ADP-ribozilacija

С Википедије, слободне енциклопедије
ADP riboza

ADP-ribozilacija je adicija jedne ili više ADP-riboznih grupa na protein.[1][2] Te reakcije učestvuju u ćelijskoj signalizaciji i kontrolišu mnoge ćelijske procese, uključujući DNK popravku i apoptozu.[3][4]

ADP-ribozilacioni enzimi[уреди | уреди извор]

ADP-ribozilaciju mogu da posreduju enzimi NAD+:diftamid ADP-riboziltransferaze, koji prenose ADP-riboznu grupu sa nikotinamid adenin dinukleotida (NAD+) na akceptore kao što su arginin, glutaminska kiselina, ili aspartinska kiselina. Kod ljudi, jedan tip ADP-riboziltransferaza su NAD:arginin ADP-riboziltransferaze, koje modifikuju aminokiselinske ostatke proteina kao što su histoni dodatkom jedne ADP-ribozne grupe.[5] Te reakcije su povratne; na primer, kad je arginin modifikovan, nastali ADP-ribozilarginin se može razraditi dejstvom ADP-ribozilargininskih hidrolaza.[6]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Belenky P, Bogan KL, Brenner C (2007). „NAD+ metabolism in health and disease” (PDF). Trends Biochem. Sci. 32 (1): 12—9. PMID 17161604. doi:10.1016/j.tibs.2006.11.006. 
  2. ^ Ziegler M (2000). „New functions of a long-known molecule. Emerging roles of NAD in cellular signaling”. Eur. J. Biochem. 267 (6): 1550—64. PMID 10712584. doi:10.1046/j.1432-1327.2000.01187.x. 
  3. ^ Berger F, Ramírez-Hernández MH, Ziegler M (2004). „The new life of a centenarian: signalling functions of NAD(P)”. Trends Biochem. Sci. 29 (3): 111—8. PMID 15003268. doi:10.1016/j.tibs.2004.01.007. 
  4. ^ Corda D, Di Girolamo M (2003). „NEW EMBO MEMBER'S REVIEW: Functional aspects of protein mono-ADP-ribosylation”. EMBO J. 22 (9): 1953—8. PMC 156081Слободан приступ. PMID 12727863. doi:10.1093/emboj/cdg209. 
  5. ^ Okazaki IJ, Moss J (1999). „Characterization of glycosylphosphatidylinositiol-anchored, secreted, and intracellular vertebrate mono-ADP-ribosyltransferases”. Annual Review of Nutrition. 19: 485—509. PMID 10448534. doi:10.1146/annurev.nutr.19.1.485. 
  6. ^ Takada T, Okazaki IJ, Moss J (1994). „ADP-ribosylarginine hydrolases”. Mol. Cell. Biochem. 138 (1–2): 119—22. PMID 7898453. doi:10.1007/BF00928452. 

Vidi još[уреди | уреди извор]