Славонски Брод

Из Википедије, слободне енциклопедије
Славонски Брод

Brodsko korzo (ljeto 2008).jpg
Корзо у Славонском Броду

Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Бродско-посавска
Становништво
Становништво (2011) 53.473
Агломерација (2011) 59.507
Географске карактеристике
Координате 45°09′47″N 18°00′42″E / 45.16314309422771, 18.011608157483472
Површина 50,27 км²
Славонски Брод на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Славонски Брод
Славонски Брод на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Мирко Дуспара ((ХСП))
Поштански код 35000
Позивни број (+385) 035
Регистарска ознака SB
Веб-страна Службена презентација града

Славонски Брод је град у Хрватској и административно средиште Бродско-посавске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 59.507 становника, а у самом насељу је живело 53.473 становника.[1] Славонски Брод је по величини и значају други највећи град у Славонији.

Географија[уреди]

Мост на Сави који спаја два града, Славонски с Босанским Бродом

Славонски Брод се налази на северној обали реке Саве, на граници с Босном и Херцеговином, средиште је Бродско-посавске жупаније. Представља чвориште главних саобраћајних праваца у смеру запад-исток и север-југ. Кроз Брод пролазе железничка пруга и ауто-пут који повезују западну Европу и Блиски исток, а на реци Сави је мост који спаја Хрватску и БиХ (ту је и међународни гранични прелаз). Град је смештен на пола пута између Загреба и Београда, на јужном рубу Панонске равнице, између Бродског Брда на северу, и реке Саве на југу. Трагови још из римског доба показују да је овде одувек био прелаз преко реке, па се зато Брод понекад назива „северним вратима Босне“. На ту чињеницу упућује и сам назив града, који је некада носио име Броод на Сави (Броод- искварено од речи „проход“ - прелаз). Пловни пут реком Савом користи се још од доба Римљана, а паралелно са реком Савом се кроз славонску равницу данас пружа и нафтовод.

Славонском Броду је суседни град Босански Брод, који се налази на другој, јужној обали реке Саве. Босански Брод је знатно мање градско насеље, некада, пре ратних збивања 90-их година прошлога столећа, у доста доброј комуникацији са већим суседом, данас поприлично разрушен. Односи између два града полако се нормализују.

Историја[уреди]

Насеља су на овом делу Хрватске постојала још у преисторијско доба што је условљено повољним географским положајем, угодном континенталном климом, плодним тлом и близином реке. Град је добио име „Брод“ које је испрва симболизовао место на којем се могла прегазити река, а после и средство за остваривање истог.

На североисточном делу града, на локалитету Галово, релативно недавно откривено је богато налазиште старчевачке културе из ранога каменог доба. Осим чињенице да се ради о највећем налазишту из каменог доба на подручју Сјеверне Хрватске, изузетно је битно нагласити да пронађени материјални остаци потврђују 8.000 година старо насељавање Брода.

Научници процењују да је реч, не само о најстаријим доказима насељавања града, него, уопште, и о траговима најстаријег насеља у целокупној Хрватској. Налазиште карактерише више карактеристика, због којих привлачи пажњу стручњака. Једна од њих је и први пут у Европи пронађена земуница за сахрану, посебно саграђена. Она је ограђена дрвеном оградом с жртвеником и преко 20 камених секира. Занимљиви су и остаци овде пронађених костура, где је један покопан без главе, док код другог на лобањи недостаје лице, што научнике упућује на постојање "култа лубање" и жртвене обреде. Према налазима с још неких локалитета, стручњаци сматрају да се на градском подручју вероватно налазило доста велико преисторијско насеље.

Кроз историју је локација града Славонског Брода била добро настањена, а прва историјска насеобина на том меесту датира из римских времена, о чему сведоче археолошки налази из тог доба, по имену Марсонија. До данас није утврђено да ли је Марсонија била само поштанска станица и преноћиште, или и читава насеобина.

На познатој Појтингеровој табли Марсонија је означена као Marsonie, а у дјелу Notitia dignitatum записана је као Auxilia Ascaria Tauruno sive Marsonia.

