Дарма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Будистички симбол точка дарме.

Дхарма/дхамма (санскрит: धर्म dharma; пали: धम्म dhamma) је вишезначан индијски филозофски термин. Нека од значења су: установљење, поредак, закон, исправност, доктрина.

Етимологија[уреди]

Реч је настала из санскритског корен дхр, који значи „држати“, „одржавати“.[1] Првобитно је значила оно што држи универзум заједно, подршку материјалног или моралног постојања. Означава и космичку законитост у којој је, према учењу о карми, морални основ исконскији од материјалног. Одатле произилазе значења: врлина, исправност, истинитост.[2]

Дхарма може значити: учење, религија, истина, доктрина, исправност, врлина, суштина, „атом“, појава, природа, закон, правило, својство и ентитет[1]. Нека од ових значења користе се и у читавој индијској религији, док су друга карактеристична само за будизам. Такође, на индијским језицима може означавати нечију вероисповест.

Дхарма у хиндуизму[уреди]

У Ведама се употребљава у истом смислу као рита, односно означава космички и морални поредак. У индијској филозофији, дарма је средишњи концепт који објашњава „узвишену истину“ или крајњу стварност света. Он може и означавати нечије етичке дужности или врлину, односно, принципе понашања које би људска бића требало да следе како би живели у складу са природним поретком ствари. Њен основни смисао укључује и кинески тао.[2]

Ддарма/дхамма у будизму[уреди]

Део серијала чланака
Будизам

Lotus-buddha.svg

Оснивање

Сидарта Гаутама · Сангха
Четири племените истине

Историја

Хронологија · Сабори

Појмови

Дарма · Самсара · Карма
Условно настајање
Пет скупина · Шуњата
Реинкарнација · Нирвана

Вежбе и достигнућа

Буда · Бодисатва · Архат
Парамита · Медитација

Школе

Тхеравада · Махајана
Вађрајана · Ране школе

Списи

Палијски канон · Махајана сутре
Тибетански канон

Dharma wheel.svg Категорија:Будизам

У будистичким текстовима се срећу различита значења термина дхарма/дхамма, од којих су нека: закон, учење, правило, исправност, узрочност, појава, честица (конститутивни чинилац појавног света, налик атому).[3] Прецизнија одређење свих тих значења посебно је разрадио Буддхагхоса (5. век), издвајајући четири главна значења дхамме[2]:

  • учење,
  • врлина,
  • космички закон и
  • појава „лишена истинског битка“.

Највише се истиче прво значење, при чему се подразумева Будина дхарма/дхамма, ослобађајући закон који је открио и објавио Буда.[3] Дхарма/дхамма у онтолошком смислу претходи чак и Готама Буди, који представља њену манифестацију. Буде долазе и одлазе, али се дхарма/дхамма, у свом изворном облику, протеже у бескрај. У том контексту она је у извесном смислу аналогна грчком појму логоса[1]. Будући да излажу истину дхарме/дхамме, Будине беседе се скупно означавају као дхарма/дхамма. Живот који се живи у складу са истином коју је изложио Буда је живот прожет дхармом/дхаммом.

Cquote2.png
Чак и владар света, истинољубив и праведан краљ, не влада својом земљом сам, већ уз себе има још једног владара. То је Дхамма, закон праведности.
Cquote1.png
 

Значења узрочност и узрочник важна су посебно за будистичку теорију о појавној природи света (види: абхидхама). У извесном смислу дхарма/дхамма значи појаву и одговара грчком термину феномен. Будући да су предмети чула синтетске творевине, а елементи који их творе подложни непрекидној мени, и ти се називају елементи дхарме/дхамме.

Викицитати „Будистима је дхарма/дхамма оно што је брахманским филозофима брахман. Буда је намерно уместо брахмана ставио појам дхарма/дхамма, уместо вечне и непроменљиве светске душе идеју вечног настанка и пролазности, а уместо представе о супстанцији представе о несупстанцијалности“
(Гајгер)

Дхарма чакра/дхамма ћакка (точак закона) означава Будино стављање у покрет точка закона објављењем учења о четири племените истине.

Извори[уреди]

  1. ^ а б в Dhamma, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  2. ^ а б в Dharma, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
  3. ^ а б Dhamma, Њанатилока, Будистички речник, Пешић и синови, Београд, 1996.
  4. ^ Anguttara nikaya, Cakkavatti sutta

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]