Уретерокела
| Уретерокела | |
|---|---|
 | |
| Уретерокела на ултрасонографији | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | урологија |
| МКБ-10 | Н28.8 |
| МКБ-9-CM | 593.89, 753.23 |
| ДисеасесДБ | 33455 |
| МедлинеПлус | 000462 |
| еМедицине | радио/729 |
| МеСХ | Д014518 |
Уретерокела или уретероцела је цистична дилатација или округло проширење субмукозног интравезикалног или завршног дела уретер који лежи између слузнокоже тригонума и детрусора и стрчи у лумен мокраћне бешике. Најчешће је опструктивна, и значајно се чешче јављају код дупликација уретера.[1]
Епидемиологија[уреди | уреди извор]
Учесталост уретерокеле износи 1: 5000 – 12.000. Четири до шест пута је чешћа у девојчица.
Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]
Нормално се уретер по уласку у бешику пружа субмукозно у одређеној дужини и тек тад отвара у лумен бешике. Ако је отвор сужен, прво се цистично дилатира тај субмукозни део уретера и тек потом ретроградно цео уретер и пијелокаликсни систем, аналогно опструктивном мегауретеру.
Подела[уреди | уреди извор]
Према препоруци Уролошке секције Америчке академије за педијатрију разликују се два типа:
- интравезикална уретерокелна која је у целости смештена у мокраћној бешици и
- ектопична уретерокела код које део лежи на врату мокраћне бешике или у уретри.
Сваки од ових типова може бити повезан са једноструким или двоструким уретером.
Клиничка слика[уреди | уреди извор]
Ако уретерокела изазива опструкцију, или везикоуринарни рефлукс (скраћено ВУР) јављају се симптоми уроинфекције.
Дијагноза[уреди | уреди извор]
Дијагностикује се ултрасонографски и урографским испитивањима. Једноставна уретерокела може да се дијагностикује УЗ, МЦУГ, ИВУ. Ултразвучним прегледом уретерокела се приказује као цистична интравезикална маса, заједно са дилатираним уретером који је постављен у уретерални отвор близу латералне маргине тригонума. Тако се ултразвучно приказује као ехогена, округла структура локализирана близу латералне маргине тригонума (31).
Терапија[уреди | уреди извор]
Терапија може бити или ендоскопска (ресекција или пункција уретероцеле) или класично оперативна, реимплантацијом уретера у бешику.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Хаутманн, Хуланд: Урологие, 3.Ауфлаге, Спрингер Верлаг 2006, С397 ф
Литература[уреди | уреди извор]
- Росенблум С, Пал А, Реидy К. Ренал девелопмент ин тхе фетус анд прематуре инфант. Семин Фетал Неонатал Мед. 2017 Апр;22(2):58-66
- Недима АТИЋ, Изета СОФТИЋ, Јасминка ТВИЦА, Аномалије уринарног тракта у дјеце Педијатрија данас 2007;3(2):149-163
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- National Kidney & Urologic Diseases Information Clearinghouse: Polycystic Kidney Disease (језик: енглески)
- U.S. National Library of Medicine National Institutes of Health: Генес анд Дисеасе (језик: енглески)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