Проблематиком убикације Марсоније бавили су се већ издавачи Птолемејеве Географије у 16. веку. У том погледу било је различитих мишљења. Први географ из 16. века који је одредио положај Марсоније на локалитету Брода био је Абрахам Ортелиус, који је у свом атласу "Theatrum orbis terrarum" (Антверпен 1590) објавио карту на којој је покушао да реконструише и убицира све античке називе панонских и илирских насеља. Он је Марсонију сместио на Сави управо тамо гдје се данас налази Брод.

На већ споменутој Појтингеровој табли се најбоље види да је Марсонија лежала непосредно уз реку Саву, на мјесту где је римски пут прелазио преко реке. Од наших стручњака први који је утврдио да је Марсонија (оригинално MARSVNNIA) била на локацији Брода био М. П. Катанчић. Након тога, ова је чињеница опште прихваћена у науци.

Након Марсоније на локација града су се настанили Словени у 6. веку. Само име града се први пута спомиње у повељи угарско-хрватског краља Беле IV 1224. године. Кроз касни средњи век и већину Новог века Славонски Брод је био важна тврђава у Војној крајини, серији утврђења на граници Аустрије са Османским царством. Иваниш Бериславић (Иваниш Берислав; 1504 — 1514) је био српски деспот, истакао се у борбама против Турака у Босни. Поред Купиника, деспот је имао седиште и у граду Броду на Сави, из кога је надгледао деспотске градове по Срему и Славонији, као и Јајачку бановину. Утицај Турака на овом простору је доминантан све до краја 17. века када се ситуација мења освајањем територија од стране Аустроугарске монархије. Осим одбрамбене улоге, у граду се у то време развијају и ситни занати и трговина, а од најранијег доба духовну службу врше Фрањевци под чијим утицајем се развијају просвета и култура. У 20. веку Славонски Брод је искусио неколико периода брзог раста, као саобраћајни и индустријски центар. Због наглог привредног развитка 20.-е године прошлог столећа се називају „златним добом Брода“. За време Краљевине Југославије град мења име из Брод на Сави у Славонски Брод. За вријеме Другог светског рата град је тешко страдао, а иста га је судбина задесила за вријеме рата у Хрватској. Град се постепено опоравља и обанавља те настоји да се повеже привредно и саобраћајно с осталим деловима Хрватске, а и ради се на обнављању индустријских погона, који су својевремено запошљавали већину становника.

Данас је Славонски Брод саобраћајни град на ауто-путу која повезује средњу Европу с Малом Азијом. Као административни центар Жупаније и индустријски центар, Славонски Брод и даље расте и развија се, поготово у последњих десетак година.

Становништво[уреди]

Град Славонски Брод[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 64.612 57.229 49.153 40.043 30.093 23.116 20.196 19.203 13.729 13.193 9.627 6.940 5.872 4.775 4.015
  • напомене:

Настао из старе општине Славонски Брод.

Славонски Брод (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 58.642 55.683 47.583 38.705 28.810 21.858 16.681 15.827 11.199 10.651 7.532 4.968 4.433 3.362 2.736
  • напомене:

До 1921. исказивано под именом Брод. Садржи податке за бивше насеље Будаинка од 1900. до 1948. и Подвиње од 1953. до 1991. У 2001. смањено је за подручје насеља Подвиње.

Демографске карактеристике[уреди]

До 1991., број становника се повећавао захваљујући снажном расту привреде (велике фабрике „Ђуро Ђаковић“, „Јасиње“, „Славонија“ индустрија дрвета... и сл.)

Подаци 1991.: 57.796 становника, а 2001.: 64.612 становника (од тога 33.727 жена и 30.885 мушкараца), то се сматра малим порастом броја становника нарочито ако се узме у обзир велики број избеглица из Босанске Посавине за време рата, те сада, према проценама, град са широм приградском зоном досеже максимално 80-ак хиљада становника (2005 год.). Граду Броду гравитира и шире подручје жупаније са око 100.000 становника. Тај убрзани тренд захваљује понајприје снажном развоју (нарочито до 1990.), те приливу босанских Хрвата у ратним и поратним раздобљима. У раздобљу од 1992. године, које се поклапа с почетком ратних збивања на простору града, до 2001. године, кад је извршен последњи попис становништва, примећује се забрињавајуће опадање природног прираштаја. Број живорођених је у значајном паду, док је број умрлих мање-више константан. Разлози овој појави могу бити различити и могу се генерално везати уз мењање стила живота, модернизацију и слично, али чињеница је да ова појава има негативне последице на бројне друштвене елементе. Ипак, нека скорашња истраживања, спроведена у Хрватској, уз Сплит, предвиђају висок демографски раст још једино Славонском Броду.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Славонски Брод је имало 55.683 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
44,541 79,99%
Срби
  
