&oldid=26790305”