Валмики

С Википедије, слободне енциклопедије

Валмики
Саге Валмики цомпосинг тхе Рамаyана
мудрац Валмики компонује Рамајану
Датум рођењаН/А
Место рођењаН/А
 Индија
Датум смртиН/А
Место смртиН/А
 Индија
ПребивалиштеИндија
Држављанствоиндијско
Занимањепесник
ОрганизацијаДармски покрет звани Валмикизам је базиран на Валмикијевим учењима
СтилХиндуизам

Валмики (/вɑːлˈмиːки/;[1] Санскрит: वाल्मीकि, Вāлмīки)[А] је прослављен као песник-претеча у санскртској литератури.[2] Еп Рамајана, различито датиран од 5. века пре нове ере[4][5] до првог века пне,[6] приписује се њему на основу атрибуције у самом тексту.[7] Он је познат је као Ади Кави, први песник, аутор Рамајане, прве епске песме.

Рамајана, коју је изворно написао Валмики, састоји се од 24.000 шлока и седам кантона (кандас).[8] Рамајана се састоји од око 480.002 речи, што је четвртина дужине целог текста Махабарата или око четири дужине Илијаде. Рамајана говори о принцу, Рами из града Ајодхја у краљевини Косала, чију је жену Ситу је отео Равана, краљ-демон (Ракшаса) из Ланке. Валмикијева Рамајана је различито датирана на период од 500 пне до 100 година пне[9] или приближно коеволуирала са раним верзијама Махабарате.[10] Као и код многих традиционалних епова, ово дело је прошло кроз процес интерполација и редакције, што чини његово прецизно датирање немогућим.

Британски сатиричар Обри Менен каже да је Валмики био „признат као књижевни геније”, те да је стога сматран „одметником”, вероватно због свог „филозофског скептицизма”,[11] као део периода „индијског просветитељства”.[12] Валмики се такође наводи као савременик Раме. Менен тврди да је Валмики „први аутор у целој историји који се уврстио у сопствену композицију”.[13]

Рани живот[уреди | уреди извор]

Валмики је рођен као Агни Шарма у браманској породици од оца Прачета (познатог и као Сумали) из Бхригу готра.[14][15] Према легенди, једном је срео великог мудраца Нараду и разговарао са њим о својим дужностима. Ганут Нарадиним речима, Агни Шарма је почео да спроводи покоре и запевао је реч „мара” која је значила „умрети”. Док је неколико година обављао своју покору, реч је постала „Рама”, име лорда Вишнуа. Огромни мравињаци су формирани су око Агни Шарме и то му је зарадило име Валмики. Агни Шарма, преименован у Валмики, научио је свете списе од Нараде и постао најистакнутији аскета, кога су сви поштовали.

Постоје и легенде о томе да је Валмики био лопов пре него што се претворио у ришија. Нагара Канда из Сканда Пуране у свом делу о стварању Мукара Тирта спомиње да је Валмики рођен као брахман, са именом Лохаџанга и да је био подан син својих родитеља. Он је имао лепу супругу и они су били верни једно другом. Једном, када у региону Анарте није било кише дванаест дугих година, Лохаџанга је зарад своје гладне породице, почео да пљачка људе које би затекао у шуми. Током овог живота срео је седам мудраца или Саптаришија и покушао да их опљачка. Али научени мудраци су се сажалили над њим и указали му на лудост његових дела. Један од њих, Пулаха, дао му је мантру да медитира, и брахман који је постао лопов толико се заокупио рецитовањем да су око његовог тела формиране мравље хумке. Када се мудраци вратили и чули звук мантре који долази из мрављих химки, они су га благословили и рекли: „Пошто сте остварили велики Сиди седећи међу Валмика (мрављишта), постаћете познати у свету као Валмики”.[16][17]

Улога у Рамајани[уреди | уреди извор]

Рама са Ситом на престолу, њихова деца Лава и Куша у крилу. Иза трона стоје Лакшмана, Барата и Шатругна. Хануман се клања Рами пред престолом. Валмики је лево.