4,685 8,41%
Југословени
  
2,417 4,34%
Муслимани
  
402 0,72%
Роми
  
207 0,37%
Украјинци
  
194 0,34%
Словенци
  
149 0,26%
Црногорци
  
99 0,17%
Албанци
  
81 0,14%
Мађари
  
63 0,11%
Македонци
  
61 0,10%
Чеси
  
47 0,08%
Немци
  
43 0,07%
Румуни
  
38 0,06%
Словаци
  
24 0,04%
Турци
  
23 0,04%
Италијани
  
17 0,03%
Русини
  
14 0,02%
Пољаци
  
10 0,01%
Бугари
  
3 0,00%
Грци
  
3 0,00%
Јевреји
  
2 0,00%
Руси
  
2 0,00%
остали
  
21 0,03%
неопредељени
  
1,022 1,83%
регион. опр.
  
107 0,19%
непознато
  
1,408 2,52%
укупно: 55.683

Управа[уреди]

Након локалних избора (2007) за градоначелника је изабран Мирко Дуспара, др. мед. (ХСП), а за заменике Владимир Јерковић и Оливера Маглић.

Привреда[уреди]

Славонски Брод има доста развијену индустрију, иако она због рата и доста лошег прелаза с комунизма у капитализам, опада задњих 10 - 12 година. Но се полако уздиже на ноге, па тако и бродски див „Ђуро Ђаковић“ који је и добро познар преко граница Хрватске по изразито широком и квалитетном производном програму. Производне потенцијеле ове фирме није потребно посебно објашњавати али издвојимо само неке: мостови (Масленички мост...), железничка возила, индустријска постројења, пољопривредне машине, ауто-делови, борбена возила и опрема (тенк Дегман) итд. Осим тога, ово је предузеће и део хрватског конзорција "CROTRAM", који је произвео први хрватски нископодни трамвај.

Важна је и пољоприведа и узгој воћа, а добро се развија и прехрамбена индустрија, управо идеална за ово подручје. Бродски крај познат је по производњи изузетно квалитетних врста вина, а један је од најпознатијих произвођача винарија „Здјеларевић“, која своје производе и извози.

Саобраћај је увек био важна ставка бродске привреде од римских времена, па и данас. Кроз Брод пролази важан хрватски ауто-пут Загреб-Славонски Брод-Београд (А3). Брод је и друга најважнија речна лука у држави (у изградњи је савремена лучка инфраструктура с предвиђеним годишњим капацитетом од 1.500.000 тона). Саобраћајни значај града све више расте и с почетком изградње новог ауто-пута на међународном транзитном правцу Ц5, који ће повезивати средњу Европу и Славонију са БиХ и обалом Јадранског мора. Траса будуће саобраћајнице налази се на нешто више од 15 km источно од центра Брода, па ће њеним довршавањем кроз коју годину (2008), шира приградска зона постати једно од највећих саобраћајних чворишта у Хрватској, с обзиром на већ постојећи ауто-пут. Због изврсне саобраћајне повезаности, на раскрсници важних међународних праваца, овај инфраструктурни пројект ће се врло позитивно одразити на даљи привредни развој колико самога града, толико и читаве жупаније.

Услужне дјелатности постају врло важне, нарочито туризам. У Славонском Броду се налази споменик нулте категорије „Бродска тврђа“, која је иначе међу највећим, и један од најважнијин споменика континенталне Хрватске, осим тога у Броду постоје још многе грађевине и манифестације које у задње време привлаче посетиоце.

