УГТ2Б4

С Википедије, слободне енциклопедије

УГТ2Б4
Идентификатори
АлијасиУГТ2Б4
Спољашњи ИДОМИМ: 600067 ХомолоГене: 130717 ГенеЦардс: УГТ2Б4
Образац РНК изражавања
Море референце еxпрессион дата
Ортолози
ВрстеЧовекМиш
Ентрез
Енсембл
УниПрот
РефСеq (мРНА)

НМ_001297615
НМ_001297616
НМ_021139

н/а

РефСеq (протеин)

НП_001284544
НП_001284545
НП_066962

н/а

Лоцатион (УЦСЦ)н/ан/а
ПубМед сеарцх[1]н/а
Wикидата
Виеw/Едит Хуман

УДП глукуронозилтрансфераза 2 фамилија, полипептид Б4, такође позната као УГТ2Б4, је ензим који је код људи кодиран геном УГТ2Б4.[2][3][4]

Фунцтион[уреди | уреди извор]

УГТ2Б4 је углавном укључен у глукуронидацију хиодезоксихолне киселине, жучне киселине и катехол-естрогена, као што су 17-епиестриол и 4-хидрокси-естрон.[5]

Изражавање ензима УГТ2Б4 појачава фарнезоидни X рецептор (ФXР), нуклеарни рецептор који се активира жучним киселинама.[6] Ове исте жучне киселине су супстрати за ензим УГТ2Б4. Отуда повећање регулације УГТ2Б4 активираним ФXР-ом обезбеђује механизам за детекцију, коњугацију и накнадну елиминацију токсичних жучних киселина.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Хуман ПубМед Референце:”. Натионал Центер фор Биотецхнологy Информатион, У.С. Натионал Либрарy оф Медицине. 
  2. ^ „Ентрез Гене: УГТ2Б4 УДП глуцуроносyлтрансферасе 2 фамилy, полyпептиде Б4”. 
  3. ^ Јацксон МР, МцЦартхy ЛР, Хардинг D, Wилсон С, Цоугхтрие МW, Бурцхелл Б (март 1987). „Цлонинг оф а хуман ливер мицросомал УДП-глуцуроносyлтрансферасе цДНА”. Биоцхем. Ј. 242 (2): 581—8. ПМЦ 1147744Слободан приступ. ПМИД 3109396. дои:10.1042/бј2420581. 
  4. ^ Монагхан Г, Цларке ДЈ, Повеy С, Сее ЦГ, Боxер M, Бурцхелл Б (септембар 1994). „Исолатион оф а хуман YАЦ цонтиг енцомпассинг а цлустер оф УГТ2 генес анд итс регионал лоцализатион то цхромосоме 4q13”. Геномицс. 23 (2): 496—9. ПМИД 7835904. дои:10.1006/гено.1994.1531. 
  5. ^ Барре L, Фоурнел-Гиглеуx С, Финел M, Неттер П, Магдалоу Ј, Оуззине M (март 2007). „Субстрате специфицитy оф тхе хуман УДП-глуцуроносyлтрансферасе УГТ2Б4 анд УГТ2Б7. Идентифицатион оф а цритицал ароматиц амино ацид ресидуе ат поситион 33”. ФЕБС Ј. 274 (5): 1256—64. ПМИД 17263731. С2ЦИД 27151203. дои:10.1111/ј.1742-4658.2007.05670.xСлободан приступ. 
  6. ^ Барбиер О, Торра ИП, Сирвент А, Цлаудел Т, Бланqуарт C, Дуран-Сандовал D, Куиперс Ф, Косyкх V, Фруцхарт ЈЦ, Стаелс Б (јун 2003). „ФXР индуцес тхе УГТ2Б4 ензyме ин хепатоцyтес: а потентиал мецханисм оф негативе феедбацк цонтрол оф ФXР ацтивитy”. Гастроентерологy. 124 (7): 1926—40. ПМИД 12806625. дои:10.1016/С0016-5085(03)00388-3. 

Литература[уреди | уреди извор]