Валмики је играо важну улогу у Утараканди, последњем поглављу епа Рамајана. Утараканду можда није изворно израдио Валмики. Научници Роберт и Сели Голдман, на пример, истакли су: „Велики део наратива се фокусира на личности које нису Рама, и Валмики га приповеда само индиректно, стављајући га у уста других фигура као што је Агастја.“[18] Верује се да је то преузето од Сеше Рамајане. Према легенди, Рама је послао Ситу у шуму. Сита проналази уточиште у ашраму мудраца Валмикија, где рађа дечаке близанце Лаву и Кушу. Лава и Куша су били Валмикијеви први ученици, које је он подучавао Рамајани. Бала Канда из епа такође прича причу о Валмикију који приповеда Рамајану Лави и Куши, који постају његови ученици.[19]

Улога у Махабарати[уреди | уреди извор]

Валмики је био присутан у време Махабарате и био је један од многих мудраца који су посетили Јудистиру после рата. Он је рекао је Јудистири о предностима обожавања Шиве. Једном давно, неки испосници који су поседовали хома ватру проклели су Валмикија као кривца за Брахминско убиство. Грех га је обузео чим је био проклет. Зато се помолио Шиви и постао је очишћен од свих својих грехова. Касније је рекао Јудистири да се и он треба молити Шиви.[20]

Сита у испосници Валмики

Реинкарнација[уреди | уреди извор]

Вишнудармотара Пурана каже да је Валмики рођен у Трета Југи као облик Брахме који је компоновао Рамајану и да људи који желе да стекну знање треба да обожавају Валмикија.[21] Касније је реинкарниран као Тулсидас, који је компоновао Рамчаритаманас, што је била авади-хинди верзија Рамајане.[22]

Прагат Дивас[уреди | уреди извор]

Дан пуног месеца хиндуистичког месеца Ашвина слави се као годишњица рођења песника. Дан је такође познат као Паргат Дивас или Валмики Џајанти, и велики је фестивал следбеника верске секте Балмики хиндуизма.[23]

Храмови[уреди | уреди извор]

Хиндуистичка секта Балмики поштује Валмикија, где је познат и као Лал Бег или Бала Шах, као светац заштитник, са мноштвом мандира (храмова) посвећених њему.[2][24]

Верује се да подручје у Ченају, Тируванмијур, има своје име изведено од мудраца Валмикија, Тиру-Валмики-Ор. На овом месту се налази храм за Валмикија, за који се верује да је стар 1300 година.[25][26]

Шри Валмики Мата Маха Самстана је храм посвећен Валмикију у Раџанахалију, Карнатака.

Ашрам Валмики, место које се сматра оригиналним ашрамом Валмикија, налази се у округу Читван у Непалу.[27] Локалитет се налази у близини места ходочашћа Тривени Дам.[28]

У популарној култури[уреди | уреди извор]

О животу песника снимљено је неколико индијских филмова, почев од Валмики Г. V. Санеа (1921); следили су је Ратнакар Сурендре Нарајана Роја (1921), Валмики Елиса Дунгана (1946), Валмики Балџи Пендаркара (1946), Валмики Сандара Надкарнија (1946), C.С.Р. Раоов Валмики (са Рајкумаром у главној улози 1963), Валмики (са Н. Т. Рама Раом; 1963) и Сант Валмики Арвинда Бата (1991).[29][30]