Једна од тих занимљивости је и површином највећи градски трг у Хрватској (што је мало познато), Трг Иване Брлић-Мажуранић, такође један од најлепших у држави, с погледом на реку Саву.

Ту се налази и кућа Иване Брлић-Мажуранић, светски прослављене књижевнице за децу, којој трг и дугује своје име. На њему се током године одржавају многобројне културне манифестације, које привлаче пажњу, а обилује и мноштвом различитих садржаја, као што су галерије, књижаре, кафане, ноћни клубови, различите трговине. Због свега наведенога представља центар друштвених догађања у граду и одлично место за добар провод.

У непосредној близини трга налази се и највеће и најуређеније градско шеталиште уз реку у држави, популарни бродски „Кеј“.

Славни људи[уреди]

Споменици и знаменитости[уреди]

Тврђава Брод, споменик нулте категорије[уреди]

У Броду, једном од важних стратешких и саобраћајних места које је контролисало гранични прелаз према Турској и повезивало главне трговачке путеве, Аустрија у времену 1715—1780. године гради велику Царску и краљевску славонску пограничну тврђаву Брод на ријеци Сави.

По својим димензијама, ова зтврђава спада међу највеће такве објекте у Хрватској (и у Европи), па се упоређује и с Диоклецијановом палатом, чији је северни пандан. Присилним радом градили су је сељаци граничари. Тврђава правилног звездоликог облика који је диктирао равничарски терен зидана је земљаним набојем, опеком, дрветом и делимично каменом. За потребе великог тврђавског комплекса предвиђеног за смештај 4.000 војника и 150 топова посечене су богате шуме у широкој околини града. Непосредна близина овог фортификацијског објекта чији је ерар обухватао површину од 141 јутра и 586 хвати, све до краја 19. века утицала је на развој самог насеља (дрвена архитектура, ширење насеља на исток) чија је урбана основа формирана још у турско доба. Године 1860. тврђава је укинута као војнички безначајна, али тек почетком 20. века допуштена је градња у ужем еспланадном простору. Јединствени и монументални пример војне фортификацијске архитектуре 18. века у Славонији - тврђава Брод - проглашена је спомеником културе. Поступна обнова постојећих, делом данас разграђених простора и појединачних грађевина велике барокне Тврђаве Брод у њеним изворним опкопима испуњеним водом, пројект је јединственог будућег средишта града Славонског Брода. Унутар зидина тврђаве већ се налази Галерија Ружић, чији се стална поставка састоји из мноштва репрезентативних радова хрватске савремене уметности, а честе су и гостујуће изложбе. Бродски „фестунг“ још удомљује и Класичну Гимназију, као и Градску управу. У будућности је у плану, како буде текла обнова, и уређење „Музеја Границе“, који би посетиоцима требало да преноси угођај посавских крајева из раздобља противтурских ратова. Уз ове, предвиђен је и низ других културних и друштвених садржаја унутар језгра тврђаве.

Фрањевачки самостан и црква Пресветог Тројства, споменик прве категорије[уреди]

Фрањевачки самостан, северна фасада

Године 1694. саграђен је дрвени фрањевачки самостан који је служио потребама заједничког редовничког живота. Камен темељац за нови зидани самостан, на земљишту ван домета тврђавских топова положио је 1727. године барон Тренк, заповедник Брода а до краја године завршен је западни тракт самостана и озидан врт. До 1732. године саграђен је јужни тракт, потом источни (1768—1770). Изнад крова самостанског северног ходника постављен је сат који је као и сунчани оцртани сат израдио Алекса Шоц. Бродски фрањевци не само да су вршили духовну службу негу су имали и значајну просветитељску улогу и отварањем школе 1709. године постају њени први учитељи, а 1720. године отварају филозофски факултет. До наших дана фрањевци су задржали континуитет рада у Бродском Посављу, о чему сведочи и њихова изузетно богата библиотека, у којој се чувају неке од највреднијих и најстаријих књига у Хрватској. Фрањевачки самостан, и данас добро очуван, једна је од најмаркантнијих барокних грађевина у Славонији с најрепрезантивнијим клаустром самостанске архитектуре северне Хрватске.