Батов филм у којем је главну улогу играо Суреш Оберој у главној улози остаје необјављен након што је против Обероја покренут поступак због примедби које су припадници касте Валмики у Индији оценили увредљивим.[30]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Валмики је такође познат међу следбеницима као Балмики, Лал Бег и Бала Шах.[2][3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Валмики". Рандом Хоусе Wебстер'с Унабридгед Дицтионарy.
  2. ^ а б в Енцyцлопаедиа оф Сцхедулед Цастес анд Сцхедулед Трибес (на језику: енглески). Институте фор Сустаинабле Девелопмент. 2000. стр. 479. ИСБН 978-81-261-0655-4. 
  3. ^ О'Бриен, Јохн (2006). Тхе Цонструцтион оф Пакистани Цхристиан Идентитy (на језику: енглески). Ресеарцх Социетy оф Пакистан. стр. 125. ИСБН 978-969-425-096-0. 
  4. ^ „Алл Индиан лифе ис хере”. Тхе Гуардиан. 23. 8. 2008. Приступљено 27. 4. 2015. „"Реад 5тх Параграпх" 
  5. ^ Паттанаик, Девдутт (8. 8. 2020). „Wас Рам борн ин Аyодхyа”. мумбаимиррор. 
  6. ^ „Сри Ауробиндо он тхе Индиан Епиц Рамаyана” (ПДФ). уwф.еду. Университy оф Wест Флорида. стр. 2. Приступљено 27. 4. 2015. „реад енд параграпх оф паге 2 
  7. ^ Валмики, Роберт П. Голдман (1990). Тхе Рамаyана оф Валмики: Ан Епиц оф Анциент ИндиаНеопходна слободна регистрација. 1. Принцетон Университy Пресс. стр. 14–15. ИСБН 0-691-01485-X. 
  8. ^ „Валмики Рамаyан”. валмикирамаyан.нет. Десирају Хануманта Рао & К. M. К. Муртхy. Архивирано из оригинала 22. 08. 2018. г. Приступљено 11. 5. 2020. 
  9. ^ „харкинг бацк : Мyтхс анд фацтс оф тхе бегиннингс оф Лахоре”. 
  10. ^ Голдман, Роберт П., Тхе Рамаyана оф Валмики: Ан Епиц оф Анциент Индиа пп. 23
  11. ^ Менен, Аубреy (1954). "Интродуцтион", Тхе Рамаyана, п.4. Цхарлес Сцрибнер'с Сонс: Неw Yорк. Шаблон:Пре-ИСБН. ЛЦЦ 54-5919. ЛЦЦН 54-35716.
  12. ^ Менен (1954). "Тхе Индиан Енлигхтенмент", п.9.
  13. ^ Менен (1954). "Тхе Херитаге оф тхе Глуттонс", п.81.
  14. ^ Висхwанатх С. Нараване (1998). Сагес, Нyмпхс, анд Деитиес: Еxцурсионс ин Индиан Мyтхологy. Тхе Аутхор. стр. 86. 
  15. ^ Хисторy Оф Анциент Индиа (а Неw Версион) : Фром 7300 Бб То 4250 Бц,. Атлантиц Публисхерс & Дист. 2006. стр. 720. 
  16. ^ „Тхе Сканда Пурана, Нагара Кханда, Цхаптер 124, Цреатион оф Мукхара Тиртха”. 
  17. ^ Тхе Сканда Пурана, Парт 17, (Анциент Индиан Традитион анд Мyтхологy Сериес, Вол. LXV),. Мотилал Банарсидасс Публисхерс Пвт. Лтд. 2002. стр. 506. 
  18. ^ Тхе Рāмāyаṇа оф Вāлмīки: Тхе Цомплете Енглисх Транслатион, ед. Роберт П. Голдман анд Саллy Ј. Сутхерланд Голдман, Принцетон Унив. Пресс, 2021, п. 19. ИСБН 978-0-691-20686-8.
  19. ^ Рао, Т. С. Сха ма; Литент (2014-01-01). Лава Кусха (на језику: енглески). Литент. 
  20. ^ „Тхе Махабхарата, Боок 13: Анусасана Парва: Анусасаника Парва: Сецтион XВИИИ”. www.сацред-теxтс.цом. Приступљено 2022-10-17. 
  21. ^ Мyтхологy оф Висхну анд Хис Инцарнатионс бy Манохар Лаxман Варадпанде (2009), п. 166.
  22. ^ „Wхен ис Тулсидас Јаyанти; wхy ис ит целебратед?”. Тхе Статесман (на језику: енглески). 2020-07-04. Приступљено 2020-07-07. 
  23. ^ Лакханпал, Ујјwала (2021-10-19). „Валмики Јаyанти 2021 Дате: Хисторy, Сигнифицанце анд Пуја Тимингс”. ТхеQуинт (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-17. 
  24. ^ Далал, Росхен (18. 4. 2014). Хиндуисм: Ан Алпхабетицал Гуиде (на језику: енглески). Пенгуин УК. ИСБН 978-81-8475-277-9. 
  25. ^ „Арцхиве Неwс”. Тхе Хинду (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-28. 
  26. ^ „Махарисхи Валмики темпле”. Цолумбо Пост. Архивирано из оригинала 2019-11-08. г. Приступљено 2020-11-28. 
  27. ^ „माडीको मणि वाल्मीकि आश्रम चेपुवामा”. Каробар Даилy (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-17. 
  28. ^ „चितवनको वाल्मीकिको साधनाभूमि र सीता आएर बसेको स्थल वाल्मीकि आश्रम Непалпатра”. непалпатра.цом. Приступљено 2022-10-17. 
  29. ^ Асхисх Рајадхyаксха; Паул Wиллемен (2014). Енцyцлопедиа оф Индиан Цинема. Роутледге. стр. 315. ИСБН 978-1-135-94318-9. 
  30. ^ а б Суресх Оберои анд Орс в. Дев Сингх Ассур анд Орс [1991] ИНПБХЦ 10311 (1. фебруар 1991.), Хигх Цоурт (Пуњаб анд Харyана, Индиа)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]