Образовање[уреди]

Данас у Славонском Броду постоји Машински факултет, Висока учитељска школа, осам средњих школа, десет основних школа и једна основна музичка школа. Од установа предшколског васпитања, у граду постоји 7 дечјих вртића, центар за рехабилитацију и васпитање деце с тешкоћама у развоју и једна музичко-језична радионица. Цтопа неписмених ниска у односу на целокупно становништво. Највећи је број неписмених у старијим добним групама што се може повезати с другачијим условима живота и образовања у ранијим временима.

Образовани део становништва највише чини оно које завршава основне и средње школе, а мањим делом више школе и факултете. Али се и тај тренд у задње време почиње мењати, због све виших захтева, које поставља тржиште рада по питању одговарајућег образовања појединаца. У директоној вези с овом проблематиком је и планирано проширивање могућности високошколског образовања на подручју самога града Славонског Брода. Већ пар година постоје врло озбиљни планови око покретања неких нових студија у граду, који су се одужили услед недостатка финансијских средстава, али је њихова реализација у ближој будућности ипак све изгледнија. С обзиром да је стопа наталитета у опадању, све мањи број деце се уписује у основне школе. Ипак, по полној структури једнак се број дјечака и дјевојчица уписује у основну школу, док при упису у средњу школу број девојчица које уписују гимназију је готово двоструко већи од дечака, док је однос исти, али у корист дечака при упису у занатске школе. При упису у више и високе школе разлике нису значајне. Можда би још било занимљиво споменути да двостуко више мушкараца стичче докторску титулу по завршетку последипломских студија.

Основношколске установе у Славонском Броду

Машински факултет
  • ОШ Ивана Горана Ковачића Славонски Брод [2]
  • ОШ Антуна Михановића Славонски Брод
  • ОШ Хуге Бадалића Славонски Брод
  • ОШ Ђуре Пилара Славонски Брод
  • ОШ Блажа Тадијановића Славонски Брод
  • ОШ Богослава Шулека Славонски Брод
  • ОШ Владимира Назора Славонски Брод
  • ОШ Иване Брлић Мажуранић Славонски Брод
  • ОШ Милана Амруша Славонски Брод
  • ОШ Ивана Зајца (основна музичка школа) Славонски Брод
  • ОШ 11. Основна школа Славонски Брод
  • ОШ И. Б. Мажуранић- Подручно разредно одељење у Бродском Варошу
  • ОШ Богослав Шулек- Подручно разредно одељење у Врановцима

Средњошколске установе у Славонском Броду:

Високошколске установе у Славонском Броду:

Студентски смјештај

Култура[уреди]

Позоришта

Биоскопи

  • Хрватски дом
  • Кино „Брод“

Библиотеке

Muzeji

  • Muzej brodskog Posavlja
  • Kuća Ivane Brlić-Mažuranić

Галерије

  • Галерија умјетнина града Славонског Брода
    • Галерија „Ружић и сувременици“
  • Атеље - Уникат
  • Ателље - Аурел
  • Галерија и антикваријат Бален
  • Галерија Кутузовић
  • Ликовни салон «Владимир Бецић»

Манифестације "Бродско коло“, смотра фолклора Бродско-посавске жупаније

  • Организатор: Фолклорни ансамбл Брода

"Бродско глазбено љето“

  • Организатор: Казалишно-концертна дворана „И. Б-Мажуранић“

Ликовна колонија „Сава“

  • Организатор: Галерија умјетнина града Брода

"У свијету бајки Иване Брлић-Мажуранић“

  • Организатор: Град Слав. Брод и ККД „И. Б-Мажуранић“

Медији[уреди]

Новине

  • Посавска Хрватска

Радио

ТВ станице

Интернет

Спорт[уреди]

Најпопуларнији спортови су фудбал и кошарка.

Брођани су остварили завидне резултате у тим спортовима као и у многим другима, посебно бокс, тенис, карате, рукомет...

Референце[уреди]

  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.“. Државни завод за статистику Републике Хрватске Приступљено 28. 8. 2012.. 
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]

Удружења и клубови[уреди]


Извор[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.